Molitveni doručak, koji se tradicionalno održava svakog prvog četvrtka u februaru u Vašingtonu, pokazao je da ne postoji rivalitet među političarima u Srbiji kada je reč o odlasku na ovaj skup. Kako ocenjuju sagovornici Danasa, koji su imali priliku da prisustvuju Molitvenom doručku, ovaj događaj omogućava uspostavljanje novih kontakata s političarima i drugim javnim ličnostima iz celog sveta. Međutim, kako ističu, to je masovan skup na kome se ne događa ništa politički značajno.
Na Molitvenom doručku ove godine bili su zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković, koji je u Vašington došao u pratnji supruge Danice, zatim predsednik vojvođanske vlade Bojan Pajtić, kao i princ Aleksandar Karađorđević sa suprugom Katarinom. Za razliku od Draškovića, koji je više puta istim povodom bio u Vašingtonu, kao i Dačića, koga je prošle godine prvi put pozvala američka administracija, ostali političari iz Srbije, koji su prethodne godine bili u SAD, ovog februara to nisu učinili.
Ranijih godina među uglednim zvaničnicima iz Srbije bio je predsednik Boris Tadić, pre nego što je stupio na predsedničku dužnost, lider DSS Vojislav Koštunica i predsednik Spoljnoplitičkog odbora Skupštine Srbije Dragoljub Mićunović, ali i advokat Zdenko Tomanović, kao i književnik Vladimir Kecmanović. Nenad Popović, koji je prethodnih godina boravio u Vašingtonu, prošlog četvrtka to nije učinio zbog obaveza.
Ove godine, zbog brojnih obaveza u Ministarstvu rada i socijalne politike, Rasim Ljajić nije mogao da prisustvuje Molitvenom doručku. On ističe za Danas da ovaj događaj ima veći značaj u Srbiji nego u SAD. Po njegovim rečima, zbog prisustva brojnih značajnih osoba iz celog sveta, nemoguće je razgovarati sa svima. Najviše vremena provodio sam u razgovoru s ljudima koji su sedeli za istim stolom kao i ja – kaže Ljajić.
Vladimir Božović, bivši generalni inspektor MUP-a, koji je takođe odlazio na ove skupove, smatra da je Molitveni doručak značajan događaj za sve koji su pozvani, jer to predstavlja mogućnost da se stvore novi kontakti, ali i na razne načine uradi nešto i za Srbiju. Božović ističe da je politički nekorektno to što je Ivica Dačić, dok je bio portparol Slobodana Miloševića, isticao da je izdajnik svako ko se odazove pozivu i prisustvuje Molitvenom doručku, a sada on hrli na isti taj događaj, pa me zanima da li je i on sada izdajnik.
Politički rivalitet
Za Vlajka Senića, funkcionera G 17 plus, prisustvo na Molitvenom doručku predstavlja veliko priznanje i priliku da razgovara s političarima iz raznih zemalja, a ne samo iz Amerike. Kako objašnjava za naš list, na tradicionalnom doručku u Vašingtonu bio je već šest puta i iskoristio te prilike da uspostavi brojne kontakte i održi mnoge sastanke.
Rasim Ljaljić ne veruje da u Srbiji postoji rivalitet među političarima i javnim ličnostima kada je reč o odlasku na Molitveni doručak. Mislim da je to više predstavljeno u javnosti kao nešto što može da podigne rejting onome ko je dobio poziv iz Vašingtona. Što se mene tiče, kada sam išao na Molitveni doručak, to je bilo samo onda kada bih u vreme održavanja tog doručka imao poslovne obaveze u Americi, navodi Ljajić.
Slično mišljenje ima i Vlajko Senić, koji smatra da je poziv na Molitveni doručak klasično priznanje i da tu nema mesta za rivalstvo među političkim funkcionerima u Srbiji.
Predrag Simić, profesor FPN ukazuje za Danas da je rivalitet između političara postojao ranije, ali da to sada nije slučaj. Odlazak na sastanak s predstavnicima američke administracije je nešto drugo i to zapravo donosi rezultate. Ljudi koji su dobili pozivnicu za Molitveni doručak imaju određeni status u Americi, ali njihovo prisustvo na tom skupu nema praktičan značaj, navodi Simić.
Interesantno je mišljenje Vladislava Jovanovića, bivšeg ministra inostranih poslova SRJ, koji ističe da gotovo sve male zemlje teže da dođu u vidokrug Amerike. Ako im se to ne ostvari, postoji mogućnost da se javi ljubomora prema zemljama kojima je to pošlo za rukom. Da li će se žrtvovati lični integritet i podilaziti Americi zavisi od pojedinca. Amerika ceni upravo one koji imaju lični integritet, a ne one koji joj se ulaguju, ocenjuje Jovanović za Danas.
Pozivan i Milošević
Opštepoznato je da se za vreme režima Slobodana Miloševića, mržnja prema Americi nije skrivala. Tadašnja vlast je na sve načine, a najviše kroz medije, pokušavala da SAD javnosti predstavi kao najvećeg neprijatelja Srbije. Ipak, prema sećanju Vladislava Jovanovića, dvojica američkih senatora su krajem 1991. pozvali Miloševića na Molitveni doručak kako bi ga preveli preko Atlantika i naučili nečemu, ali su događaji koji su se u to vreme odigrali u BiH osujetili tu inicijativu.
Inače, Jovanović kaže za naš list da je Molitvenom doručku prisustvovao dva ili tri puta, nakon što su se odnosi između SAD i Srbije stabilizovali. Pre Dejtonskog sporazuma, tom događaju je možda prisustvovao neko iz opozicije, ali ne i iz vlasti. Jovanović smatra da je cilj ovog tradicionalnog skupa masovno okupljanje onih koji su Americi bliski po političkoj osnovi, ali i onih koji imaju interesa da joj u budućnosti budu bliski.
– To je, zapravo, vrsta političke investicije u mlađe ljude iz različitih delova sveta. Reč je, takođe, i o privođenju ljudi jevanđelskom učenju prema kojem smo svi mi jedni drugima susedi, te političke strasti ne treba da prevazilaze određene granice. Na tom skupu obično se maše Biblijom. Organizuje se i vrsta mini-seminara o značaju Jevanđelja. Događaj počinje i završava se molitvom. Pored plenarnog ručka organizuju se posebni skupovi s predstavnicima takozvanih tranzicionalnih zemalja, u koje spadamo i mi. Budući da smo mi religiozno labilni i moralno neučvršćeni, oni nas podučavaju. Naravno, tu ima dosta licemerja, jer upravo oni koji nose Bibliju pod ruku, često ne poštuju njene propovedi – navodi Jovanović.
Prema njegovom mišljenu, na Molitvenom doručku se ne događa ništa politički značajno. Taj skup je masovan, dodaje naš sagovornik, i za one koji mu prvi put prisustvuju je potpuno besmislen. Ipak, to je strateški dobro zamišljeno, jer Amerika tom prilikom privlači mlade političke talente na koje kasnije može da računa.
– Međutim, one zvanice koje američki predsednik primi, zapravo su s njim imale unapred zakazane sastanke, dok ostali odlaze razočarani ukoliko su imali velika očekivanja od događaja. Jedino ako se američka administracija posebno zainteresuje za nekog političkog mladog lava, za njega se organizuje studijski program. Ostale zvanice se razilaze. Onoliko koliko ja znam, zvanice same plaćaju svoje troškove. Ja sam sam sebi plaćao hotel – zaključuje Vladislav Jovanović.
Za Srbiju petnaestak mesta
Molitveni doručak tradicionalno se održava svakog prvog četvrtka u februaru u Vašingtonu i okuplja oko 3.000 zvanica. Reč je o molitvi za Ameriku kojoj prisustvuje predsednik SAD, kongresmeni, visoki predstavnici američke administracije i zvaničnici iz celog sveta. Ovaj skup prvi put je organizovao pre više od pedeset godina tadašnji predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer, a osnovna svrha tog okupljanja bila je prevazilaženje tadašnjih podela u američkom društvu, koje u velikoj meri podsećaju na današnje razlike između demokratske i republikanske Amerike. Zbog toga je na prošlogodišnjem Molitvenom doručku, predsednik SAD Barak Obama poručio da se moli da političari vrate duh učtivosti i prevaziđu međusobne podele.
Domaćin skupa je Kongres SAD, odnosno dva člana američkog zakonodavnog tela, i to jedan iz demokratskih i drugi iz republikanskih redova, dok je za celokupnu organizaciju zadužena neformalna konzervativna hrišćanska organizacija Feloušip faundejšn ili Familija. Iako je do pre trideset godina skup održavan bez prisustva stranih zvanica, one sada čine oko trećinu gostiju. Za Balkan je rezervisano 50 pozivnica, od toga 15 za Srbiju. Goste pozivaju kongresmeni i Feloušip, a funkcija, ugled, lična poznanstva i da li je neko bio ranije pozivan da prisustvuje skupu dosta utiče na formiranje konačnog spiska zvanica.
Ova manifestacija, inače traje više dana i pored centralnog događaja u četvrtak, podrazumeva i niz pratećih događaja, poput zajedničkih sastanaka sa kongresmenima ili tematskih skupova i seminara. Inače, deset odsto troškova pokriva Kongres, isto toliko se obezbeđuje iz donacija, a kotizaciju plaćaju samo domaći gosti.
Oskudna hrana
Hrana je oskudna, jer se američka i britanska kuhinja ne mogu meriti s našom. Svi su u jednoj ogromnoj sali u Hiltonholu. Za stolovima sedi po desetak ljudi, značajniji sede bliže bini na kojoj govori predsednik SAD. Zvanice koje sede za jednim stolom ne poznaju se do tada. Sa njima sedi i neko iz američkog establišmenta i on verovatno ima zadatak da snimi interesantne ljude i preporuči ih administraciji za saradnju, objašnjava Vladislav Jovanović.
Bez praktičnog efekta
Predrag Simić ocenjuje da je Molitveni doručak ritual koji treba da ukaže na dobre veze između političara koji su dobili pozivnice i SAD. Ima već deset ili petnaest godina kako zvanice sa ovih prostora idu na Molitveni doručak u Ameriku. Međutim, taj skup nema nikakav praktičan efekat. Nema posebnih događaja, ni susreta. To je, zapravo, prilika da se dobije pažnja javnosti. Naše odnose sa Amerikom na diplomatskom nivou u poslednje vreme su obeležile pojedine trzavice kao na primer slučaj s Miladinom Kovačevićem, ukazuje Simić.
Obama: Bože, neka Malijina suknja bude duža
Američki predsednik Barak Obama poručio je prisutnima na ovogodišnjem Molitvenom doručku da se moli da nasilje u Egiptu prestane i da osvane bolji dan u Egiptu, i u celom svetu, kao i da se moli za ostvarenje prava i težnji egipatskog naroda.
Obama je rekao da su protekle dve godine koje je proveo u Beloj kući osnažile njegovu hrišćansku veru i odbacio je navode da je musliman. Funkcija predsednika na svojevrstan način navodi čoveka da oseti potrebu za molitvom, rekao je Obama uz smeh. Moja vera je, kao i kod drugih ljudi, imala uspona i padova i nije uvek išla u dobrom pravcu. Zahvalan sam Bogu na radostima roditeljstva i na Mišelinoj spremnosti da bude sa mnom.
Obama je, takođe, zatražio pomoć od Boga za njegovu 12-ogodišnju kćerku, Maliju, rekavši: Bože daj mi strpljenja dok gledam Maliju kako ide na njen prvi ples, gde će biti dečaka. Bože, neka njena suknja bude duža dok ide na to mesto.
Suprug članice Predstavničkog doma Gejbrijel Gifords, astronaut Mark Keli, izgovorio je završnu molitvu na svečanosti i odao počast supruzi koja je prošlog meseca ranjena na političkom skupu. On je rekao da se njeno stanje svakodnevno polako poboljšava i zatražio od Amerikanaca da zajednički nađu dobro u tragičnoj pucnjavi u Arizoni, u kojoj je šest osoba poginulo.
Ivica Dačić, zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Srbije, rekao je u Vašingtonu da očekuje nezavisnu istragu o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Severu Albanije. On je ukazao i na to da mu je pomoćnik američkog državnog sekretara Vilijem Braunfild ponudio pomoć SAD u poboljšanju kapaciteta srpske policije u sprečavanju ilegalne trgovine narkoticima.
Braunfild nam je otvoreno rekao da mu definišemo šta nam je još potrebno da bi nam oni pomogli da naši kapaciteti budu bolji, istakao je Dačić u Vašingtonu. Tokom susreta dogovoreno je da Braunfild poseti Srbiju, a da se do tada napravi specifikacija zajedničkih projekata, kako bi srpska policija odgovorila zahtevima.
U saopštenju MUP navodi se da su u svim razgovorima Dačića s američkim političarima potvrđene podrške evropskom putu Srbije i odluci da počnu pregovori Beograda i Prištine. Konstantovana je ulazna linija naših odnosa i istaknuto je opredeljenje da se sva sporna pitanja rešavaju mirnim putem, rekao je Dačić.
