Kako se pravi srpski lobi u Americi

Posle ujedinjavanja tri najveće srpske organizacije u Srpsko-američki kongres na pomolu je osnivanje Američko – srpske fondacije za demokratiju i razvoj, preko koje bi se radilo na sveopštem popravljanju srpskog imidža i eliminisanju uzroka stalnog sramoćenja Srba i Srbije l Profesionalni deo posla u lobiranju Kongresa, Administracije, uključujući i Belu kuću, i organizovanje medijske kampanje prepustilo bi se firmi ”Venebl”, jednoj od najuglednijih advokatskih kuća u Americi sa stogodišnjom tradicijom l Ozbiljno se računa na pomoć Srba u rasejanju, privatnih biznis korporacija u matici i Amerikanaca naklonjenih poboljšanju odnosa sa Srbijom

Da li su se Srbi, bez obzira u kom kraju sveta žive, konačno dozvali pameti? Hoće li i oni najzad početi da razmišljaju i rade u svoju korist kao sav drugi normalan svet?
Iako je u našem slučaju rizično davati odrešite odgovore na ovakva pitanja, nema sumnje da je u međusrpskim odnosima, pre svega kada je reč o našima u rasejanju, otvorena nova stranica. Nije samo reč o čikaškom 5. oktobru ove godine i najavi ujedinjenja tri najmoćnije srpske organizacije u Americi. Niti samo o stvaranju Srpsko američkog kongresa, mesec dana posle, kao prve ”kišobran organizacije” koja će, delujući u Vašingtonu – centru sveta, popraviti imidž Srba tamo gde se donose najvažnije odluke.
Ekskluzivne informacije koje ”Pulsu Srba” stižu iz američke prestonice nagoveštavaju da se krenulo i korak napred i to upravo na terenu koji je i prilikom osnivanja zajedničke srpske organizacije u SAD apostrofiran kao najvažniji – lobiranje. Rukovođeni činjenicama da bez dobro organizovanog nacionalnog centra i solidnog materijalnog fonda ne uspeva ni jedan lobi u Americi, grupa naših i američkih ljudi, naklonjenih Srbima, daleko od očiju javnosti skicirala je do sada sigurno najozbiljniji projekat i kompletnu infrastrukturu srpskog lobija u Vašingtonu.
Suština onoga što “Puls” saznaje sadržana je u osnivanju Američko – srpske fondacije za demokratiju i razvoj koja bi promovisala ekonomsku, političku i svaku drugu saradnju između SAD i SRJ (Srbije i Crne Gore). Fondacija bi se upustila u nacionalno važan poduhvat na otklanjanju štete nanesene imidžu Srba i Srbije, kako u domovini, tako i u dijaspori, tokom 90-ih. Sa tom namerom Fondacija bi angažovala čuvenu advokatsku kompaniju stariju od jednog veka i plasiranu među 100 najuspešnijih firmi te vrste u Americi ”Venebl” LLP koja bi profesionalno lobirala u Kongresu i Administraciji, na jednoj, i vodila medijsku i komunikacijsku kampanju, na drugoj strani.
– Srbija i Srbi bili su tokom većeg dela prošle decenije u nemilosti Vašingtona. Štaviše, postali su predmet sramoćenja u informativnim emisijama, komentarima, pa čak i u zabavnim medijima. Mada su svrgavanjem Miloševića veze počele da se poboljšavaju, impuls za američko-srpsko zbližavanje nije ispunio očekivanja ni Amerikanaca, koji su se nadali poboljšanju odnosa, a ni Srba. čak i kada su izgledi za poboljšanje počeli da bivaju vidljivi, završavali su se kao propuštene prilike. Sve što se događalo poslednjih meseci i par godina unazad upućuje na zaključak da je čak i potencijal Srbije kao američkog saveznika u ratu protiv radikalnog islamskog terorizma u velikoj meri prošao nezapaženo u Vašingtonu. Viđenje Srba u Americi i dalje je na vrlo niskom nivou koji je dostiglo tokom 90-ih – veli dobro obavešteni izvor blizak visokim srpskim krugovima u Americi, koji je želeo da ostane anoniman, objašnjavajući zašto je neophodan potpuno drugačiji pristup od dosadašnjih u skidanju svakovrsnih hipoteka sa Srba.
Cilj je da se sa srpskom strategijom dospe do američkih kreatora politike i lidera u formiranju javnog mnjenja, a koja bi ponudila pozitivne i tačne informacije o Srbiji i Srbima, insistiranje na inicijativama za poboljšavanje američkih veza sa Jugoslavijom i promovisanje pozitivnog imidža u ekonomskoj, političkoj, vojnoj, trgovinskoj, investicionoj i obrazovno-kulturnoj oblasti. – Jedna od osnovnih svrha Fondacije bila bi pružanje profesionalne podrške u profesionalnom predstavljanju, koje bi ”Venebl” ostvario zarad postizanja osnovnih ciljeva. Očekujemo da bi se finansijska pomoć za ovakvu aktivnost mogla dobiti od privatnih biznis koncerna u SRJ, američkih kompanija zainteresovanih za promovisanje bolje klime za obavljanje posla u SRJ i srpsko-američkih i drugih Srba u dijaspori – veli naš izvor, ističući da bi zajedno sa ujedinjavanjem srpskih organizacija u SAD i osnivanjem ove Fondacije, treći važan potez bio što brže obezbeđivanje makar minimuma sredstava da bi srpska lobi mašina mogla da krene.
Iskustva govore da su svi dosadašnji pokušaji u ovom smeru propadali zbog neorganizovanosti da se prikupi dovoljno novca, a bez toga, ma koliko to zvučalo profano, Srbija i Srbi i dalje će služiti kao predmet sprdnje. Primer čak dva albanska lobija u SAD, od kojih svaki rapolaže sa budžetom od skoro deset miliona dolara, uprkos poznatim izvorima njihovog punjenja, ne bi smeo da ostavi ravnodušnim nikoga među Srbima ko može da učestvuje i pomogne ovaj nacionalni projekat.
Kako će praktično da izgleda ”srpsko lobiranje”?
Fondacija će, kao što je rečeno, angažovati ”Venebl” radi profesionalnog predstavljanja, kako u samom lobiranju, tako i u odnosima sa medijima. Presudnu ulogu u tome ima Pravna služba ove kompanije koju čini iskusni tim profesionalaca, uključujući članove koji su bili ili u Kongresu ili na mestima zvaničnika u federalnim službama i agencijama, radili kao članovi kongresnog štaba, ili bili uključeni u kampanje političkih kandidata.
Ono što posebno ohrabruje je podatak da ”Venebl” može da promoviše ciljeve Fondacije u obe partije, sa jednakom efikasnošću, u oba doma Kongresa i u zakonodavnoj i izvršnoj oblasti ravnopravno. Lični kontakti ljudi iz kompanije ”Venable” na visokom nivou, koji ih svesrdno koriste za postizanje ciljeva, upotpunjuje spisak onih prednosti sa kojima Srbi nikada pre nisu raspolagali.
– Pored ovih sposobnosti u službi se nalaze zanimljivi pojedinci poznati Srbima kao osobe sa specifičnim iskustvom i afinitetom za ostvarivanje ciljeva Fondacije. Medju njima su nekadašnji američki senator Birč Bej i bivši visoki član rukovodstva Senata Džejms Džordž Džatras – podvlači neimenovani srpski izvor iz Vašingtona, uz opasku da ”Venebl” nema ni jednog klijenta sa kojim je u sukobu interesa i koji bi mogao da spreči ostvarivanje ciljeva Fondacije.
Kada se ovome doda da ”Venebl” ima pristup službama jakih komunikacija, službama za savetovanje medija sa ekspertizom u kriznim vladama, odnosima sa javnošću i odnosima sa medijima, onda se dobija kompletna slika i ambijent koji bi Srbi imali kao početak bitke za pozitivniji imidž.
Dobri poznavaoci američkog lobiranja iz srpskih krugova smatraju da će ”Venable” lobirati Kongres i Administraciju, uključujući i Belu kuću, o tome kakav je interes SAD za poboljšanje odnosa sa Srbijom. Opšte teme uključivale bi trgovinske i poslovne mogućnosti, evropsku integraciju i stabilnost i globalnu pretnju od islamskog terorizma još uvek prisutnu na Balkanu, gde su stacionirane američke snage. U specifične ključne ciljeve svakako spada donošenje zakona kojim se ponovo uvodi status najpovlašćenijih trgovinskih odnosa za SRJ, uklanjanje ograničenja na inostranu i američku podršku u međunarodnoj finansijskoj pomoći, infrastrukturi i rehabilitaciji čovekove okoline, poboljšanje regionalnih vojnih odnosa i američko srpske trgovine i investicija.
Kampanja u odnosima sa javnošću uključivala bi izradu i plasiranje članaka u glavnim nacionalnim publikacijama, stupanje u kontakt sa glavnim novinarima i komentatorima u nacionalnim publikacijama i elektronskim medijima, rasprostiranje medijskog kompleta u koji bi bile uključene činjenice, ključne poruke i istorijat pozitivnih tema vezanih za američko-srpske odnose i doprinosa Amerikanaca srpskog porekla u SAD, identifikovanje istaknutih trećih strana koje mogu nešto da kažu u prilog pozitivnosti američko-srpskih odnosa, i gde je to neophodno, upotreba plaćenih medija radi posebnih pitanja.
Prema saznanjima do kojih je došao ”Puls Srba”, ovakav koncept Američko-srpske fondacije za demokratiju i razvoj, iza koje stoji grupa srpskih patriota na čelu sa Obradom Kesićem, predmet je ozbiljnih razmišljanja među liderima drugih srpskih organizacija, sa iskrenim namerama da se čitav profesionalni posao oko lobiranja prepusti ovoj Fondaciji i kompaniji ”Venebl”, naravno uz svesrdnu finansijsku i svaku drugu pomoć koja bude potrebna.
Procena je da bi se na taj način uveliko skratilo vreme potrebno da se jedan ovako važan i ozbiljan posao organizuje. Istovremeno, dalji rad Srpsko-američkog kongresa na povezivanju sa Srbima u Kanadi, potom sa Srbima u Evropi i Australiji, bio bi dodatni stimulans za lobiste. A svi skupa, Srbi u matici i dijaspori, mogli bi da iskoriste ovaj pozitivan nacionalni talas, da se uključe i pomognu koliko i kako mogu, ne bismo li svetu poslali argumentovanu poruku: ”Gospodo, Srbi nisu za sprdnju!”
Vrlo brzo može se očekivati da Srbiju pohodi jedna manja delegacija američkog Kongresa koja podržava Fondaciju radi identifikovanja poslovnih interesa u Srbiji i obezbeđivanja početnih sredstava za započinjanje lobiranja. Pored toga, čim materijalne mogućnosti budu dozvoljavale angažovanje ”Venebl”, može se očekivati poseta Beogradu visoke ličnosti iz američke administracije, verovatno u vezi sa trgovinom i vraćanjem statusa najpovlašćenije nacije. Biće to najbolji znak da je – krenulo.

Signal iz čikaga
Podatak da je simboličnog 5.oktobra ove godine uz nevidljivo ali presudno učešće Crkve postignut dogovor o jedinstvenom nastupu tri najveće srpske organizacije u SAD nagoveštava fazu zrelosti naših etničkih organizacija i sposobnost ljudi iz samog KSU da ovako značajan posao odrade do kraja. Tim činom pokazano je da svaka od njih može i treba da zadrži svoje specifičnosti, ali da samo zajedno mogu da naprave dobar rezultat, kad je reč o ključnim nacionalnim pitanjima u ovom za Srpstvo teškom vremenu.
Najava da je ujedinjenje iz čikaga samo prvi čin sveopšteg povezivanja Srba, prvo američkih i kanadskih, pa potom i evropskih, deluje ohrabrujuće i predstavlja svojevrsnu poruku politički i stranački podeljenoj otadžbini da se u ovakvim odsudnim trenucima za sudbinu naroda mora biti i odgovorniji i ozbiljniji.
Istovremeno, ovakav dogovor trojice srpskih lidera u Americi – Slavka Panovića iz Srpske narodne odbrane, Miroslava đorđevića iz KSU i Dušana Ljubenka iz Srpske nacionalne federacije – najavio je i otvaranje srpskog ”kišobran ofisa” u Vašingtonu, mesec dana kasnije, čime se po ugledu na druge uspešnije zemlje – preko osnivanja informativnog biroa – institucionalizovao srpski lobi, uz odavno neophodno pravilo da svi Srbi u SAD počnu da govore jednoglasno, bez podela i svađa, kada se pojave u Beloj kući, na Kapitol hilu, ili u Stejt departmentu. Izjava Lindona B. Džonsona, prema kojoj su Srbi ”divan narod, jer glasaju za tebe,a nikad ništa ne traže”, sada je zarad nacionalne dobrobiti odložena u istoriju. Srbi u čikagu su se organizovali da počnu nešto da traže. Njihovo prvo oglašavanje kao jednog foruma usledilo je apelom sunarodnicima u matici da izađu na predsedničke izbore. Poziv na političku zrelost i odgovornost u matici je prošao kao – ćorak.
Ostaće zabeleženo da su jedinstvo i lobiranje dve reči koje su se najčešće mogle čuti među prisutnima, bilo da je reč o zvaničnom delu Konvencije, bilo o neformalnim susretima u holovima Hotela ”Hajat Oher”. Na taj način poslata je i svojevrsna poruka otadžbini koja je sa distance kibicovala šta se događa u najvećem srpskom gradu u rasejanju, kao što uostalom u poslednje vreme prilično distancirano prati sve zahteve, inicijative i apele koji stižu iz dijaspore.
Kako drugi mogu da prigrle svoje iseljenike, a Srbiji to ne polazi za rukom, pitanje je koje ipak ostaje i posle čikaga. Iako će se sada vladajuća nomenklatura u otadžbini suočiti sa još čvršćim i odlučnijim frontom u dijaspori, traženje odgovora na postavljeno pitanje biće daleko teže. Kada se ujedine u rasejanju, Srbima predstoji da se ujedine i sa – otadžbinom. Tako valja protumačiti i poruku kojom je završen ovaj najveći skup Srba u svetu posle oktobarskih promena u matici pre dve godine – ”Doviđenja u Beogradu 2004.”
”Dijaspora danas menja strategiju i usredsredjuje se na zahtev da se u matici osnuje Ministarstvo za dijasporu za ministrom iz rasejanja”, kategoričan je Miroslav đorđević u izjavi za ”Puls Srba”, nagoveštavajući šta će se dešavati na ovom planu sledećih meseci.
Držana dugo u rezervatu humanitarne pomoći i sličnih akcija, srpska dijaspora iz Amerike je najavom ujedinjenja i organizovanog nastupa u lobiranju za nacionalne ciljeve eliminisala dugo prisutnu i pogubnu negativnu energiju u svojim redovima, istovremeno šaljući nacionalni i politički signal Srbima širom sveta šta valja činiti da se saberu i dogovore kao sav normalan svet. Srbi svi i svuda.