Drugi festival izvorne krajiške pesme pod nazivom „Da nam se običaji ne zaborave“, održan u selu Grbavci kod Gradiške, okupio je Srbe iz cele Evrope. Zato nije neobično što je predsednik organizacionog odbora Dušan Cvijić, izražavajući zahvalnost medijskom sponzoru RTV Vikom iz Gradiške, naglasio da iduće godine očekuje i pevačke grupe iz dijaspore. Program je vodila mlada meštanka Radana čikić, student žurnalistike u Banjaluci.
– Dobro veče, majko Kozaro, dobro veče, Grbavci – ovim rečima prisutnima se obratio domaćin i jedan od organizatora, član izvorne pevačke grupe „Ponos“ Ratko Malešević i pozvao predsednika opštine Gradiška Nikolu Kragulja da otvori festival.
– čast mi je i zadovoljstvo da otvorim manifestaciju na kojoj pokazujemo spremnost u očuvanju tradicije i običaja ovog kraja. Kozara i kozarska sela oduvek su pridavala veliki značaj tradiciji i očuvanju svojih običaja – rekao je Kragulj, a predsednik Turističke organizacije Gradiške Veljko Jovanović je dodao: – Živela Kozara, živeli raspevani Grbavčani!
Praznik za dušu
Na festivalu je učestvovalo jedanaest izvornih krajiških pevačkih grupa. Pored domaćina, grupe „Ponos“ iz Grbavaca publici su se predstavili: „Sinovi Kozare“ (Turjak), „Snop“ (Nova Topola), „Ognjište“ (Drvar), „Krupsko vrelo“ (Krupa na Vrbasu), „Srce Knežopolja“ (Knežica), „Krajiški izvori “ (Banjaluka), „Drugarice iz mladosti“ (Bistrica kod Banjaluke), „Kozarčanke“ i „Kozarčani“ (Verići) i „Vrelac“ (Kukići).
Na letnjoj pozornici smenjivale su se muške i ženske pevačke grupe izvodeći pesme s različitim intonacijama, basovima i porukama: „Podigli smo mi barjak slobode, čuvajte ga sa Zmijanja rode“, „Mi smo braća iz Kozare sela, kraj Lubine i njezinih vrela“, „Cijelo selo spava, samo mi se moja draga javlja“, „Ima l’ koja na Kozari žena da ne znade doktora Mladena“, „LJub’ me, dragi, ljubi veče svaku, godine su naše na izmaku“…
U ovim pesmama su posebno uživali zemljaci ih dijaspore. Milenko Lakić iz Lucerna u Švajcarskoj kaže da je na festival došao zahvaljujući internet Vikom radiju, koji redovno sluša. Odmor je iskoristio da poseti majku Daru u rodnim Kobatovcima kod Laktaša.
– Zavičajna pesma i običaji su mi najbolji lek – kaže Milenko Perić, koji već decenijama živi u Holandiji.
Posle teške povrede na poslu često posećuje rodni kraj. Da nostalgija ne prestaje, pokazuje primer Milana Šmitrana koji 11 godina nije dolazio u rodne Grbavce. Šmitran, koji tri decenije živi i radi u Švedskoj, kaže da su ga ove pesme vratile u pedesete i šezdesete godine prošlog veka i podsetila na prela, sabore i slave. Kaže da više neće propustiti nijedan festival u rodnom selu.
Tanja i Vida Šmitran i Tanja Kilibarda, devojke koje žive u Švajcarskoj, tog dana su se našle sa sestrama Danijelom Teinović, Mirjanom Keser i Dijanom Budisin, koje su došle da posete dedu Gojka i babu Vidu u Grbavcima. Tanja Šmitran i Tanja Kilibarda kažu da su čule za „Kozaračko kolo“, ali da prvi put vide kako se ono i igra. Vida zna da igra ovo kolo jer je često iz Švajcarske dolazila kod babe Vide i dede Branka i s njima posećivala crkvene sabore.
– Veličina jednog naroda, pre svega, meri se kulturnim nasleđem tog naroda. Pod tim podrazumevamo, između ostalog, i običaje, muziku, igru i pesmu kao i norme kojih se taj narod pridržava. Mi Srbi s ponosom možemo reći da imamo duboke korene kulturnog nasleđa koji su nam preci ostavili, a dao Bog da ga možemo preneti na buduće generacije – rekao je učitelj osnovne škole u Grbavcima Dragutin – Guto Šmitran.
Po završetku zvaničnog dela programa, koji su zatvorili članovi grupe „Ponos“ pod vođstvom braće Milana i Steve Subotića pesmom „Zovu preci, zovu“, nastavljeno je narodno veselje i razvilo se kozaračko kolo uz natpevavanje, pa je u toj atmosferi dočekana i zora.
