Istorija

Пише: Дејан Мировић Руски научник који је 30 година посветио изучавању Црне Горе, Павел Ровински, био је одушевљен када је 1880. посјетио Улцињ. Упоредио га је са Италијом и европским мјестима са дивном обалом. Под руководством руског топографа Варамана се гради канал дуг 4 км према мору. Највећи српски писац генијални Црњански је 1927. писао о дивним пјесковитим плажама и ноћима у Улцињу. Године 1934. се отвара Солана. Нобеловац и бивши њемачки канцелар Вили Брант је 1981. очаран Адом Бојаном. У то вријеме под руководством младог и способног директора Улцињске ривијере, каснијег предсједника општине, се граде хотели на Великој плажи и на Ади Бојани и нови прелијепи хотел Галеб. Општина на коју отпада око 20 км од 70 км од свих црногорских плажа, постаје омиљено љетовалиште туриста из Европе. Ипак, Ђукановићева власт је „успјела“ да за релативно кратко вријеме у XXI вијеку Улцињ сведе на једину неразвијену општину на црногорској обали. Веско Баровић 2005. године купује Солану коју за..

Beograđanin Jaroslav černi, prvi čovek kompanije RDB konsalting, živi i radi u Johanesburgu. Dve decenije uspeha u Južnoj Africi krunisaće otvaranjem poslovnice u Beogradu SVI snovi se kažu, začinju u mladosti, a neki od njih i ostvare u prvoj deonici životnog puta. Beograđanin Jaroslav černisvoje dečačke snove ostvario je sa...

И тако, прихвативши прећутно услове живота које вам ваш непријатељ поставља, живите како он хоће; управо, и не живите него стрпљиво чекате, све док се сав ваш живот, заједно са свим оним што сте очекивали, не претвори у стрпљење и бескрајно чекање, што значи да сте прихватили рајински начин живота, а то је исто што и пут добровољне пропасти за себе и своје потомство. Да не би морали да вас сами убијају, заразили су вас тим чекањем које вас одржава у животу и полагано убија. Увенућете и нестати као што су увенули и нестали толики преци и народи у Османском Царству, пре вас на исти или сличан начин. Нису ни приметили да су са пута истинског живота неосетно пребачени на мртви колосек чекања без краја и циља. Не осећају то своје чекање као терет ни као понижење, јер су се и сами претворили у чекање. Све што јесте и што знате, умете и можете, стављено је у службу тога чекања без краја и без икаквог изгледа на остварење. Једнима век прође у мучном и узалудном чекању, а други добију и без ..

Песме које су дизале морал српској војсци у Великом рату 05.09.2019 Српски јунаци Великог рата нису се ослањали само на пушке. По фронтовима, рововима и логорима друговали су и с музиком, она их је храбрила и одржавала везу с домовином. Неке од песама које су постале национални фолклор настале су управо током албанске голготе. Пионирски подухват двојице музичара, Зорана Бранковића и Реље Турудића који су као гитарски акустични дуо на специфичан начин одсвирали четрнаест популарних композиција из тог времена, вратио нас је у доба кад се у једној руци држала пушка, а у другој труба. И међу војнике, за које је један италијански новинар извештавајући са Солунског фронта забележио: „Срби гину и певају“. – Популарне солунске песме, химне и маршеви из Великог рата, иако наизглед наивни и непретенциозни, за разлику од мисија и културне дипломатије учених музичара и војних музика, постали су за касније генерације управо суштинско језгро за каналисање најпре генерацијског сећања „солунаца..

У Канади је у припреми подмукли напад на слободу говора, савести и научног истраживања. Законски пројекат којим би се забранило „порицање сребреничког геноцида“ ускоро ће бити на гласању пред парламентом у Отави. Спонзор ове мере је посланик Брајан Маси (brian.masse@parl.gc.ca). Овај законски пројекат настао је по основу петиције коју...

Разлози Ми Срби западно од Дрине и Дунава који имамо још увијек свјежа сјећања на концентрационе логоре у Н.Д. Хрватској и масовна убијања и изван њих, знамо да је опасно по живот у све чешћим случајевима изјаснити се као Србин. Дакле, за нас западне Србе је ово често опасно по живот. Источно-дринско-дунавски Срби немају ово искуство, осим у дијеловима садашње територије Србије која је тада била дата НДХ-ој. Западни Срби из страха и угрожености голе егзистетнције се углавном не изјашњавају као Срби, него најчешће као Хрвати, ако су прије тога постали римо-католици. Понеко које био православни вјерник па желио остати у тој вјери, а бити Хрват, има у ту намјену формирану „Хрватску Православну Цркву“, нешто слично као и „Црногорска Православна Црква“. Понеко ко је родом или поријеклом из Црне горе се изјашњава као Црногорац, јер то није угрожавајуће ни за једну страну. Ријетки остају неизјашњени, јер је то чак опасније од изјашњавања припадности Србима. Личиш на Србина, додуше и на Хрват..

Занимљиво подсећање на Ленку објављено је у косјерићком часопису „Наш траг”, листу за чување и неговање традиције ослободилачких ратова Србије који издаје Општинско удружење потомака ратника 1804–1920. „Љубомир Марић”. Текст о Ленки под насловом „Жена храброст” написала је млада Марија Јоксимовић, ученица трећег разреда Техничке школе из Косјерића, уз сугестије професорке српског језика Славице Јовановић. Пише Марија да је Велики рат прекинуо многе снове о мирном животу, срећи, породици, па и младе Ленке Пјевић из Биоске: „Иако је била већ стасала за удају, те 1916. године уместо венчанице обукла је комитско одело. У Србији су остали само старци, болесни, изнемогли и они који нису хтели или могли да напусте отаџбину. Хране нема довољно, често се гладује. Најгоре је било у планинским крајевима. Ту се и усред мира једва преживљавало. Баш такав један крај било је и село Биоска под Таром. Аустријанци немилице отимају храну, муче локално становништво.” То Ленка Пјевић, која је имала чети..

ПИШЕ, МИЛОШ СТАНИЋ Провео сам три дана у Хиландару. Неко рече да је то као да се вратите у средњи век, истина подсећа мало на Game of Trons али на стероидима. А уствари, био сам на самом извору наше културе тамо где се Византија и Римско царство преточило у српство. Одувек сам желео да посетим Хиландар. Још као мали чуо сам да тамо не може свако да иде, да је то велика част и да су ту били сви наши краљеви и цареви. Хтео сам да га посетим али никако да се склопе коцкице. Нисам хтео да одем тамо као туриста већ сам хтео да ме одведе неко ко је био и ко зна да ме уведе у причу. То је дефинитивно био мој теча Груја који је редовно ишао тамо, али је пре две године нажалост умро. Остало је да чекам да се поклопе звезде. Ове године се то десило и имам много тога да вам испричам. Када ме неко пита како је било, ја кажем ”Само једна реч – неизрециво.” Света Гора Прво да се разумемо. Света Гора је центар православља за цео свет и увек је то била. Оно што је Ватикан за католике, то је Света..

Италијанска ТВ станица РАИ објавила је репортажу под насловом „Албанија, врата џихада“ у којој се говори о кријумчарењу оружја из Албаније преко Црне Горе и открива да је управо оружје набављено тим путем коришћено у крвавим догађајима у Паризу 13.... Read more

Херцег Нови Жабљак Бар Мркоњић град Подгорица Рисан Рисан *Фотографије преузете са фејсбука