VestiJeste li primetili da se u poslednje vreme otvara sve više apoteka? Nekada su se otvarale prodavnice mešovite robe, pekare, kafane, zlatare i slično, a sada apoteke. Možda je to zbog toga što imamo sve više starijeg stanovništva, ali bilo je toga i pre, pa nije bilo toliko prodavnica lekova.
Nekada ste preko pulta tražili od apotekara lek za koji imate recept od vašeg doktora, a danas lepo uzmete onu košaru, pa kroz redove u kojima se nalaze hemijski proizvodi i mahom lekovi. Ponekad pomislim da su prvo napravili lek, pa su tek onda za svaki od njih izmislili i neku bolest.
Lekovi na sve strane
Za glavobolju, kostobolju, nesanicu… Lekova na sve strane, šarene se, prosto plene s polica, poput slatkiša. Sve su to neki lekovi koji ublažavaju i otklanjaju simptome, a o uzrocima niko ne priča. Na kraju krajeva, ako su apoteke biznis, a jesu, šta bi njima bio cilj? Pa, da dođemo opet i to što pre.
Zamislite dođete u apoteku i uzmete lek za glavobolju i izlečite glavobolju zauvek. Šta se dešava, da li dolazite u apoteku po taj isti lek? Naravno da ne dolazite, vi ste izlečeni. Šta se dešava s radnjama u koje sve manje ljudi ulazi? Takve radnje se zatvaraju, biznisi propadaju. A šta se dešava u stvarnosti? Sve više apoteka se otvara, ta grana biznisa očigledno cveta, a od izlečenja ni traga ni glasa.
Priroda (ni)je dovoljna!?
Na kraju krajeva, čemu služe svi ti lekovi? Jesmo li stvarno toliko bolesni? Izgleda da smo svi hipohondri koliko ima lekova i apoteka i koliko je sve to nekako sve prisutnije u našim životima. A da li je to stvarno tako ili je u pitanju nešto drugo? Može li se nešto od svega što nas muči lečiti na drugi način, bez lekova?
Znate li kako se nekada u našim starim krajevima išlo u prelo, na druženje, na razgovor? Išlo se neretko kilometrima, naravno peške, često uz društvo, uz smeh i šalu. Ne sećam se da su se nešto koristile tablete, makar ne u velikim količinama. Ne sećam se da je trebalo da se uzimaju vitaminski i ostali suplementi. Vitamini su, ako ih je bilo ko i pominjao, bili u voću i povrću, naravno sezonskom.
Sada su naučnici došli do spoznaja da nam ođednom priroda nije dovoljna, da su nam potrebni vitamini koje, gle čuda, ne dobijamo više ni od sunca, ni od voća i povrća, već ih kupujemo zapakovane u – apotekama. Baš me interesuje ko je sva ta silna naučna istraživanja finansirao, da nisu možda proizvođači tih vitamina, ostalih suplemenata i lekova. Ma nisu valjda?!
Pazite na sebe
Gde je problem, tu je i rešenje. Ako znamo da nas ti silni lekovi neće izlečiti već će nam eventualno ublažiti simptome, onda treba da potražimo rešenje da se trajno otklone uzroci bolesti, stvarni uzroci. Svaka permanentna situacija, kada je zdravlje u pitanju, zahteva promenu životnog stila. Razmislite gde živite, s kim se družite, s kim provodite najviše vremena, koje su teme vaših svakodnevnih razgovora, o čemu razmišljate… Takođe, i šta i koliko jedete, šta i koliko pijete, a posebno obratite pažnju na to da nešto ne jede vas.
Zdrav duh znači zdravo telo
Jeste li primetili da ništa ne boli kada spavamo? To je zbog toga što tada ne razmišljamo ni o čemu, što smo skroz opušteni. Fizički bol pre svega dolazi od našeg suprotstavljanja nekoj situaciji, događaju, ljudima. Sve to negativno što osećamo i mislimo naprosto se manifestuje u telu kao emocionalnom filteru. Pratite šta se dešava ako se oko nečega ili nekoga mnogo iznervirate, pratite reakciju svog tela nekoliko dana posle tog događaja. Gotovo je nemoguće da nas ništa ne boli ako smo se nervirali.
Isto tako, uradite test tako da se uopšte ne nervirate u narednih 10 dana nijednom i ni zbog čega da se ne naljutite, ne iznervirate već da se družite sa interesantnim i duhovitim ljudima, da uživate. Ako u tome istrajete, u druženju, veselju i ljubavi, apoteke će se početi zatvarati, a možda će se početi opet otvarati kafane, pa da udarimo brigu na veselje.
