Istorija

Рођен у сиромашној породици 1909. године. После завршене основне школе у Иригу, Авксентије одлази на обућарски занат у Београд, где га успешно завршава. Веома брзо се запослио и започео да прави ципеле и копачке, за фудбалере, као страствени љубитељ овог спорта – прича Ладислав Варга, публициста и драмски писац, који је у својој књизи „Мозаик житеља иришких“ укратко описао овог не тако у јавности познатог Сремца. Авксентије Лукић После дугогодишњег рада, пред Други светски рат, Авксентије се враћа у Ириг, где отвара прву приватну радњу у Улици Змај Јовиној. – У то време био је врло вредан и способан занатлија. Какав је био мајстор, говори чињеница да су муштерије из Београда код мајстора Лукића наручивале ципеле, а други обућари широм земље такође тражили његове моделе – објашњава Варга. Осим што су му украли патент, овај Ирижанин, имао је врло трагичну судбину Када је формиран и основан фудбалски клуб Раднички у Иригу 1938. године, Авксентије, који је био познат по надимку Аца, н..

„Стање ствари“ ексклузивно доноси списак убијене и уморене деце на територији Независне Државе Хрватске. Реч је о два списка стратишта деце убијене и уморене у „НДХ“ – први са називом „већи“ (за стратишта на којима је страдало десеторо или више деце) и други са називом „мањи“ (за стратишта на којима је страдало до деветоро деце). Спискови су дати по стратиштима, азбучно. Укупан број досад пописане страдале деце (до 14 година) износи 74.580 (седамдесет четири хиљаде петсто осамдесет). Подсећамо да, према статистичким стандардима, уобичајена процена јесте да број пописаних представља око петине укупног броја страдалих. Иако је највећи део страдао од усташа, пописана су деца страдала од свих зараћених страна, као и она за које се не зна тачан узрок и кривац смрти. Списак је више година стајао у Музеју жртава геноцида. Жртве су пописане по азбучном реду, у формату: Име (Име оца) Презиме, година и место рођења, националност, ко га је убио/уморио. Део списка убијене деце у Јасеновцу И..

Приредио, Ђорђе Бојанић Данас, сви знамо за Сребреницу, али не и тачно шта се тамо десило, због јаке пропаганде која стиже са једне стране. Они имају своје ходочашће. Питам се где је наше место српског ходочашћа? Овај текст није усмерен ка Сребреници, ту су јасне намере али и чињенице. Трагично је што ми у Србији имамо невладине организације и појединаце који срећом нису у власти а траже да се 11. јул прогласи Даном сећања на геноцид у Сребреници… изгледа да су заборавили на праве геноциде и етничка чишћења које су Срби имали скоро у свим ратовима. Зато ми неке ствари морамо да покренемо и изменимо, наш однос према нашим жртвама, наш циљ мора да буде да за наше жртве и стравичне злочине чује цео свет. Бојим се да ми жртве геноцида не постанемо геноцидни народ једини у Европи. А за то постоје намере које су врло лако могле да се остваре, да није било реакције наше братске Русије када су енглези предложили свој нацрт резолуције којим је требало да српски народ, уз само још једно племе у..

Наш деда Влада и у деведесетим је био врхунски учитељ, који је и у тим годинама вешто преносио своја сећања на логорашка времена, преноси Ђорђе Бојанић. Да се присетимо да је деда Влада у ОШ „Бубањски хероји“ из Ниша 2017. и 2018. год одржао потресна предавања, тада једини живи логораш из Јужне Србије који је преживео старахоте злогласног логора Матхаузен. Деда Влада и ученици ОШ ,,Бубањски хероји“ из Ниша Логор Црвени Крст је јединствен по покушају масовног бекства 105 затвореника, 12. фебруара 1942. – који је, две године касније, и сам доживео логорашку судбину, заробљен је био без икаквог разлога… те из Ниша био депортован на Бањицу па у злогласни Маутхаузен. Деда Влада и ученици ОШ ,,Бубањски хероји“ из Ниша Сећам се како су ти мученици, промрзли, рањени, гладни и поцепани, бежали по селима, а једна мања група дошла је и у моје село, Кравље. Нажалост, много је голоруких остало на бодљикавој жици, а због 11 погинулих Немаца за одмазду је стрељано 1.100 људи, казивао је деда Влада..

Сава Хиландарац (чеш. Sáva Chilandarec, световно име Славибор Бројер, чеш. Slavibor Breüer; Кутна Хора, 8. јул 1837 — манастир Хиландар, 14. јануар 1912) је био Српски монах који је живео у манастиру Хиландар. Као католик, школован је са знањем три језика (чешког, немачког и латинског). Као младић уредио је кутнахорски...

ЗОРАН ШАПОЊИЋ датум: септембар 2004. У рано септембарско јутро врхове планине Гиљеве попала магла. Она јутарња, више измаглица но магла, понегде прозирна па сунчеви зраци кроз њу праве велике, тешке, шарене завесе окачене по косама и клекама, понегде густа ко вуна вуче се доловима, закачи је јутарњи поветарац, подигне увис, заковитла, избаци јој праменове, изненада је пусти, а она се свали међу клеке, легне на беле стене разбацане по пустари около, угаси зрак сунца који се до тог трена весело вртео у капи росе на врху жуте травке. Стојимо на планинском превоју, на широком каменом друму Ташо Хамидовић и ја. Он горштак, крупних костију, широк, распречио опанке на сред пута, стоји и ослушкује, “еда ли се ико иђе од чобана Рамиза Таића”, чији су торови горе у магли, чује. Или чобани или бронзе и звона на вратовима овнова. Срели смо се два сата раније, у пространом пољу иза Сјенице, ударио он пешке низ поље, ја колима уз поље. – Сабахајрула – поздравио ме у сред поља, у полумраку, кад са..

Pun kalendar Ministarstva dijaspore U septembru poseta našima u Švajcarskoj Predstavnici Ministarstva dijaspore isplanirali su mnogo aktivnosti za kraj leta i jesen ove godine. Trenutno se u Soko-gradu na „Mobi“ nalazi oko 120 dece iz dijaspore i 30 mališana iz Srbije. Njih će 19. avgusta primiti ministar dijaspore Vojislav Vukčević, a pre...

Tog 24. marta 1999. godine, oko 20 časova, 19 zemalja NATO alijanse se bez dozvole Saveta bezbednosti UN obrušilo na Srbiju. U narednih 78 dana, koliko je agresija trajala, stradalo je 2.500 ljudi, među kojima i 79 dece, a ranjeno više od 12.500 osoba. Infrastruktura i privreda su razorene,...

Позивамо вас, да у понедељак, 24. октобра 2016. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Св. Саве (Крушедолска 2/А) присуствујете предавању на тему „Српски народ после распада Југославије“.   О овој теми говориће: проф. др Мило Ломпар (Филолошки факултет, Београд) Предавање се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и...

Разлози Ми Срби западно од Дрине и Дунава који имамо још увијек свјежа сјећања на концентрационе логоре у Н.Д. Хрватској и масовна убијања и изван њих, знамо да је опасно по живот у све чешћим случајевима изјаснити се као Србин. Дакле, за нас западне Србе је ово често опасно по живот. Источно-дринско-дунавски Срби немају ово искуство, осим у дијеловима садашње територије Србије која је тада била дата НДХ-ој. Западни Срби из страха и угрожености голе егзистетнције се углавном не изјашњавају као Срби, него најчешће као Хрвати, ако су прије тога постали римо-католици. Понеко које био православни вјерник па желио остати у тој вјери, а бити Хрват, има у ту намјену формирану „Хрватску Православну Цркву“, нешто слично као и „Црногорска Православна Црква“. Понеко ко је родом или поријеклом из Црне горе се изјашњава као Црногорац, јер то није угрожавајуће ни за једну страну. Ријетки остају неизјашњени, јер је то чак опасније од изјашњавања припадности Србима. Личиш на Србина, додуше и на Хрват..