Kako se bliži vreme jednog od najradosnijih hrišćanskih praznika, tako su i naši humani zemljaci širom sveta u posebnom raspoloženju da usreće nekoga od ugroženih zemljaka u otadžbini i olakšaju teško breme nedaća koje ne prolaze. Pružajući time, osim prijateljske ruke, i svoje srce na dlanu.
Samohrana majka Ljiljana Čolić (65) iz Ljubesela kod Topole i njen sin Aleksandar (45), koji je oboleo od ubrzanog starenja mozga, nemaju reči kojima bi mogli da se zahvale Bogu za svu podršku koju dobijaju od ljudi velikog srca širom sveta.
Za porodicu siromašnog Slobodana Bandovića iz sela Gradac na Pešteru koji živi sa bolesnom majkom Marijom, suprugom Stankom i sinovima, prošla godina bila je više nego uspešna. Iako su godine proveli u trošnoj straćari bez vode, struje i kupatila, uskoro će, nadaju se, dočekati da se usele u novu kuću. Uspeli su da ukrove kuću, ali nedostaje novca za završne radove.
Mada je planirao da izgradnju nove kuće započne tek polovinom aprila, a možda i u maju, siromašni Fahir Nukić iz naselja Kleče kod Tutina, kome je početkom marta vatrena stihija uništila sve što je sa suprugom Aldinom godinama mukotrpno sticao, sa zidanjem novog doma radosno je krenuo "pre roka". Razlog tome je neočekivani priliv donacija humanih ljudi za materijal i majstore - sve do ukrovljenja.
Jedan od nevoljnika na koje su Ljudi dobre volje iz Kanade mislili, organizujući dobrotvorni ručak i prikupivši tom prilikom pomoć od ukupno 19.045 dolara, bio je i 22-godišnji Nebojša Vulić, oboleo od cerebralne paralize, a s porodicom živi u beogradskom naselju Vinča.
Iz nedelje u nedelju beležimo uručenja donacije FK Krajina iz Melburna Casey Kings od ukupno 10.000 dolara, raspodeljene na 20 adresa, a danas pišemo i o tri nova uručenja ugroženim zemljacima u otadžbini. Prvo od njih, u iznosu od 500 australijskih dolara humanih fudbalera, prosleđeno je u ruke 28-godišnje Slađane Simidžije (28) iz Bosanskog Grahova, obolele od dijabetesa, kojoj je bila potrebna pomoć ljudi dobrog srca, da bi zaustavila propadanje vida operacijom očiju u Beogradu.
Dilema da li je lepše davati ili dobiti, odavno to i nije što nam i u neposrednom razgovoru potvrđuju mnogi ljudi koji doniraju.
Ako nešto dovoljno jako želite, kako kaže pisac Paolo Koeljo, celi svemir se uroti da vam tu želju ispuni. Tako su se "urotili" mnogobrojni prijatelji Prihvatilišta za decu Beograd, kako bi ova ustanova dočekala 61. rođendan u novom i lepšem okruženju.
Pre četiri godine pisali smo prvi put o nevoljama samohrane majke Živke Stanojević (56) iz Progara kod Surčina i sa kakvim se sve problemima suočava pokušavajući da svoje dve maloletne ćerke izvede na pravi put, omogući im krov nad glavom, obrok i dalje školovanje.
Prošla godina bila je izuzetno berićetna za porodicu siromašnog Slobodana Bandovića, nadničara iz sela Gradac na Pešteru koji s ostarelom i teško bolesnom majkom Marijom, suprugom Stankom i sinovima živi u trošnoj straćari bez vode, struje i kupatila.