Od kašmira, satena, atlasa, svile, brokata, nafilovini paperjem ili turskim pamukom…nekada su se punili jorgani. To su pretežno bili materijali od kojih su se u drugoj polovini 19. i u prvoj polovini 20. veka pravili jorgani.
Reklama
U starim beogradskim oglasima neretko su se nudile slamarice istovremeno sa vrlo kvalitetnim jorganima, što znači da se na dobrim jorganima manje štedelo. Valjda zbog one stare: jorgan glavu čuva… Kako bi stvorili privid normalnosti i pružili građanstvu nazovi zabavu, okupator je tokom Prvog svetskog rata par puta organizovao u Beogradu lutrije čiji glavni dobitak je bio – zlatom izvezen jorgan.
Početkom 1920-ih bilo je desetak jorgandžija, krajem 1920-ih skoro dvadeset, a početkom 1930ih još nekoliko više.
U ova stara vremena postojale su i preporuke o održavanju jorgana, a jedna od njih glasila je nekako ovako: „Od sapuna osrednje jačine napraviti u mlakoj vodi finu sapunicu. Lepo oprati jorgan i ostaviti da u tome prenoći. Ujutru lepo ocediti i ostaviti da se suši. Povremeno prevrtati i izudarati leskovačom više puta kako bi vata opet dobro nabubrila… ”
Jorgani postaju i danas aktuelni – bliži nam se zima. Istina, današnje zime kao da su blaže od onih davnih. Ipak snađite se brzo i kvalitetno. Za svaki slučaj…
Radnja sa fotografije je u Ulici Milovana Milovanovića.
Izvor: FB Bio jednom jedan Beograd
