Nedavno smo zabeležili da je redovna mesečna stipendija plemenitog O. V. iz Sidneja i njegove porodice uručena 15-godišnjem Stefanu Pendiću iz sela Đonlija sa Golije. U međuvremenu, stipendije od po 120 dolara stigle su i u ruke još četvoro učenika orahovačke Gimnazije o kojima ovaj dobričina sa drugog kraja sveta takođe brine. Zato danas prenosimo našem vernom čitaocu i dobrotvoru pisma zahvalnosti đaka uz koje je već četvrtu godinu zaredom.
„Poštovani gospodine O. V, već smo stigli do četvrte godine, a Vi ste sa nama još od prve. Podrška i ljubav koju ste nam pružali za to vreme dosta nam je pomogla i olakšala svaki dan proveden u školi. I mi smo mislima uvek bili uz Vas. Spomenuti ste za svaki veliki odmor, i u razgovoru sa drugarima, dok užinamo… Često spomenemo Vas i Vaš doprinos, jer užinu kupujemo od stipendije koju nam šaljete. Naravno, uvek ostane deo novca koji utrošimo na kupovinu odeće, obuće, mobilnih telefona i ostalih korisnih stvari. Upravo sam kupio novu trenerku, a pr..
Siromasima Tomislavu i Stanislavki Pešić iz udaljenog, neprohodnog planinskog zaseoka Anđelinkovci na Bareliću, još prethodnog meseca stigao je vredan dar naše humane čitateljke koja ih ne zaboravlja. Tačnije, dobili su novčanu donaciju od 100 evra, dar Snežane Grudić Petrović iz Berlina, rodom iz Valjeva, koja svoju rodnu grudu nosi u srcu, iako ima već tri decenije od kako je otišla u svet.
– Bog joj stope kojim hoda blagoslovio i čuvao ih, ovaj novac nam je stigao u dobar čas. Tomislav je potpuno oslepeo, nigde iz kuće ne izlazi, ostala sam još da odem u nadnicu, uradim neki poslić i tako zaradim neki dinar za nas dvoje. Neko vreme nećemo brinuti o hrani i lekovima, a sve nam je i ponestalo – kazala je Stanislavka pošto se donacija našla u njenim rukama, posredstvom Slađana Nikolića iz Barelića.
Prema njegovim rečima, Stanislavka je odmah otišla da se razduži u lokalnoj prodavnici, odakle uzima sve ono što im je preko potrebno, a potom poručila:
– Živa nam bila naša dobrotvorka! M..
Dugogodišnji štićenik našeg Humanitarnog mosta Mihajlo Kukić iz Prijedora proteklih dana stigao je u Beograd na redovnu zdravstvenu kontrolu, a njegov otac Milenko nije propustio priliku da navrati do redakcije „Vesti“. Iako Mihajlo (18) od rođenja vodi bitku za svoje zdravlje, energija i želja za napretkom ne napušta ni njega, ni njegove roditelje.
Ovaj momak je još kao beba imo dve transplantacije, kostne srži i jetre, i brojni problemi ostavili su traga i na njegovim očima. Na obe noge ima otežan protok limfe, ali se uz ogromnu borbu porodice trudi da živi koliko-toliko normalan život.
– Mihajlo je, bogu hvala, dobro. Došli smo na redovnu kontrolu, a to je prilika i da svratimo do vaše redakcije, koja je naša druga kuća. I u teškim i lepim trenucima prethodnih 10 godina čitaoci „Vesti“ su bili uz nas i mi to nikada ne možemo da zaboravimo – rekao je Milenko.
Kako kaže, život njegove porodice nije lak, ali odustajanja nema.
– Troškovi su ogromni, a penzija mala, nedovoljna za živ..
Donaciju od čak 1.030 AUD za hram i spomenik palim Krajišnicima u Banstolu, nedavno su posredstvom naše Redakcije skupili i poslali Krajišnici iz Sidneja. Pored vrednog novčanog priloga uputili su i kratko pismo u kome između ostalog piše:
Još kao golobradi mladić, tada vojnik na odsluženju vojnog roka, koga je 1999. rat zatekao na srpsko-albanskoj granici, preživeo je pakao Košara, Miloš Jovanović (38) iz Troštica kod Novog Pazara. Od stalnih NATO udara, dana i noći provedenih po kiši i snegu u ledenim rovovima i iscrpljujućih bitaka sa albanskim teroristima, doživeo je užasne stresove.
Nedavno nam je stiglo pismo: „Čuli smo da čitaoci „Vesti“ pomažu sirotinji na Pešteru i širom Srbije, da su mnogima u ovom kraju kupili krave, ovce i koze ili sagradili kuće. Molimo vas da dođete u naše selo Bačije kod Sjenice, da vidite koliko teško živi porodica Nuradina Papića i pozovete sve dobre ljude širom sveta da pomognu našim komšijama.“
Ovo je deo pisma koje je grupa žitelja Bačija nedavno poslala dopisništvu „Vesti“ sa molbom da pomognemo siromašnom Nuradinu Papiću (37) i njegovoj teško bolesnoj supruzi Ameli (33). Oboje žive od simbolične socijalne pomoći i u trošnom kućerku bez struje, vode i kupatila, starom skoro stotinu godina i jedva prehranjuju svoje ćerke Samru (13), Amru (12) i Anesu (9) odlične učenice osnovne škole u susednom selu Vapa.
– Znaju naše komšije kako živimo i koliko se mučimo. Mnogo nam pomažu da se izborimo sa svim nedaćama koje nas prate. Da njih i njihove pomoći nije bilo, ko zna kako bismo do sada preživeli – priča nam domaćin Nuradin Papić.
Nagl..
Kao i mnogi sugrađani koji se bore za golu egzistenciju, samohrana majka Dejana Draškić Nađ iz Bačke Topole i njena deca: Gregor (14), koji je bio žrtva vršnjačkog nasilja, Viktorija (12) i Adrijan (10), koji boluje od Daunovog sindroma, našli su se u teškoj situaciji – kako obezbediti sve što je potrebno za početak nove školske godine.
– Nije lako izaći na kraj sa svim tegobama koje nas već godinama prate. Počevši od zdravstvenih, pa svega ostalog. Jednostavno, nikako da bar malo dušom danemo. Zahvalni smo svima koji su imali razumevanja za naše nedaće i iako to ne volim da ističem, pomoć nam je i dalje dobrodošla. Trudim se da sve račune izmirujem na vreme, da platim stanarinu i kada sve to namirim jedva da bilo šta ostane. Nova školska godina je na pragu, knjige su papreno skupe, a imam dva đaka kojima to moram da obezbedim, i ne samo to nego i školski pribor koji uz to ide, ali i ogrev, a ne znam odakle – tužno će Dejana, čija su deca pre devet godina ostala bez oca koji je preminu..
Sa sigurnošću i punom odgovornošću možemo reći da se neka prijateljstva bez sastanaka i viđanja mogu održavati godinama, jer baš tako čvrste veze stvaraju se između donatora i štićenika “Vesti”. O primeru ovakve neraskidive veze uspostavljene mnogo godina ranije između plemenite porodice Damnjanović iz Sidneja i samohrane majke šestoro dece Slavice Devidžić iz Zvečana na Kosovu, pisali smo nebrojeno puta. Izuzetka nema ni danas, jer je Slavici i njenoj deci ova divna porodica sa dalekog kontinenta poslala 200 evra kako bi im ulepšala praznike. Ali, ne samo njoj već i porodici Nataše Virijević Ničić iz Gračanice, koja sa suprugom Bojanom, takođe, podiže šestoro dece u otežanim uslovima. Uz novčane darove, stigla je i poruka u kojoj između ostalog piše:
“Molimo Vas da im poželite mir, zdravlje, sreću i svako dobro od Gospoda Boga. Boravili smo na Kosovu pre dve godine u obilasku naših manastira, ali nismo imali prilike da sretnemo i upoznamo ni Slavicu ni Natašu. Nadamo se da će se i to ..
Princeza Katarina uručila je ultrazvučnu opremu Institutu za Institut za onkologiju i radiologiju Srbije.
Proslavljajući slavu krajem januara, porodice Latinović, Ružić, Lazić, Porobić, Levi, Šućur i Gligorević iz Toronta u Kanadi mislili su i na nesrećne zemljake u otadžbini, pa su taj svečani dan obeležili i tako što su prikupili donaciju od 400 dolara. Želja im je bila da se novac uruči mnogočlanoj porodici Tufegdžić iz sela Maljević kod Mionice, koju je protekla godina zatekla sa dve velike nesreće.