Moć i nemoć – SAD i Francuska u slučajevima Miladina Kovačevića i Brisa Tatona vršile snažan pritisak na nas, dok Srbiju nije interesovalo suđenje ubicama Dejana Novakovića u Ohridu
Sramna presuda ubicama srpskog turiste Dejana Novakovića u Ohridu, prema kojoj su četvorica razbojnika osuđena na ukupno 14,5 godina robije, otvorila je pitanje šta država Srbija radi na zaštiti prava svojih građana u inostranstvu.
Dejanova porodica od Srbije nije dobila čak ni pravnu pomoć, a svi se sećamo kakvim je sve pritiscima bila izložena naša zemlja od strane SAD i Francuske kada su u pitanju bili slučajevi Miladina Kovačevića i Brisa Tatona.
Nakon presude ohridskim ubicama Dejanova majka Julijana Zubović rekla je da je, za razliku od srpskog konzula, koji se na suđenju kurtoazno pojavio samo dva puta, holandski konzul zajedno sa prevodiocem dolazio na svako ročište jer jedan od optuženih ima i holandski pasoš pošto je rođen u toj zemlji.
Pretnje Hilari Klinton
U slučajevima američkog studenta Brajana Štajnhauera, koga je prebio Miladin Kovačević, i ubistva francuskog navijača Brisa Tatona, visoki državni zvaničnici Amerike i Francuske svakodnevno su otvoreno pretili i pritiskali Srbiju sve dok u slučaju Štajnhauera njegovoj porodici nije isplaćeno 1.000.000 dolara, odnosno dok navijači Partizana koji su do smrti prebili Tatona nisu osuđeni na čak 240 godina robije.
Nakon incidenta u Bostonu 2008. godine kada je Miladin Kovačević sa dvojicom drugova pretukao Brajana Štajnhauera i njegovog bekstva u Srbiju, visoki američki zvaničnici Hilari Klinton, čarls Šumer, Moris Hinci i Kondoliza Rajs tražili su hitno procesuiranje Kovačevića. čak su pretili i blokiranjem finansijske pomoći Srbiji. Strasti su se smirile tek nakon što je Vlada Srbije platila milion dolara odštete Štajnhauerima, ali državna sekretarka Hilari Klinton i dalje s vremena na vreme upozorava srpske vlasti.
Radovanović: Ne smemo da se mešamo
S druge strane, kriminolog Dobrivoje Radovanović kaže da otvoreno mešanje u unutrašnje poslove jedne zemlje Srbija nikako ne bi trebalo da sledi.
– Naravno da treba da pružamo pravnu zaštitu svojim građanima koji su eventualno optuženi za neko krivično delo u inostranstvu, ali nedopustivo je da se mešamo u suđenje. Trebalo bi da postoji poverenje u zemlju koja će poštovati međunarodno pravo. Srbija mora da bude aktivnija, ali ponašanje Amerike i Francuske prelazi sve granice. Naša država ima problem jer je prilično neaktivna, a trebalo bi da bude istrajnija u zaštiti svojih građana, kao i da, recimo, snosi troškove pretkrivičnog postupka. Ne bi trebalo da se meša politika, već samo treba poštovati međunarodno pravo – naveo je Radovanović.
Francuski visoki zvaničnici momentalno su reagovali nakon što su 2009. godine huligani pretukli Francuza Brisa Tatona, koji je kasnije podlegao povredama. Ministarka sporta Rama Jad izjavila je da se nada da će svi osumnjičeni biti uhapšeni i osuđeni za taj zločin. Suđenje je počelo 21. aprila 2010, a početku je prisustvovao i tadašnji ambasador u Srbiji Žan-Fransoa Teral, koji je u Palati pravde izjavio da želi da pravda bude zadovoljena i da kazna odgovara delu koje je učinjeno. Partizanovi huligani dobili su ukupno 240 godina zatvora.
U oba slučaja su, naravno, bili uključeni i mediji. Tako su Amerikanci pisali da je Kovačević srpski vepar“, dok su Francuzi rečenicama tipa naša dva naroda imaju dugačku istoriju prijateljstva, ali ništa nije večno“ dovodili u pitanje i odnose dve države.
Bez podrške države
Nažalost, kada je reč o ubistvu Dejana Novakovića u Ohridu, Srbija osim kurtoaznog pojavljivanja konzula nesrećnoj porodici Novaković nije pružila nikakvu pomoć. Dejanova majka Julijana Zubović tvrdi da se naš konzul pojavio samo dva puta.
– Konzul Srbije prisustvovao je samo jednom pretresu u sudu u Ohridu. Kada je ovaj sud izuzet i slučaj poveren sudu u Prilepu, i tamo se pojavio svega jednom. Gospođa konzul je prema nama korektna, ali mi od kurtoazne podrške nemamo ništa. Država se nije zauzela da dobijemo vetar u leđa i da pravda izađe na videlo! Za razliku od naših, svakom suđenju je prisustvovao konzul Holandije jer je optuženi Mitre Kostoski rođen u Holandiji, dok odbegli Srbin Dragan đorđević ima i njihovo državljanstvo. Sve ovo govori da mi nismo imali nikakvu podršku naše države. Posle skandalozne prekvalifikacije optužnice, niko iz Ministarstva inostranih poslova nije nas zvao da nam uputi bar reči utehe – konstatuje Julijana.
Bivši sudija Goran Petronijević kaže da je svrha postojanja diplomatije, između ostalog, pružanje pomoći njenim državljanima u inostranstvu, pa čak i kada se radi o ubistvu.
– Diplomatija mora da bude aktivna i da prati šta se događa. Veličina i ugled jedne države se meri time koliko može da utiče na drugu zemlju. Očigledno je da je u slučaju presude u Makedoniji zatajila diplomatija ili je ugled Srbije mali pa je i eventualni diplomatski uticaj propao – rekao je advokat Petronijević.
On je dodao da Amerika ima moć da ne prizna strane sudove, pa se njihovim građanima ne može suditi u drugoj zemlji, već samo u SAD.
