Srpske pevače iz Hrvatske proteruju, dok se u Srbiji hrvatski muzičari dočekuju kao svetske zvezde
Samo problemi u Hrvatskoj.
Poslednji u nizu sramnih omalovažavanja Srba bio je bojkot Ane Nikolić u Dubrovniku, čiji je koncert sprečen usled oštrog protesta učesnika takozvanog domovinskog rata. Samo nekoliko dana pre toga Seka Aleksić je privedena u Makarskoj, kao što je i Saša Matić 2009. godine bio u policiji zbog radne dozvole. Iz istih razloga privođen je ove godine u maju i mladi pevač iz Srbije – ćemo.
Lepa Brena je takođe poput Ane Nikolić proteklog marta bila prinuđena da otkaže koncert u Osijeku usled ogromnog pritiska tamošnjeg življa. Osim strašnog govora mržnje, hrvatska javnost očigledno uspeva i na delu da pokaže kako su srpski pevači nepoželjni u lijepoj njihovoj.
(R. S.)
Dara Bubamara: Dugo ćemo još biti nepoželjni
– Drugačiji je tretman naših pevača u Hrvatskoj od onoga kakav imaju njihovi muzičari kod nas. Iako nisam imala probleme kakve su imale moje kolege, smatram da u skorijoj budućnosti ta nepoželjnost s njihove strane neće prestati.
ćemo: Sram ih bilo!
– Sram ih bilo! A gde su radne dozvole Severini, Jeleni Rozgi, Petru Grašu, Nini Badrić, Toniju Cetinskom i koga sve ne dočekujemo ovde u Srbiji kao kraljeve?! Ne moraju da nam vrate istom merom, neka oni budu bar upola gostoprimljivi kao mi prema njima i biće super! Samo, eto, oni su veće patriote od nas! Kako oni nas dočekuju, to je tortura.
Cakana: Mi nemamo komplekse
– Sve to je samo dokaz koliko smo mi kao narod široki i koliko nemamo komplekse u tom smislu. Sve to treba da ide na njihov obraz, a Srbija je bila i ostala širokog srca. Kod nas svaka šuša bude ispoštovana na televiziji, to je dovoljan pokazatelj kakvi smo. Lično nikada nisam imala problema, mene traže u Hrvatskoj, ali sve ovo nije u redu.
Dejan Matić: Hrvati jesu rigorozni
– Dubrovnik je malo specifičan, nisam pristalica ni da se prolazi kroz taj grad. Hrvati jesu rigorozni, ali nisam primetio da imaju toliku odbojnost prema nama. Samo sam jednom, u Osijeku, imao problem kada sam priveden na razgovor zbog papira. Drugim pevačima se ne bavim, radim svoj posao.
Nada Topčagić: Ne bih tamo pevala da umrem od gladi
– Beograd je jedno veliko srce koje prihvata sve! Hrvatski pevači su ovde toliko propraćeni i dobrodošli, a nas proteruju kao bubašvabe. U Hrvatskoj ne pevam od 90-ih, jer sam zabranjena. Ne bih otišla, pa sve i da umirem od gladi, jer imam svoj ponos! Zašto njihovi pevači koji ovde zarađuju ne stanu u odbranu naših? Jezivo, tamo zaborava nema!
Mira Škorić: Dokle više?!
– Zgrožena sam! Pitam se dokle će da nas satanišu, proteruju i omalovažavaju?! Dokle ćemo da budemo glupi, i koliko nisko možemo da se spustimo?! Dočekujemo ih ovde kao bogove, sa sve crvenim tepihom, a niko od njih se ne potresa zbog tretmana kakav imamo tamo! Mislim da je dosta, i previše!
Goca Lazarević: Hrvati me uslovljavaju
– U svojoj dosadašnjoj karijeri nijednom nisam nastupila u Hrvatskoj i ne želim! Mene su moje pesme uslovile da budem antihrvatska pevačica. Kada me zovu menadžeri njihovih klubova, insistiraju da nikako ne pevam Vidovdan i Svilen konac. Nikada nisam i neću pristati na takve uslove!
Goca Božinovska: Naša greška je što kod nas sve može
– Svako ima svoj zakon, mi imamo taj problem što naš nije onakav kakav treba da bude. Kod nas je sve normalno, sve može, i mi skroz drugačije doživljavamo hrvatske pevače. Naša greška je možda i ta što još uvek sve prihvatamo kao da je jedna zemlja.
