Pred najradosniji hrišćanski praznik Vaskrs, uspeli smo da u ime plemenitog O. V. iz Sidneja i Baka Ane iz Kanbere, a uz pomoć profesora orahovačke gimnazije, uručimo mesečne stipendije od po 120 dolara (ukupno 600 dolara) za četvoro učenika Gimnazije u Orahovcu na Kosmetu i đaka pešaka s Golije, kao i dvojici braće, takođe učenicima Gimnazije (250 dolara za dva meseca).
Misleći na četvorogodišnju Nikoliju Jovanović iz Kragujevca, obolelu od Vestovog sindroma, najtežeg oblika epilepsije i cerebralne paralize, Ljudi dobre volje iz Toronta izdvojili su za ovu ljupku devojčicu donaciju od 500 dolara. Čim pre, ovaj vredan prilog, kao i dobre želje prosledili smo na kućnu adresu Nikolijinih roditelja, Slobodana i Snežane Jovanović, koji se od ćerkicinog rođenja bore za njeno lakše i bolje sutra.
Ako sve bude teklo po planu, radovi na ukrovljenoj kući Slobodana Bandovića, siromašnog žitelja sela Gradac na Pešteru (opština Sjenica) biće nastavljeni početkom maja ove godine. Da bi majstori krenuli sa unutrašnjim uređenjem kuće (struja, malterisanje, košuljica, voda...) za početak je potrebno bar 1.500, a za useljenje bar 10.000 evra.
Bliži se vreme kada hrišćani širom sveta obeležavaju Vaskrs, koji simbolizuje pobedu života nad smrću. Najveći i najradosniji praznik, a ujedno i dan kada se obnavlja ljudska priroda, prašta i voli bližnji. Samim tim, možda, nema ni lepšeg načina da se usreći neko, prema kome život nije bio izdašan.
Samohrana majka Ljiljana Čolić (65) iz Ljubesela kod Topole i njen sin Aleksandar (45), oboleo od ubrzanog starenja mozga, godinama se bore sa mnogobrojnim poteškoćama koje im život svakodnevno donosi. Ipak, na svom teškom putu koji im je sudbina namenila nisu sami.
Naši čitaoci verovatno se sećaju svih muka Miloša Jovanovića (40) iz zabitog sela Troštice kod Novog Pazara, hrabrog branioca Srbije na Košarama koji, iako teško bolestan, godinama nije imao ni za hranu, čak ni zdravstvenu knjižicu, pa je morao da se zajmi kako bi kupio lekove.
Nevolje sa kojima se svakodnevno suočava osmočlana porodica Tatjane i Nebojše Bošković iz sela Zvečka kraj Obrenovca, uprkos pomoći dobrih ljudi još nisu prestale. Glavnu muku koju ne mogu sami nikako da reše, predstavlja krov nad glavom.
Naš slavni pisac Meša Selimović zabeležio je: "Uvek svi znaju za nesreću i zlo, samo dobro ostaje skriveno." Iako ima velike istine u tome, Humanitarni most "Vesti", svakog dana svojim čitaocima otkriva dobra dela, posvećuje im posebnu pažnju, ali i povezuje dobre ljude širom sveta, sa onima koji su bili prinuđeni da zatraže pomoć.
Susret reportera "Vesti" u jednom novopazarskom lokalu sa siromašnim Milanom Milanovićem iz zabitog Žunjevića na Rogozni, započet je rečima:
Naš anonimni donator iz Ferare u Italiji, mnogima poznat samo pod imenom Nino, a koji već godinama šalje novčane priloge za nekoliko štićenika "Vesti" biće sigurno obradovan vešću da je njegov prilog od 25 evra, proteklih dana razgalio srce samohrane majke Mirke i njenog sina Aleksandra Golijana (18), srednjoškolskog maturanta.