Ja sam dete srece

Dobrivoja Tanasijevica (Den Tanu) znaju mnogi stari Beogradani. Pamte ga sa Zelenog venca, tvrdeci da su uvek verovali da ce od njega postati nešto. Poznaje ga skoro citav filmski svet, i svako ko se iole razume u “najvažniju sporednu stvar na svetu”. Nema Srbina u Americi koji o njemu nije slušao ili citao ponešto. A on sam, gradanin sveta, a Beogradanin, sa osmehom i beskrajnim šarmom govori o svom životu, koji kao da vec traje citavih 300 godina. I govori na divnom, cistom srpskom jeziku, uz neizbežni beogradski naglasak i gradski žargon, stalno vas podsecajuci na svoje poreklo, važnost plocnika na kojima je odrastao, ucio i spremao se za veliki svet, koji mu je sada možda pomalo i tesan.

Majica Divca

Vec su bezbroj puta ispricane price o uspešnom putu Den Tane, od beogradskih ulica do holivudskog sjaja, glume u važnim filmovima, druženja sa velikim imenima sa filmskog platna, otvaranju restorana u kome je uvek po neka svetska zvezda.
– Sada kod nas redovno dolaze glumice Kamerun Dijaz, Dru Barimor, moj redovni gosti su Klint Istvud i Šan Pen, predsednik Lejkersa, DŽeri Bas je skoro zaštitni znak restorana, cesto svrate Medžik DŽonson, Lari King i naš Vlade Divac, cija majica visi na jednom od zidova. To jeste svetsko mesto i verujem da ce još dugo biti tako.

Pronalazimo ga u njegovom domu u Los Andelesu, gde je stigao samo da bi proslavio 40. rodendan svoje kcerke Gabrijele, napuštajuci London, drugi na lestvici gradova koje voli. Prisecamo se nedavne proslave 90. rodendana poznatog glumca i njegovog velikog prijatelja Karla Maldena, koju je organizovao.
– Karl i ja smo prijatelji vec više od 45 godina, pa smo njegova supruga Mona i ja poželeli da mu priredimo specijalno iznenadenje za tako važan rodendan. Moj restoran “Dan Tana’s”, koji postoji vec 38 godina i poznat je ne samo na Beverli Hilsu je italijanski, ali smo rešili da ga za ovu proslavu prvi put otvorimo za rucak i pripremimo iskljucivo specijalitete srpske kuhinje. Možete misliti kako je prijatno bio iznenaden Karl, kao i svi njegovi prijatelji, pristigli iz skoro celog sveta. To je bilo 22. marta, a dan kasnije u Los Andelesu je bila dodela “Oskara” i mnoge proslave su, kako ocevici kažu, bile manje zanimljive nego ovo što smo mi priredili za 75 gostiju. Pekla se gibanica, burek, prasici i jagnjici, naše torte i sitni kolaci.

Fudbal velika ljubav

Den Tana je vec 10 godina clan Americke filmske akademije i ucestvuje u selekciji najboljih filmova za dodelu “Oskara”. Pitamo šta misli o ovogodišnjem pobedniku za strani film, “Nicija zemlja”.
– Iskreno, srecan sam što je taj film pobedio, jer konkurencija je bila vrlo jaka. Ja sam ga video u Beogradu i još pre nego što sam odlgedao ostale filmove znao sam da ovaj zaista mnogo vredi. Mnogo mi je žao što nije nominovan i u kategoriji za najbolji scenario, jer mislim da je prica izvanredna.
Pre desetak dana vratio se iz Beograda, u kome sada provodi skoro pola godine, drugu polovinu rasporedujuci izmedu Londona, Los Andelesa i mnogobrojnih putovanja.

Elita svetskog filma

Nabrojacu vam samo neka imena na proslavi rodendana Karla Maldena – bio je tu reditelj Robert Vajz, cuveni profesor drame DŽef Korik, kod koga je nekada ucio i DŽems Din, Bret Bekster, mnogi Karlovi prijatelji iz detinjstva, iz Cikaga i Milvokija, i, naravno, nezaobilazni Marlon Brando. Moram vam reci, mislim da on više ne bi trebalo da glumi, jer, cini se, nema više šta da kaže. A mi smo tog dana sa ponosom govorili srpski i uživali u slavlju. Bilo je za pamcenje.

– Evo, vec 25. maja idem na Kongres FIFE u Seul, pa cu tako svoj 67. rodendan (26. maj) proslaviti u avionu, jer, eto, nekako i u avionima provodim dobar deo svog života. Fudbal je moja velika ljubav i posvecujem mu mnogo vremena i mnogo pažnje. I dalje sam jedan od vlasnika engleskog kluba “Brenfort”, koji ce 11. maja igrati utakmicu za ulazak u prvu diviziju. Znam da ce uspeti, jer sam uporan i tvrdoglav, i verujem u ono u šta se ulažem. Clan sam uprave Crvene zvezde, predsednik Medunarodnog komiteta FSJ. Ja misli da je naš fudbal na putu da se vrati svojim pravim vrednostima i nivou, jer imamo mnogo mladih talentovanih igraca, koji sigurno jesu buducnost našeg fudbala. Priznajem vam, fudbal volim više i od filma, i od restorana i od svega drugog cime sam se ikada u životu bavio.
Tvrdi da je dete srece i da ga je sreca pogledala vec rodenjem, jer misli da je imao najbolje roditelje na svetu i da samo njima može da zahvali za sve što je u životu postigao. Nastojeci da uvek ima miran dan i miran san, što se, kako kaže, može ostvariti samo ekonomskom samostalnošcu, koju je on potpuno otvario vec u svojoj 35. godini. Tome je naucio i svoje kcerke, Gabrijelu, filmskog producenta u NJujorku, i Katarinu, koja se bavi dizajnom i dekoracijom.

Sanja Beograd i Adu

Den Tana ni dan danas nije svestan kako uspeva da organizuje i uskladi sve svoje aktivnosti, u šali govori da je njegov život vec sada pun kao da ga živi 300 godina. Pitam ga gde bi voleo da proslavi svoj 70. rodendan.
– U Beogradu, naravno, na nekom splavu na Adi, jer tamo je sve što ja volim, sve za šta me vezuju uspomene, sve što je suština mog života i ovih godina. Radujem se da su Beogradani rešili da urede Adu Ciganliju i verujem da ce uspeti u tome. Mislim da mi nismo ni svesni kakvo bogatstvo je pred nama, i da bismo, kada bismo samo malo zasukali rukave, mogli cudo da napravimo. Ja verujem da ce se stvari menjati. Primecujem promene, bolje je nego što je bilo, još uvek je sve to sporo, ali ide napred. Upoznao sam i predsednika Koštunicu, i Zorana đindica, i Gorana Svilanovica. Verujem da je moguce uciniti mnogo, samo uz malo više truda. Sanjam o tome da jednom ocistimo naš lepi Beograd. Ja sam sebi kupio mali splav na Adi Medici, tamo nalazim mir i spokoj. Najsrecniji sam kada šetam Adom Ciganlijom.
Ostavljamo ga pred mnogobrojim poslovima i planovima, uvek spremnog da u svoj ispunjeni život smesti još neku novu pricu, o kojoj cemo i mi kasnije pricati, vezujuci je za fenomen Den Tane ili Dobrivoja Tanasijevica. Na Beverli hilsu, u Londonu ili Beogradu, svejedno, jer je njemu uvek i svuda udobno.