Sećate li se 2015. godine, kada je odjednom gotovo svako koga ste poznavali imao bojanku? Bio je to veliki kulturni fenomen, a knjige za bojenje koje su obećavale trenutno oslobađanje od stresa zauzele su vrhove lista najprodavanijih knjiga.
Danas je sličan trenutak došlo na red za crtanje. Dovoljno je nakratko prelistati TikTok ili Instagram i naići ćete na mnoštvo snimaka pod heštegovima poput „doodling“, „senzorno crtanje“ i „art terapija“.
Ovaj povratak crtanja dolazi u trenutku kada su društvene mreže opsednute regulacijom nervnog sistema, odnosno sposobnošću organizma da odgovori na stres i da se nakon toga vrati u stanje smirenosti, piše Vašington post.
„Živimo u stresnom ekonomskom i političkom okruženju“, kaže Reina Lombardi, umetnička terapeutkinja i osnivačica Florida Art Therapy Services. „Mnoge porodice doživljavaju pojačan nivo stresa i uznemirenosti koji ih drži budnima noću.“
Lombardi dodaje da pametni telefoni posebno imaju veliku ulogu u narušavanju regulacije nervnog sistema. „Oni koriste princip gejmifikacije, odnosno elemente igara, i putem obaveštenja stimulišu naš nervni sistem i drže nas angažovanima. Ti uređaji su stalno uključeni i stalno uz nas.“
Zato ljudi traže jednostavne i delotvorne načine da izađu iz neprekidnog stanja „bori se ili beži“. A ispostavlja se da bi provođenje samo 10 minuta uz olovku i papir moglo da bude jedan od najlakših načina da se to postigne.
Kako crtanje „resetuje“ nervni sistem
Kada doživimo stres, aktivira se simpatički nervni sistem, odnosno reakcija „bori se ili beži“, kaže Soma Sengupta, glavna neurologinja i šefica odeljenja za neurologiju u Tufts Medical Centeru. Taj sistem priprema telo da odgovori na pretnju koju doživljava tako što ubrzava rad srca, povećava napetost mišića i krvni pritisak i podstiče oslobađanje hormona stresa poput kortizola, objašnjava ona.
„Crtanje može da pomogne da pažnju skrenemo sa stresnih misli i podstakne aktiviranje parasimpatičkog nervnog sistema, koji se ponekad naziva sistemom ’odmora i varenja’“, kaže Sengupta. „Ovaj sistem podstiče oporavak tako što usporava rad srca, smanjuje napetost mišića i pomaže telu da se vrati u mirnije fiziološko stanje.“
Crtanje, objašnjava ona, aktivno angažuje mozak kroz usklađivanje pokreta, vida, pažnje i donošenja odluka. Ta kombinacija stvara umirujuće senzorno iskustvo, istovremeno dajući umu konstruktivan fokus.
Prema rečima Sengupte, tokom crtanja zajedno rade različiti sistemi u mozgu, što pomaže da se objasni zbog čega ova aktivnost može da bude toliko korisna.
Pre svega, crtanje zahteva koncentraciju na oblike, boje, linije i pokrete ruke, kao i neprekidnu komunikaciju između očiju, ruku i delova mozga zaduženih za planiranje pokreta. Ta usredsređenost i koordinacija pomažu da pažnju usidrimo u sadašnjem trenutku i sprečavaju mozak da odluta ka negativnim mislima poput brige ili preteranog razmišljanja.
Rad na koordinaciji takođe jača senzornu svesnost, kaže Sengupta, odnosno sposobnost da svesno registrujemo informacije koje dobijamo putem čula: vida, sluha, dodira, mirisa, ukusa, kao i unutrašnjih telesnih osećaja. Neka istraživanja pokazuju da senzorna svesnost može da smanji anksioznost i podstakne opuštanje.
Vizuelna umetnost pruža i neverbalan način izražavanja emocija. Umesto da osećanja objašnjavamo rečima, možemo ih predstaviti kroz slike, boje, šare ili simbole. Prema Sengupti, ovaj proces može da pomogne ljudima da bolje razumeju i regulišu svoja emocionalna iskustva.
Završavanje crteža ili posmatranje kako se umetničko delo postepeno razvija može da aktivira sistem nagrađivanja u mozgu, što dovodi do umerenog oslobađanja dopamina povezanog sa motivacijom, zadovoljstvom i pozitivnim podsticajem, kaže Sengupta.
Ako uživate u crtanju, možda ćete imati osećaj da ulazite u stanje „toka“. To je stanje u kojem osoba postaje potpuno uronjena u aktivnost koja je za nju dovoljno izazovna, ali savladiva, objašnjava Sengupta. Tokom tog stanja smanjuje se samosvest, povećava koncentracija, a mnogi ljudi osećaju smanjenje stresa i anksioznosti.
Nekoliko minuta šaranja može biti dovoljno
Ne morate biti umetnik koji stvara remek-delo da biste osetili umirujuće dejstvo crtanja.
„Čini se da umirujući efekti [crtanja] prvenstveno proizlaze iz dugotrajne usredsređenosti, ponavljanja pokreta i angažovanja u kreativnom procesu, a ne iz stvaranja umetničkog dela“, kaže Sengupta. Čak i samo crtanje linija, vijugavih oblika ili geometrijskih figura može da pruži mnoge od istih koristi, objašnjava ona.
Iako crtanje može da izazove stres kod ljudi koji se u tome ne osećaju sposobno, terapeutska vrednost ipak može postojati i u samom praktikovanju nečega što nam je neprijatno, kaže Lombardi. Na taj način razvija se ono što ona naziva „tolerancijom na neprijatnost“.
„Izbegavanje je često jedan od ključnih faktora hroničnog stresa, pa bavljenje aktivnostima koje nam pomažu da se sami regulišemo — čak i kada nam predstavljaju izazov — povećava našu sposobnost da se na prilagodljiv način nosimo sa teškoćama“, kaže Lombardi.
Malo je istraživanja koja mogu da kažu koliko dugo bi trebalo crtati da bismo se osećali smirenije. Malo istraživanje iz 2016. godine, objavljeno u časopisu Art Therapy, pokazalo je da je 45 minuta bavljenja umetnošću smanjilo nivo kortizola kod učesnika. Međutim, Sengupta kaže da i kraće sesije mogu da budu dovoljne i ističe da je čak i kratka kreativna aktivnost — svega 10 minuta — dovoljno duga da prekine reakciju tela na stres, a da pritom ne deluje kao još jedan preplavljujući zadatak tokom već pretrpanog dana.
Zaista, prema Sengupti, između pet i 20 minuta crtanja može da prekine „jurcanje misli“, smanji trenutni stres i popravi raspoloženje.
„Mnoge terapijske seanse koje vodim traju samo sat vremena. Često smo u kreativnom procesu svega 20 minuta, a klijenti ipak prijavljuju pozitivne promene i na telesnom i na emocionalnom nivou“, kaže Lombardi.
Ako crtanje nije za vas, ne brinite — iste koristi možete ostvariti i drugim oblicima umetničkog izražavanja.
„Neki ljudi bolje reaguju na glinu, dok je drugima lakše da se izgube u procesu slikanja“, kaže Lombardi. „Najvažnije je pronaći sredstvo koje vama omogućava da se prepustite tom procesu.“
