Istočnoevropski glas iz "ohajskog Mladenovca"

Juna 2013. godine u gradiću Jangstaun (engl. Youngstown) na severoistoku Ohaja, koji tamošnji Srbi nostalgično zovu Mladenovac, tokom festivala slovenskog nasleđa Simply Slavic Heritage Festival sprovedena je peticija etničkih zajednica poteklih sa prostora najveće evropske regije. Hrvati, Ukrajinci, Srbi, Rusini i drugi udružili su snage sa svojim prijateljima Amerikancima i nakon prikupljenih potpisa obratili se državnim zvaničnicima u Kolambusu, prestonici Ohaja. Usledile su godine sastanaka i lobiranja, da bi konačno 2015. mesec april bio proglašen istočnoevropskim.

Kruna birokratskog kruga Istočnoevropljana, koji je krenuo iz “ohajskog Mladenovca”, oličena je inauguracionom večerom u Poljsko-američkom kulturnom centru u Klivlendu 5. aprila tekuće 2016. godine. Počasni gost bio je bivši generalni konzul Republike Slovenije Jurček Žmauc. Svaka nacija imala je svoj kutak, a srpskim, koji je uredila Nada Martinović, dominirale su lutke prepoznatljivog izgleda, ali u posve drukčijem ruhu.

Mesec Istočne Evrope u Ohaju obuhvata niz svečanih događaja i pratećih aktivnosti, među kojima su i posete osnovnim školama. Tako je polovinom aprila vredna Nada održala predavanje o Srbiji u školi Washington Park Community u gradu Njuberg Hajts.

“Učila sam tu decu da kažu Dobar dan i Hvala, pričala im o Stefanu Dušanu, Svetome Savi, Nikoli Tesli, pokazivala fotografije Tare, Đavolje varoši, vodopada Prskalo na Kučaju, kanjona Rosomački lonci. Naravno, svi do jednog su znali ko je Novak Đoković i bili fascinirani i drugim srpskim sportskim podvizima. Njihova učiteljica se na početku bojala da će oni biti nervozni zbog tematike koja im nije baš bliska. Na kraju, kada smo svi igrali uz zvuke pesme U Milice duge trepavice, nije krila oduševljenje, kao ni direktor i ostali nastavnici. Najveće interesovanje učenika tvorila je znatiželja o tome kako se njihova imena pišu ćirilicom”, kaže ova agilna Šapčanka iz Klivlenda.

Za Nadom, pokretačem Dečjeg hora Sveti Sava, je i prezentacija matice na priredbi povodom obeležavanja Međunarodnog dana deteta u Ohaju 24. aprila, a očekuje je priprema za Dečji međunarodni folklorni festival u avgustu, o kojem je ideja procvala u Srpskoj kulturnoj bašti u Klivlendu.

Kako su američke barbike postale promoterke srpskog folklora?

Viđamo ih na raznim manifestacijama u Ohaju, Merilendu i Distriktu Kolumbija, kako u srpskoj narodnoj nošnji dično vire sa štandova, među starim dukatima, obavijene tkanicama i okićene trobojkama, ili u okruženjima poput minijaturnih scena iz prve srpske opere Na uranku Stanislava Biničkog, za koju je libreto napisao Branislav Nušić, zatim prikaza pesme Devojka na studencu Branka Radičevića, tamburaškog hita Jedan stari kontrabas Zvonka Bogdana, slavskog dana i Badnje večeri. Filigranski detalji utkani u ove makete našeg kolektivnog nasleđa pokazuju koliko je nostalgije i predanosti uslovilo njihov nastanak.

Prototip ovih barbika napravila je 2014. godine mama Nade Martinović, Danica, nekadašnja administrativna službenica Radničkog univerziteta u Šapcu, čiji je hobi šivenje i uopšte domaća radinost prema kojoj je ljubav nasledila od svoje majke, Nadine bake. Javnost je lutke premijerno ugledala oktobra 2015. u Klivlendskom muzeju arta. Od tada, one nezaustavljivo krstare stranicama srpske istorije, književnosti, umetnosti, postajući simbol prevage i makar malog trijumfa nacionalnog duhovnog imućstva nad globalnim kapitalizmom. Pošto je za zahtevne scenografije potrebno vreme, Nada pravi i video-kolaže već realizovanih postavki, koji su sastavljeni od fotografija barbika u različitim kontekstima. Neke od njih pogledali su i učenici već pomenute osnovne škole Washington Park Community, koji su bili vrlo radoznali i postavljali brojna pitanja, dok su iz Poljsko-američkog kulturnog centra tražili primerke lutaka za svoj muzej.

“Lutke, njihova odeća i okruženja napravljeni su od recikliranih materijala. Želja mi je da rekonstruišem naša najznačajnija umetnička dela, ali i istorijske događaje, jer sam primetila da deca Srba u Americi imaju jako malo znanja o njima. Gledajući kolaže, primenom pedagoškog prinicipa ‘od poznatog ka nepoznatom’, oni neosetno uče nešto novo, recimo kakva je bila nekadašnja srpska nošnja i koji su običaji negovani. Na osnovu kolaža ‘Devojka na studencu’ mogu da saznaju ko je tvorac stihova ove pesme, te da je autor muzike njene starogradske interpretacije Marko Nešić, vokalni izvođač Dubravka Nešović, ali i da je inspirisan Radičevićevim rečima realista Uroš Predić naslikao diptih istog naziva”, dočarava Nada domet plodova svog plemenitog poleta.