Još jedna redovna stipendija od 50 evra naše koleginice M. E. iz Frankfurta stigla je za brucoša Bojana Mijatovića (19) iz Novog Grada i za nastavak njegovog uspešnog školovanja u Beogradu.
Na njenu dobrotu, Bojan, kao i u protekle dve godine, odgovara trudom da uspeh na fakultetu bude što bolji kako bi opravdao njeno poverenje.
– Pošto sam upisao i studiram ono što volim, sve ide kako treba, a nadam se da će se tako i nastaviti. Dao sam većinu ispita, položio sam i najteži – anatomiju, a samim tim i dao uslov za upis u narednu godinu. Pored fakulteta, igram fudbal, a ponekad i sudim na utakmicama. To mi je glavna preokupacija. Sport u svakom smislu. Mojoj dobrotvorki, kao i uvek, želim svu sreću. Hvala što me ne zaboravlja i svakog meseca usrećuje. Iskoristiću ovu priliku da njoj i njenoj porodici poželim sve najbolje u životu, zdravlje i svaku sreću – rekao je mladi Bojan Mijatović, koga život nije mazio.
Njegov teča Stevo Basta, koji je preuzeo brigu o ovom mladiću kao o rođenom d..
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uplatio je preostali iznos potreban za operaciju 28-godišnjeg Lazara Milutinovića, sina preminulog veterana 63. padobranske brigade i jednog od heroja bitke na Košarama, Vladana Milutinovića – Jagodinca, čime je humanitarna akcija pripadnika ove specijalne jedinice – uspešno završena!
To je potvrdio i sam Lazar na svom Fejsbuk profilu kratkim obaveštenjem da više nema potrebe da se sakuplja novac za njegovu operaciju.
„Zahvaljujem se veteranima 63. padobranske brigade koji su pokrenuli čitavu akciju za moj oporavak kao i svim humanim i dobrim ljudima iz cele Srbije i iz inostranstva koji su uplaćivali novac za moje izlečenje. Obaveštavam sve da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić preuzeo ostatak troškova za moju operaciju lično na sebe i samim tim humanitarna akcija je završena. Hvala vam od srca svima što ste uvek uz mene“, naveo je Milutinović.
U razgovoru za „Vesti“ ovaj mladić objašnjava da su ga ovog vikenda pozvali iz Predsedništva Srbije i ..
Krajem jula Dušimir Vuksanović iz zabitog i potpuno napuštenog sela Pačevina kod Novog Pazara napuniće 88 godina. Skoro polovinu svog veka ovaj usamljeni starac sa padina Golije, koji nema nikog svog, proveo je u trošnom kućerku i bespuću.
Jedno vreme bio je potpuno šlogiran i nepokretan, za mnoge i otpisan, a samo zahvaljujući božijoj volji i pomoći čitalaca „Vesti“ preživeo je tešku bolest i ponovo stao na noge. Poslednji put posetili smo ga krajem decembra 2017. godine kada smo mu uručili namirnice, lekove i skromnu donaciju iz Australije. Nismo tada mogli do sela, pa su ga do obližnjeg Svilanova komšije dovezle na traktoru.
Ovih dana iz Pačevine nam je stigla vest da je Dušimir u nevolji. Ponovo ga je zakačio lakši šlog, koji mu je delimično oduzeo desnu stranu tela. I dalje je odsečen od sveta, nema za lekove i gladuje. Da nije komšija iz susednih sela koji mu povremeno donesu pokoju veknu hleba, namirnice i najneophodnije lekove, odavno bi već bio na „onom svetu“.
– Ni sam ne z..
Porodica Nataše Ničić Virijević iz Novog Badovca kod Gračanice, koja sa suprugom Bojanom podiže šestoro dece u teškim uslovima, bogatija je odnedavno za još jednog člana, devojčicu Nevenu.
Budući da su bili u velikim problemima kako obezbediti deo novca za sam porođaj, ali i lekove koje je Nataša morala da koristi kako bi sve proteklo bez komplikacija, to im je prosleđena pomoć anonimnog donatora iz Bad Homburga u vrednosti od 200 evra. Pored te lepe vesti, podsećanja radi, porodica Ničić-Virijević, ostala je bez najstarije ćerke, 21-godišnje Dragane, koja je posle duge i teške bolesti preminula.
– Dragana nas je napustila prošlog maja i svi smo to teško podneli, iako znamo da se njena napaćena duša odmorila. Veoma teško izlazimo na kraj sa svim poteškoćama ovde na Kosovu. Najstariji sin Lazar nije mogao da upiše fakultet, jer nismo imali novca da mu izvadimo ličnu kartu. Bila sam u bolnici više od mesec dana, a kasnije nismo imali struju, jer su nam je isključili zbog velikog računa...
Susret ispunjen osmesima i zagrljajima, tako bi u samo jednoj rečenici moglo da se opiše druženje reportera „Vesti“ sa decom samohrane majke Dejane Draškić iz Bačke Topole. Povod da se tamo zaputimo i upoznamo Gregora (13), Viktoriju (11) i Adrijana (9), koji boluje od Daunovog sindroma, bio je poveći paket naše čitateljke iz Ciriha, rodom iz Vranja. U pošiljci koju je sa ljubavlju pripremila bilo je dosta obuće, odeće, ali i slatkiša koji su najviše razgalili srca mališana, baš kao i naša poseta.
– Od kada nas je ta divna žena pozvala po prvi put i poslala pomoć, ne prođe mnogo vremena, a da nas ponovo ne pozove i pita kako smo. Koliko to znači, teško da može u reči da stane. Iako sam joj se zahvalila, moram to i javno da učinim jer nam je svaka podrška dobrih ljudi poput melema na teške rane. Nije lako izboriti se sa svim zdravstvenim tegobama koje nas prate – iskreno će mama Dejana, dodavši da zahvaljujući ovoj pošiljci odeće i obuće im neće nedostajati neko vreme.
Njen najstariji ..
Poslednji put kada smo pisali o nevoljama sa kojima se svakodnevno suočava osmočlana porodica Tatjane i Nebojše Bošković iz sela Zvečka kraj Obrenovca, prošlo je nekoliko meseci. Jedino svetlo na kraju mračnog tunela za ovu porodicu, stizalo je od ljudi dobrog srca i koliko-toliko olakšalo njihovu nimalo ružičastu situaciju, budući da ih nemaština, ali i loše zdravstveno stanje u stopu prate i ne daju mira.
– Koliko smo im zahvalni, kao i „Vestima“ koje su imale sluha za našu muku, teško je u reči pretočiti. Bog im podario zdravlje i sve najbolje u životu. Nama u situaciji u kakvoj se nalazimo, znači baš svaki dinar, kada suprug Nebojša ne može da nađe nikakav posao. Samo povremeno u nadnici. Zima nam je bila teška, ali leto nije donelo nikakvu utehu ni nadu da će biti bolje. Najmlađi su stalno bolesni, jer im je imunitet slab. Najveći krivac za to je nekvalitetna ishrana – rekla je Tanja Bošković, koja sa suprugom Nebojšom i šestoro dece: Stefanom (23), Danilom (19), Stevanom (18), M..
Nakon potucanja po tesnim, vlažnim i često ledenim podstanarskim sobama, teških bolesti koje ih godinama prate i osukudevanja u svemu i svačemu, radost je konačno stigla i u porodicu Elvedina Balića (35) iz naselja Bandžovo brdo kod Rožaja. Zahvaljujući donacijama čitalaca „Vesti“ iz svih delova sveta i dobrih ljudi iz Plava, Gusinja, Rožaja, Tutina i Novog Pazara koji su, hitro sakupili pomoć od 30.000 evra, Balići su pre mesec dana kupili i kaparisali kuću površine 70 kvadrata u koju su se 12. juna i uselili.
Teško bolesna Sanela Balić (37) nije mogla da sama i na nogama dođe u svoj novi dom. Nju je zavijenu u ćebe doneo suprug Elvedin. Do nove kuće sam i na nogama nije mogao ni njihov mlađi sin Tarik (7) koji boluje od cerebralne paralize i od rođenja je vezan za invalidska kolica. Jedina pomoć Elvedinu pri preseljenju, a i u drugim prilikama je stariji sin Abdulah (10).
– Zavio me suprug kao bebu u ćebe i doneo u novu kuću. Samo sam iz jednog kreveta prešla u drugi. Još nisam usp..
Prema Dušici Tutorić iz Sokoca, 36-godišnjoj majci maloletne dece, život je od detinjstva bio borba za zdravlje.
Iako vedrog duha, uvek pozitivna i spremna da se uhvati u koštac sa izazovima kojima je sudbina na njen put stavila, još jednom se našla pred problemom koji sama ne može da reši, jer joj je hitno potrebna pomoć ljudi dobre volje za transplantacija bubrega, koja se mora obaviti u Francuskoj i za koju je potrebno izdvojiti 60.000 evra.
– Trenutno sam na pripremi za transplantaciju u Zagrebu na KBC Rebro. Problem sa bubrezima vučem iz detinjstva. Imala sam tako zvani VUR (proširenje uretera) i stalne infekcije usled čega je došlo do otkazivanja bubrega još 2003. Tada sam uradila prvu transplantaciju bubrega u Moskvi, koju sam takođe morala da platim, jer naše zdravstveno osiguranje to ne pokriva, a koštala je 45.000 američkih dolara. Roditelji, ali niko od rodbine nije mogao da bude moj donor, jer niko nema moju krvnu grupu 0 negativnu. Od tada je prošlo, evo 16 godina i taj t..
Kada je naša verna čitateljka iz Holandije, Dragica Dada Bošnjak iz Nijmegena, pročitala na strani Humanitarnog mosta priču o porodici Bandović iz sela Gradac na Pešteru, njihovoj sirotinji i muci da sviju topli dom, ali i da srednjeg sina Radišu izleče, nije časila časa da im uputi svoju pomoć.
Učinila je to poslavši posredstvom naše Redakcije u Bad Filbelu, novčani dar u vrednosti od 180 evra uz toplo pismo u kome između ostalog piše:
„Nadam se da će mali Radiša uz pomoć ovog dara otići na preko potrebne terapije i vežbe u Beograd, ali i da će postati srećno dete, koga čeka svetla budućnost.“
Već sutradan pošto je stigla donacija iz Holandije, sa drugog kraja sveta stigla je nova, od čak 1.000 dolara koje je za Bandoviće izdvojila anonimna dobrotvorka iz Australije. Time je poželela da se priključi brojnim dobročiniteljima koji su im pripomogli da izgrade novi dom, a sada i da nastave sa unutrašnjim radovima, preko potrebnim da bi se porodica uselila pre zime. U kratkoj poruci pože..
Kada smo se u Novom Pazaru susreli sa samohranim ocem Vukomirom Tomovićem, bolesnim sedamdesetogodišnjakom, koji u naselju Šestovo, u kući koju su mu svojevremeno sagradili čitaoci „Vesti“, sam brine o paralizovanim i nepokretnim sinovima Ivanu (43) i Predragu (33), prve reči bile su:
– Ponekad poverujem da neko „odozgo“ gleda i da tačno zna kad nam je potrebna pomoć. Pomislim i da to možda Zorka, Ivanova i Predragova majka, koja je preminula pre pet godina, šalje dobre ljude da pomognu našim od rođenja nepokretnim sinovima o kojima sada samo ja brinem. Da nije tih dobrotvora, posebno čitalaca „Vesti“, ne znam kako bi ih prehranio, oblačio, lečio… Evo, baš ovih dana ostali smo bez dinara u kući. Donacija iz Kanade stigla nam je u pravom trenutku.
Uručivši dar od 300 dolara Ljudi dobre volje, koji smatraju da je delo važnije od imena, Vukomir je dodao:
– Hvala do neba tim divnim ljudima, njihovih 300 dolara, nama mnogo znače. Platićemo struju, kupićemo najneophodnije namirnice i sreds..