Kad procveta MAGNOLIJA
Prolece u Sydney-u pocinje budjenjem Evropskog cvata.
Preko Jeseni i Zime smenjuje se pravi vatromet boja To je zimsko cvece koje rastvara svoje latice jarkih boja ili sitne krunice koje se grupisu u grozdove plamenih odsjaja.
Trava uredno podsisana, preko cele godine je socno zelena.
Cesto ,uvek zimzeleno australsko drvece je u Zimskom periodu prosarano, narandzastim ili rubinskim krupnim cvetovima.Oni izdaleka deluju kao male vatre ili povecernja sunca.
Ipak , kada Prolece dotakne ove prostore tek onda, primeti se prethodna oskudica prema punoci koju daje sve sto zajedno:zivi, pulsira i plodi se na niskom i zarkom suncu ovog kontinenta- Zemlje.
Tek kada u Prolece olista evropsko ogolelo drvece i obnove se cvetni zbunovi i izmile iz zemlje nezne mlade stabljike , australska vegetacija kao i prizori popune svoje konture punocom i snagom zivota.
Novim svezim sokovima prozimajuci se uzajamno vibriraju u zanosnom krugu lepote!
Mladi mirisi se prostru nisko nad cipkanim tlom na kome lezi ovaj grad.Stapaju se sa isparenjem okeana u mnogobrojnim uvalama,zalivima ili isturenim delovima kopna koje direktno uranja u plahovitu vodenu masu.
Kameni grebeni razbijaju mocne talase, u njihovom vecnom i neprekidnom i ritmicnom disanju u kovitlac vodene prasine koja se upija, u vazduh i kozu drveca – orosava travu i lisce.
Ipak, iz celokupne obnove prirode i njene slozene lepote a koja se desava u rano Prolece izdvojicu drvo magnolije.
Njena hladna i otmena lepota nicim nije prevazidjena .Cak ni na ovom kontinentu, niti u ovom lepom gradu gde sve obiluje raznovrsnoscu .
Magnolija ,drvo koje cveta krupnim mesnatim cvetovima ,rasporedjenim duz vitkih grana .U vreme cvetanja otpada svo lisce i magnolija se ospe gusto i gizdavo od bledo ruzicaste do zagasito ljubicastog
Verovatno zbog razlicitosti , zbog njene dominantne lepote skoro svako dvoriste poseduje ovu biljku .Izbor je jedino u boji cveta ;da li ce se neko opredeliti za ruzicastu ili ljubicastu magnoliju!?
Ja sam se opredelila da je iz baste trajno stavim u pesmu!
JUTROS je magnolija rasklopila svoje staklene caske.
Na ostro srezanim ivicama
suzno podrhtavaju kapi rose.
Uplela je prste i vitke nadlanice
u grivne magle.
Dah joj struji sa dna korena
-kao plameni stub-
do srca stabla.
Magnolija ,
hladne puti i drhtavog nerva gosti leptire
i ptice iglicastih kljunova.
Gasi im glad svojim nektarom.
Njena bledo ruzicasta senka , prostrta po zemlji
skloniste je zrikavcima.
Busenje trave sto se bori sa nazubljenim licem korova ,
stiti joj cvrsto stopalo.
Na tkanju tog cilima gugutka preplice svoj trag.
Zlataste pege saraju joj perje.
Uzdrhtalo Jutro ispija strast iz njenog grla.
