Istorija

Даки Давидовићу – Медаља заслуга за народ: Донатор Спомен-музеја за више од 6.000 Срба убијених 1942. у Старом Броду 08.09.2019 Подвижнике васкрсавања истине о страшном старобродском страдању Срба, свештеника Драгана Вукотића, ктиторе музеја Спасоја Албијанића и Миодрага Даку Давидовића и архитекту Новицу Мотику више од заслужене медаље заслуга за народ радоваће ако Стари Брод буде мјесто ходочашћа и српске саборности. У Спомен-музеју у Старом Броду јуче је постављено је 27 склуптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину. Спомен-музеј је урадио архитекта Новица Мотика из Зворника, а изградњу су финансирали Миодраг Дака Давидовић и Спасоје Албијанић. Као што смо јуче писали, његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом рекао је да се страдању српског народа на ријецу Дрини у Старом Броду ћутало 77 година и да ће ове године бити покренута процедуру канонизације да би били проглашени светим мученицима. ..

Kрајње необичан поступак Радомира Путника, који је одликован не само домаћим већ и страним ордењем, интригирала је јавност па му је једном приликом неко поставио питање зашто је то тако. Његов одговор и данас фасцинира многе, а војвода је и због њега заслужио да уђе у српску историју – Моје декорације су испод мундира – у једној реченици је одговорио војвода Путник. Поред умерености и жеље да не наглашава своја одликовања, Путник је вредан дивљења и због чињенице да је за време балканских ратова, наредио да дневнице потпоручника и војводе буду исте, три динара дневно. Преузето НАЦИОНАЛИСТ

Приредио Ђорђе Бојанић После априлске катастрофе и уласка немачких окупатора у Ниш, 9. априла 1941. године, почела су хапшења талаца. Априлски рат, извукао је Југославију из анонимности и на њу скренуо пажњу целокупне светске јавности. Мало људи је говорило да је то изазивање тада најјаче војске света и да је пораз неминован. Упркос свим сазнањима о неспремности Хрвата и свих мањина да се боре, о застарелости војне стратегије и технике, неоствареној мобилизацији, ипак веровало се у митску и ирационалну представу о српском војнику, непобедивом кад брани своју отаџбину. Извршиоци пуча 27. марта 1941. године знали су врло добро да је цео народ био понесен осећањима, дакле срцем, против потписивања пакта са Хитлером, па су свесно искористили то народно расположење да би извршили један чин чије су последице биле недогледне за Краљевину Југославију, а нарочито за мученички српски народ. Са ширењем устанка и јачањем отпора указала се потреба окупаторима, немаца за стварањем једног затвор..

– U vezi nastojanja albanskih vlasti da održe stalinizam na vlast i o njihovim novim falsifikatima – Piše: Prof. dr Kaplan BUROVIC, akademik Od kad su Enverovci proglasili demokratizaciju svoje zemlje, Albanije, preduzeli su sve mere da se nastavi sa enevrističkom kulturom, gušeći na sve strane i svakako svaki pokušaj za stvaranje antienverističke kulture, kako one buržuaske, tako i one disidentne, a sa ciljem da jednog dana skinu maske i opet nastave otvoreno sa enverizmom. Zato im je neophodno potrebno da se enveristička kultura održi u dušama i svesti Albanaca, da nastavi svoj život i pod zastavom buržuaske demokratizacije, da bi se tako, preko nje, odžao i duh i svest enveristička. A pošto su enverističku kulturu stvarali Enverovci, među kojima je glavni Ismail Kadare, oni su još pod zastavom Envera Hodže preduzeli mere da ovoga pretstave kao disidenta, instruirajući ga šta da piše i kako da piše, kako da se izrazi, da bi jednog dana njegove dvosmislene izraze, kad im dođe vre..

Приредила Зорица Пелеш Рид је пролезећи Србијом ,запазио да је скоро на сваким вратима црна застава.Боравећи у Нишу, који је био привремена престоница Србије ( у коју се слио силан народ, бежећи пред Аустријанцима, јер до те силне бежаније у Нишу је било двадесет хиљада становника , а доласком избеглих тај број је нарастао на 120.000 ) Рид је био потрешен сликама људи које је видео на нишким улицама. О томе је писао: „Смрад у граду је био ужасан, свуда где год је било мало угажене траве окупљали су се јадници и биштили један другог од гамади… или су се грчили у грозници.“ *** Све ово што је Рид видео у Србији деловало му је грозно, али он није знао да српски народ никако није стизао да се опорави од силних ратовања. Јер, само што су се завршили Балкански ратови дошао је и Први светски рат и већ опустошену и осиромашену Србију додатно опустошио. Српски је војник био истовремено и српски домаћин, који је морао да напусти своје огњиште у свим овим ратовима, у којима су неизбежно и њих..

Са територије данашње Србије (и Црне Горе) комунисти одлазе крајем лета и у јесен 1941. и пребацују се понајвише у Босну и све до јесени 1944. године се не враћају на та подручја. Постоје спорадични инциденти које комунисти предузимају на територији централне Србије, понајвише путем ситних злочиначких акција организација попут злогласног Космајског партизанског одреда, али то су дању били цивили, а ноћу диверзанти. Комунисти никада не би завладали на територији данашње Србије да није било совјетских тенкова и Црвене армије. Без њих, чак и сво наоружање које су им Енглези дали 1943. године, не би им помогло да уђу на територију данашње Србије. У неколико наврата су то покушали током краја лета и јесени 1944. и сваки пут су били одбијени. Зато је код нас исход Другог светског рата зависио од тога да ли ће доћи до уласка англо-америчке војске као у Италији или Црвене армије као у Бугарској. Чим је Црвена армија прешла Дунав, рат је практично код нас био готов. Совјетска Црвена армија је ..

У овој етнички хомогеној средини од 2.937 породица 582 су биле поисламљених и поарбанашених Срба, пто је тачно једна петина од укупног броја, а што даје асимилациони однос 4 Албанца на 1 Србина (чешће Српкињу). То даље упућује на процену да је од 1.616 хиљада Албанаца пописаних 2011 године, око 320 хиљада пореклом Срба. При томе, ради се о 150 до 200 насеља која су у потпуности српска по пореклу становништва, а која су примивши ислам још и језик изгубила како би се изједначили са веома насилним дошљацима. Између два светска рата, у једином кратком периоду када су Срби имали власт на КиМ извршено је досељавање колониста у Дреницу, њих 692 породице у време извршених истраживања А. Урошевића. Албанци су спалили куће колонистима на почетку и на крају другог светског рата, чинили су свакакве злочине које је комунистичка власт од 1944 године само потврдила, те се највећи број колониста није вратио. Манастир Девич је у марту 2004 године горео по ко зна који пут, а власт КиМ спрема се постан..

Пише: Гојко Раичевић, уредник ИН4С Појас Јадранског мора од Улциња до Херцег Новог многи својатају, али једина је истина да је наше и окупирано. Бар и Улцињ су припали Црној Гори у 19. вијеку и они који кажу да је то море црногорско – у праву су. То, најнормалније, не значи да није српско. Ко не вјерује мени нека послуша краља црногорског. „Вјенчавам те српско море, са слободом Црне Горе“. То су ријечи књаза Николе Петровића Његоша након ослобођења Бара у јануару 1878. године. Толико о том дијелу Нашег мора. Други дио Нашег мора је био под окупацијом нешто дуже. Заправо тај дио је био слободан врло кратко, од доласка српске ослободилачке војске 1918. до италијанске окупације, касније њемачке. Комунисти су након рата декретом издвојили тај простор и додјелили га Црној Гори. Иако нисам Бокељ, него из Старе Црне Горе, увјерен сам да би за већину Бокеља то био најприхватљивији статус да се Црна Гора није трансформисала у Монтенегро. Овако, двоструко окупирана Бока од монтенегринских кри..

Приредио – Ђорђе Бојанић И данас је Свети Сава са нама, то је и једини исправан пут којим сви Срби морају ићи. Он сада ,,корача“ са српским народом широм Црне Горе. Та духовна и света личност која је дубоко урезана у нама је и подигла оволики народ у братској Црној Гори. Сви се питамо шта се то десило са нашим родом, одједном толике српске заставе, кличе се српству Косову и Метохији, цела Црна Гора у српској тробојки. Хвала теби Мило, што си пробудио Светосавски дух у српском народу, дирнуо си у Светога Саву и Светога Василија. Сада видиш која је то снага и какав је то пут. Срби су се олако ујединили и окупили у литијама и молебанима у част одбране светиња које је Свети Сава створио. Он је наша најзначајнија историјска личност. Данас многе институције, школе, улице носе његово Свето име, данашњи Срби, подижу му многобројне задужбине на свим континенатима где их је судбина расејала. Саву ни турски џелати, а ни комунистички, нису могли да отргну из свести, местимично им је успевало а..

Martovski pogrom 2004. označava masovne napade albanskih ekstremista na srpsko civilno stanovništvo koji su se desili na Kosovu i Metohiji u martu 2004. godine. Ovi napadi su bili direktna posledica tenzije između Srba i Albanaca, nakon davljenja dvoje albanske dece u reci u selu Čabra, za čiju smrt su albanski mediji i političari okrivili Srbe iz susednog sela Zupče. Albanski ekstremisti su 17. marta proterali veliki broj Srba, spalili njihove kuće i oskrnavili srpske kulturno-istorijske spomenike. Dva dana otvorenog napada albanskih ekstremista na srpsko civilno stanovništvo na Kosovu i Metohiji dovelo je do masovnog progona Srba, najmasovnijeg od 1999. godine. O ovim događajima snimljeno je nekoliko dokumentarnih filmova. Procenjuje se da je oko 4.000 Srba izgnano iz svojih kuća širom Kosova i Metohije. Tokom pogroma poginulo je 28 ljudi, 35 pravoslavnih manastira je uništeno ili oskrnavljeno, a oko 930 srpskih domova je spaljeno i uništeno. Pored javnih osuda od svih međunarodnih ..