Sredinom januara ove godine šefica evropske diplomatije Kaja Kalas rekla je na marginama sastanka sa liderima političkih grupa u evropskom parlamentu da je stanje u svetu takvo da bi mogao biti „dobar trenutak da počne da se pije“.
Za samu sebe, rekla je da sada ne pije mnogo. Ona je ovo izjavila otprilike u isto vreme kada su se ministri spoljnih poslova Grenlanda i Danske sastali sa američkim potpredsednikom Džej Di Vensom i državnim sekretarom Markom Rubiom zbog pretnji Donalda Trampa da će zauzeti arktičko ostrvo.
***
Globalne političke tendencije, kao i reči Kaje Kalas povodom toga, reaktuelizovale su i film „Poseban tretman“ (1980) režisera Gorana Paskaljevića, snimljen po priči Dušana Kovačevića.
Radnja filma koji je izašao u godini Titove smrti 1980 prati doktora Ilića (Ljuba Tadić), specijalistu u bolnici za alkoholičare, i njegove pacijente.
„Poseban tretman“ doktora Ilića u lečenju alkoholizma podrazumeva dijetu sa jabukama, Vagnerovu muziku, fizičko vaspitanje i amatersko pozorište. Doktor Ilić odvodi svoje pacijente u pivaru gde većina radnika ima probleme sa alkoholom. U pivari se ogoljuju hipokrizija, diktatorski tip ličnosti, a alkohol postaje poluga slobode. Sve sa Batom Stojkovićem, koji upadne u ogromnu kriglu piva.
„Poseban tretman“ je moćna alegorija o totalitarizmu. Radio sam 2007. godine intervju sa Goranom Paskaljevićem. Šta se dešava kad opijanje nije nihilizam i beg od stvarnosti, niti bolest, već čin otpora i subverzije prema sistemu koji mogu da oličavaju i autoritarne i totalitarne „askete“. Koje, delom, oličava i doktor Ilić. Sa svojom pritajenom požudom i sadizmom. A da ih ima baš takvih istorija je već potvrdila više puta.
U vreme nedemokratskih režima, rekao mi je Paskaljević, metaforično izražavanje bilo je nužnost.
„U to vreme su mi neki naši ’kultni’ kritičari zamerali što nisam bio direktniji a oni sami nisu se usuđivali da napišu nijedan redak protiv Tita“, podsetio se Paskaljević. Režiser je, malo i proročki, te 2007. primetio da je „Poseban tretman“ i danas aktuelan jer se rađaju nove vrste totalitarnosti koje se ne skrivaju nikakvim ideologijama, već iskazuju golu silu u protivljenju drugačijem mišljenju, često koristeći medije kao sredstvo linča.
Paskaljević je zaključio da to nije i neće biti samo naš problem. U svom radu on je odlučio da pre rizikuje da mu zalepe etiketu „izdajnika“ umesto da izabere lagodnu konformističku poziciju.
Na moje pitanje o njegovom takvom izboru, odgovorio mi je da je konformizam izdaja samog sebe ukoliko zaista imate drugačije mišljenje, ali ćutite da sebi ne biste pravili dodatne probleme.
„Nema gore stvari od toga, ali mnogi ljudi to shvate tek kad su na kraju života i kada im postane konačno jasno da se odlaganje smrti ne može ničim kupiti“, zaključio je Paskaljević.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 5. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
