Irska investira do 100.000 dolara da vrati jednog stručnjaka

Irska investira do 100.000 dolara da vrati jednog stručnjaka

Uložimo u našu dijasporu

Novi spor između zvanične Srbije i Crne Gore se rasplamsao pošto je premijer Srbije prošle nedelje uručio zvaničnicima Evropske unije listu crnogorskih državljana koji žive u Srbiji a žele da glasaju na referendumu o nezavisnosti Crne Gore, tzv. listu terazijskih Crnogoraca, kako su se već sami krstili.

Srpski zvaničnici ističu da promene Ustavne povelje govore o poštovanju evropskih standarda, kao i da su na nedavnim referendumima o evropskom ustavu glasali građani Francuske, Španije i Holandije nezavisno od njihovog mesta boravka.

Šta je žalosno

Bilo kako bilo, najinteresantnija mi je u ovom slučaju bila nova ilustracija upliva politike u odnose između matice, u ovom slučaju Crne Gore, i njene „dijaspore“. Može se reći da su i odnosi Srbije sa njenom dijasporom „natopljeni“ strastima i politikom koje su, posve nepotrebno, nebrojeni broj puta otežale ovu važnu vezu.

Prema nekim maksimalističkim, notorno nepouzdanim procenama, u svetu živi oko tri miliona ljudi koji bi mogli da se smatraju srpskom dijasporom. Taj broj nas plasira na sam vrh zemalja po broju dijaspore prema broju stanovnika u matici, zajedno sa Libanom, Jermenijom itd. Pošto sam čitavih dvadeset pet godina proveo u rasejanju, možda me ova tema i više interesuje nego druge.

Žalosno je čuti na skoro svim skupovima dijaspore, u zemlji i napolju, da većina njenih pripadnika misli da matica ne brine o njima, da nisu u stanju da investiraju u dobrim uslovima i da doživljavaju neprijatnosti na granici i reketiranje na drumovima od strane policije.

čini se da se za dobar deo dijaspore prijatne uspomene vezane za domovinu svode na hladno srce lubenice koje su pojeli sa prijateljima tokom leta, kupanje u moru posle napornog puta, lepotu naših devojaka i momaka, i uspehe, doduše nešto ređe u poslednje vreme, naših sportista.

Šta je bilo

S druge strane, kod kuće se mnogi pitaju da li lideri dijaspore stvarno brane interes onih koji su ih izabrali ili pak samo pokušavaju da se izbore za ministarsko ili ambasadorsko mesto. Brojne finansijske pronevere tokom sakupljanja sredstava za humanitarne svrhe, uključujući i jedan fond koji je organizovao Miloševićev režim, bacile su senku na organizovanu solidarnost.

Treba li uopšte pričati o višedecenijskim političkim podelama unutar dijaspore, koje su se u mnogim sredinama i prelile na podele u crkava? Tokom konflikata na Balkanu prethodne decenije, mnogi pripadnici dijaspore su uradili medveđu uslugu rodnoj grudi unoseći u lokalnu javnu debatu isključivost i ostrašćenost koja nije mogla biti niti prihvaćena niti shvaćena u tim sredinama.

Kao ključni problem se dugo postavljalo pitanje prava glasa dijaspore, kao danas u Crnoj Gori. Nova vlada je ekspresno promenila zakone prošle godine, ispunivši jedno od svojih predizbornih obećanja. Ali na iznenađenje svih, izborne liste i efektivan broj glasova na predsedničkim izborima bili su šokantno mali. U nekim zemljama gde živi i po nekoliko stotina hiljada naših sunarodnika, jedva je nekoliko stotina, tu i tamo nekoliko hiljada njih, iskoristilo pravo za koje su se njihovi predstavnici tako dugo i bučno borili. čini se, bar prema onima sa kojima sam pričao o tome, da i dalje postoji strah da će se liste zloupotrebiti. „Ozna sve dozna“… paranoja nam je svojstvena i van naših granica. Nije pomogla ni činjenica da je nekoliko mladića uhapšeno na granici zbog neispunjene vojne obaveze, uprkos obećanjima koje su uzeli zdravo za gotovo,

Šta predlažem

Srećom, nije sve baš sve tako mukotrpno i crno. Neki pomaci se materijalizuju. Primera radi, Beograd se pre koji dan pobratimio sa trećim najvećim srpskim gradom na svetu – čikagom. Gradonačelnik Nenad Bogdanović je korektno prepoznao i ekonomski potencijal koji stoji iza ovakve veze. Posle 5. oktobra nekoliko hiljada školovanih mladih ljudi se vratilo i, uz nekoliko izuzetaka, ostalo u zemlji uprkos mnogobrojnim teškoćama. Veliki broj onih koji su napolju stalno postavljaju sebi pitanje o mogućnostima povratka. Specijalizovane institucije za pronalaženje kadra (Headhunters) kažu mi sa čuđenjem da im je lakše vratiti naše u maticu nego što je slučaj sa Poljskom ili Rusijom.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.