IZBEGLICE SA KOSOVA U ŠVEDSKOJ KRIJU SE OD PROTERIVANJA

Malo je azilanata u Švedskoj koji imaju pasoš. Ponekad izbeglice stvarno ne mogu da ga dobiju u svojoj zemlji, ali najčešće se radi o osobama koje nemaju pravo da ostanu u Švedskoj, pa zato – bacaju dokumenta.

Među izbeglicama sa Kosova su Marko i Vesna, koji su u Švedskoj već tri i po godine, a od letos su počeli da se kriju po drugi put. Pretprošle jeseni kad je Zakon o privremenoj amnestiji azilanata stupio na snagu usudili su se da izđu “na svetlo dana” i predaju svoj zahtev na novo razmatranje. Dobili su negativan odgovor. Žive u malom stanu svojih poznanika, a novac za hranu dobijaju preko đakona Luteranske crkve.

– Nismo mogli da dobijemo dozvolu, jer nemamo dece – priča Marko, čija se supruga Vesna, kako sama kaže, leči “tabletama protiv glasova po noći”.

– Ne mogu da spavam noću, jer moram da čuvam suprugu. Ona hoda u snu, pokušava da otvori prozor i da skoči. Ovo je užasan život.

Marko dodaje da uporno traži posao, jer se nada se da će ga to izvući iz lavirinta u komese našao: “Stalno sedim kod kuće, kao da sam lud. Izlazim napolje samo po mraku. Nikog nije briga za nas”.

Švedska, bez obzira na svojih devet miliona stanovnika, spada u zemlje koje su primile najviše azilanata u EU. Prošle godine izbeglice iz Srbije i Crne Gore su sa više od 2.000 azilanata (posle Iračana), bile najbrojnije. Iz drugih bivših republika SFRJ znatan broj je zabeležen samo iz BiH odakle je došlo 234.

– Pravo na azil dovodi se u pitanje jer previše ljudi organizuje useljavanje vlastite rodbine i prijatelja zbog lečenja ili ekonomskih razloga – kaže Merit Vager, ombudsman za izbeglice.

Najveći broj nema pravo na azil, ali odbija da se vrati posle odluke o proterivanju. Pokušavaju da ostanu ilegalno i tada dolaze u tešku situaciju, bez ikakvih prava, često grubo iskorišćavani. Nemaju kome da se žale i prisiljeni su da prihvate najlošije uslove rada. Najviše ih ima na poljoprivrednim poslovima. Mnogi pokušavaju da dobiju pomoć od svojih zemljaka.

– Kao i svugde postoje heroji i loši ljudi – priča Paul Berkhuizen, pripadnik jedne grupe za pomoć azilantima i objašnjava da postoje i obični Šveđani koji pomažu izbeglicama. – To zavisi od slučaja do slučaja. Ali najaktivnije su organizovane grupe za pomoć. Oni su moji heroji.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.