Николић је рекао Срни да ће у петак, 27. децембра, у Добоју бити обиљежене 104 године од доласка првог транспорта Срба у добојски логор. У логор је, истакао је он, до 5. јула 1917. године интерниран 45.791 Србин, међу којим 16.673 мушкарца и 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је око 12.000 страдало. Николић је навео да је страдање Срба у добојском логору и данас отворена књига која се дописује јер се у протеклих 100 година свјесно настојало да изблиједи и нестане сјећање на његово постојање и о чијем се обиму страдања до скоро није знало и није смјело знати. – Први подаци о добојском логору предочени су тек у “Споменици посвећеној мученицима и жртвама добојске интернације из свјетског рата 1915/16. године”, која је урађена приликом освештања споменика, спомен-костурнице са костима страдалих и Спомен-цркве Светих апостола Петра и Павла 1938. године – рекао је Николић. Он каже да су у “Спомениц..

Ratne priče sa Košara VIDEO

Košare...Simbol odbrane zemlje i državne granice .. jedna od najsurovijih i najtežih bitki u novijoj srpskoj istoriji....Bitka, za koju oni koji su je preživeli kažu da je bila pakao na zemlji? Kako je sve počelo? I šta se na Košarama dešavalo? Odgovore na ova pitanja donosi novi dokumentarno-igrani film Slađane Zarić,...
То што остане од Црне Горе, кад је Албанци као коалициони партнери и савезници Мила Ђукановића разбију по источном ободу – ући ће у српску федерацију са Србијом и Српском на равноправним основама, сматра Раковић. Раковић је нагласио да Ђукановић сасвим следи кораке Анте Павелића и образложења којим се оправдава истеривање СПЦ из НДХ и Ђукановићеве Црне Горе Раковић је истакао да Србе у Црној Гори не треба да интересује то што ће Албанци одвојити простор од Улциња до Рожаја, јер је то између њих и црногорских конвертира Раковић додаје да Срби у Црној Гори не треба да се мешају у будуће сукобе Ђукановићевог режима и Албанаца, већ треба да гледају своја посла. То што остане од Црне Горе, кад је Албанци као коалициони партнери и савезници Мила Ђукановића разбију по источном ободу – ући ће у српску федерацију са Србијом и Српском на равноправним основама – сматра Раковић. Раковић је истакао да Србе у Црној Гори не треба да интересује то што ће Албанци одвојити простор од Улциња до Рожај..
Atina je bila domaćin svih Olimpijskih igara u Antici. Zato je, jednom kada je ideja o obnavljanju takmičenja ponovo zaživela, Grčka bila logičan izbor za početak prvih modernih Olimpijskih igara. One su održane od 6. aprila do 15. aprila 1896. godine, a o tome koliko su bile značajne za onovremenu Grčku najbolje...

Улцињска литија

Пише: Дејан Мировић Руски научник који је 30 година посветио изучавању Црне Горе, Павел Ровински, био је одушевљен када је 1880. посјетио Улцињ. Упоредио га је са Италијом и европским мјестима са дивном обалом. Под руководством руског топографа Варамана се гради канал дуг 4 км према мору. Највећи српски писац генијални Црњански је 1927. писао о дивним пјесковитим плажама и ноћима у Улцињу. Године 1934. се отвара Солана. Нобеловац и бивши њемачки канцелар Вили Брант је 1981. очаран Адом Бојаном. У то вријеме под руководством младог и способног директора Улцињске ривијере, каснијег предсједника општине, се граде хотели на Великој плажи и на Ади Бојани и нови прелијепи хотел Галеб. Општина на коју отпада око 20 км од 70 км од свих црногорских плажа, постаје омиљено љетовалиште туриста из Европе. Ипак, Ђукановићева власт је „успјела“ да за релативно кратко вријеме у XXI вијеку Улцињ сведе на једину неразвијену општину на црногорској обали. Веско Баровић 2005. године купује Солану коју за..

Izložba "Pod tuđim nebom" u Beču

Ova izložba predstavlja veliki doprinos ovogodišnjem jubileju i upriličena je na osnovu dokumentacije, snimaka i razgovora sa svedocima, saznajemo iz Predstavništva Grada Beča u Beogradu. Jugoslovenski radnici su dali značajan doprinos izgradnji autoputeva, Bečkog metroa, Bečkog internacionalnog centra i mnogih drugih građevina koje su uticale na modernizaciju Austrije i Beča....
Приредио – Ђорђе Бојанић По наређењу председника Републике и врховног команданта Војске Србије Александра Вучића, припадници Гардијског батаљона данас су извршили почасну паљбу са Савског платоа на Калемегдану, са 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа, саопштило је Министарство одбране. Централна државна церемонија обележавања Сретења биће одржана сутра (15. фебруара) у Орашцу. Сретење, као верски празник се слави од првих векова хришћанства, а посебно свечано од 544. године, у време цара Јустинијана, па му и Српска православна црква и верници поклањају дужну пажњу. Сретење је у Србији велики верски празник, који се обележава у православним храмовима широм земље и у расејању. Слави се 40. дан од Божића, а представља сећање на дан када је Богородица први пут увела у јерусалимски храм новорођеног Христа да га посвети Богу. У питању је први сусрет Бога и човека… СРЕТЕЊЕ. ДРЖАВНИ ПРАЗНИК Према члану 1. Закона о државним и другим празницима у Републици, државни празник Републике Србије..
Овај филм о Зејтинлику и деда Ђорђу приредили су историчар Ђорђе Бојанић и ђакон Дејан Јовановић. У овој тридесетоминутној причи наратор је Драгана Нешић, проф. српског језика. Од деда Ђорђа ћемо у филму чути да је први чувар гробља био Саво Михаиловић који је био на челу групе задужене за есхумацију српских војника и њихово премештање на подручје будућег војничког гробља. Саво, Србин из Грбља из Црне Горе, сакупио је своје мртве другове и саборце, а потом их чувао до своје смрти 1928. године живећи у кућици саграђеној за њега и његову породицу у склопу гробља. Након смрти и сам се придружио својим саборцима, сахрањен је на Зејтинлику. Њега је наследио његов син Ђуро који је током Другог светског рата сачувао гробље и његове реликвије од нацистичке пљачке. Ђуро умире 1961. године и бива сахрањен уз оца на Зејтинлику, преноси Ђорђе Бојанић. Данас је чувар, домаћин и водич српског војничког гробља на Зејтинлику Ђорђе Михаиловић, Ђурин син и Савин унук, који живи у чуварској кућици. Ђо..
Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА – У оквиру центра ,,Спона“ којим ви руководите, ви сте уређивали часопис Слово и радили на платформи информативног портала ,,Спона“ www.srbi.org.mk. Шта је „Спона“ до сада урадила и који је задатак тог центра? Центар Спона регистрован је децембра 2005. године, као грађанска асоцијација и веома успешно делује на широком пољу активности, мада у условима хроничних проблема пре свега због нестабилних и осцилирајућих финансијских потпора. Од 2006. Спона одржава ажурну информативну понуду на сајту www.срби.орг.мк , а једини информативни часопис на српском језику Слово са подлистком за најмлађе Словце, тренутно је “на паузи” због недостатка финансијских средстава. И поред тога виталне активности Центра Спона ипак се одржавају, иако под тешким условима. – Имате и своју библиотеку у центру. У Центру је су библиотека и читаоница са значајним делом фонда, превасходно обогаћеног вредним донацијама Народне библиотеке Србије. На и..
Наши борци не могући одолети десетострукој надмоћи, повлачили су се ка Дрини. Побеснели непријатељи су клали и старо и младо без милости. Наше чете задржавајући непријатеља и пружајући одступницу преплашеном народу који је бежао гинуле су једна за другом. Народ је секао јеле и целу ноћ журно правио сплавове, али је Дрина тргла већину од њих. У зору 7. априла усташе и немци су се приближили Дрини. Једна петина народа била је пребачена преко у Србију. Хука борбе, хука Дрине, коњи њиште, деца и жене плачу. Настао је пакао. Хиљаде лешева људских и животињских пливало је Дрином. Усташе су избиле на обалу. Један део наших бораца мешао се са њима на нож у борби. Народ је скакао у воду. Три стотине двадесет девојака стајале су још на обали. Чекала их је срамота, силовање и смрт. И десио се пример каквог историја не памти. Племените девојке србске са стене су скакале у реку бирајући смрт у валовима рађе него срамоту. Немци са десне обале су обуставили паљбу и отишли запрепашћени призором. Уста..