У СПОМЕН-МАУЗОЛЕЈУ СРБИМА СТРАДАЛИМ ОД УСТАША: Ћутање о жртвама је још један злочин! 31.08.2019 На Дрини, код Вишеграда, никао маузолеј који чека освећење. Добротвори Спасоје Албијанић и Миодраг Давидовић Дака подигли белег. Спомен-маузолеј, на Старом Броду, на Дрини, код Вишеграда, посвећен српским жртвама од усташких злочиначких руку у пролеће 1942. године, који су подигли добротвори Спасоје Албијанић и Миодраг Давидовић Дака, још само чека освећење, које би требало да предводи патријарх српски Иринеј, као и велику државну церемонију. Изградња и уређење спомен-маузолеја су окончани на време. Академик САНУ Матија Бећковић је живо пратио изградњу тог белега на Дрини и каже да га радује што је посао приведен крају и што ће „на многаја лета да сведочи о страдњу недужних српских, цивилних жртава, од усташке руке, чијем су се дивљашту чудили и нацисти, који су били у близини“. Бећковићеве беседе, минулих година, о невиђеној драми у пролеће 1942. године, када је из Сарајева кренуло ..
Приредио, Огњен Војводић Алексадар Фјодоривич Гиљфердинг у својој књизи “Путовање по Херцеговини, Босни и Старој Србији“ пише: “Србин римокатолик одриче све српско, пошто је православно и не зна за српску отаџбину и српску прошлост. Код њега постоји само ужа провинцијална домовина; он себе назива Босанцем, Херцеговцем, Далматинцем, Словенцем, према области гдје се родио. Он свој језик не назива српским, него босанским, далматинским, словенским итд.Ако он жели уопштити појам о том језику, назива га нашким језиком. Он пита на примјер странце: “Умијете ли ви нашки.” Но који је то “нашки језик” он не умије да каже. Он зато не зна да тај језик назове својим правим именом, јер он сам нема општу отаџбину, опште народно име, ван своје уже области, у њега је само једна отаџбина: Римокатоличка црква.” (страна 17.) Александар Гиљфердинг (Александерь Гильфердингъ) Варшава 1831. године 2/14. јул.— Каргопољу, Олонецка губернија, 20. јун/2. јул 1872). Према једном животопису, његова породица се дос..
Приредио – Ђорђе Бојанић По наређењу председника Републике и врховног команданта Војске Србије Александра Вучића, припадници Гардијског батаљона данас су извршили почасну паљбу са Савског платоа на Калемегдану, са 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа, саопштило је Министарство одбране. Централна државна церемонија обележавања Сретења биће одржана сутра (15. фебруара) у Орашцу. Сретење, као верски празник се слави од првих векова хришћанства, а посебно свечано од 544. године, у време цара Јустинијана, па му и Српска православна црква и верници поклањају дужну пажњу. Сретење је у Србији велики верски празник, који се обележава у православним храмовима широм земље и у расејању. Слави се 40. дан од Божића, а представља сећање на дан када је Богородица први пут увела у јерусалимски храм новорођеног Христа да га посвети Богу. У питању је први сусрет Бога и човека… СРЕТЕЊЕ. ДРЖАВНИ ПРАЗНИК Према члану 1. Закона о државним и другим празницима у Републици, државни празник Републике Србије..
Терористи су били до зуба наоружани и предвођени командантом 113. бригаде Оперативне Зоне Дреница тзв. ОВК Муј Краснићијем (звани Капући). Међутим, српска војска успела је да одбије овај напад и до ногу потуче албанске терористе. Ликвидирано је 36, а лишено слободе 12 терориста, међу којима и две жене. Заплењено је и аутоматско оружје немачке производње, борбена средства за противваздушну борбу, већа количина униформи и друге војне опреме Албанци су толико разбијени, да када се месецима касније снег отопио, током наилазећих патрола наши војници су наилазили на велике транспортне вреће НАТО, комплет униформи, ранчева, панцира муниције, те је заседно место 1А добило назив “Бутик 1А”. Чојство / СД Преузето ВИДОВДАН
  Иван Степанович Јастребов. Стара Србија и Албанија: Забелешке с путовања, приређивање, редакција и поговор Борисав Челиковић. Београд: Службени гласник, 2018, 580.   Дело Ивана Степановича Јастребова (1839–1894) није потпуно непознато у науци. Он је крајем XIX века у више наврата у разним часописима објављивао радове везане за историју Балкана, а изненадна смрт претекла је...

BLISKOISTOčNA APOKALIPSA U REŽIJI SAD

Praćenje egipatske revolucije" uživo preko podešenih TV uglova snimanja, selektovanih mesta zbivanja", uz napaljene i navežbane aktere, koje in continuo 24 sata sa lica mesta nudi CNN, upućuje na nedvosmislen zaključak. Poznata američka stanica ponovo je na poslu rušenja targetiranog režima. Sugeriše se da Mubarak i njegov model kombinacije...
Село је већински муслиманско. Током Другог свјетског рата из овога села усташе су регрутовали муслимане за своје јединице. Највише муслимана било је у локалној муслиманскј милицији. Неки су ишли добровољно а неки под присилом. Нажалост и у овом муслиманском селу било је оних који су чинили страшне злочине и пљачке над српским становништвом. Према свједочењима преживјелих Срба након рата, ови милиционери припадали су Хаџиефендић лигији са сједиштем у Тузли. На челу ове легије био је Мухамед Хаџиефендић. Неки од познатих злочинаца из Гара су: Хусић Бего Хакија, Софтић Шахбаз Зајкин, Ђерзић Осман Брајкин, Ђерзић Ахмет Алијин, Ђувић Јусуф Брајкин, Халилчевић Ђулага Сулејманов. Неки од наведених ,илиционер су пред крај рата прешли у партизане или су били писари у локалним мјесним одборима. Према свједочењу Милеве Његомировић 1946. године, Халилчевић Ђулага Сулејманов јој је рекао да ће је убити зато што је препознала своју краву код њега. По њеним ријечима она је и те 1946. године живјела ..
Ove godine se navršava 75 godina od kako je 4200 srpskih i jugoslovenskih zarobljenika deportovano u Norvešku od strane nacističkih okupacionih sila u Jugoslaviji. Oni su poslati u Norvešku na prinudni rad i internirani u različite logore. Više od 2300 srpskih i jugoslovenskih zarobljenika je preminulo, ili je bilo...
Царица, или Зорица како су је још звали, рођена је око 1283. године у браку српског краља Милутина и његове треће супруге Јелисавете Арпад, ћерке угарског краља Иштвана V. Иако брак са Јелисаветом није дуго потрајао, само годину дана, Милутин је Царичину мајку вратио у њену домовину Мађарску, а ћерку Царицу оставио да одраста на свом двору са браћом Стефаном и Константином. Краљ Милутин Царицу Немањић спомиње анонимни хроничар који је 1308. године пролазио кроз Србију и оставио податке о узроцима грађанског рата између Милутина и брата Драгутина, сремског краља. Милутин је, приликом преговора са владарима Западне Европе, нудио Шарлу Валои брак између Шарла II Алансонског и своје ћерке Царице. Овај брак требало је да учврсти савез између Милутина уперен против византијског цара Андроника II. Преговори су вођени јула 1308. године и завршени су неуспехом. Ипак, помиње се да се Царица удавала два пута. Датум њене смрти није запамћен, као ни то да ли је имала потомке. Ипак, остаје упамћен..
Планински венац Проклетија се простире као везивна спона и природна граница између Црне Горе, Албаније и јужног дела Србије, у северозападном делу њене јужне покрајине, Косова. Овај планински горостас, препун кристално чистим рекама и језерима, своје распростирање започиње од Скадарског језера и реке Дрим на југу, и тако се “провлачи” између Комова и Мокре планине на западу у Црној Гори, потом метохијске долине на истоку и Мокре горе и Суве планине на северу. Јован Цвијић је, истражујући овај појас Динарида, назвао ове планине Проклетијама и тај назив остаде и до данас. Некада су се ове планине звале Монти Троиана, по старој Троји за коју се сматра да је била на месту данашњег Скадра. Само име ових планина на симболичан начин описује њихову неприступачност, кршевити и љути крашки предео, његову дивљину и непроходност, и не само ове природне карактеристике. У име Проклетија уткан је, на неки начин и онај социолошки аспект, посебно оне друштвено~историјске прилике које су вековима симбо..