DŽejms Biset, bivši ambasador Kanade u Jugoslaviji, 23. i 24. februara ove godine svedočio je kao svedok odbrane bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića pred Haškim tribunalom. Za srpski radio program u Otavi, Biset je ponovio da je tvrdnja Tribunala da je Milošević radio na stvaranju Velike Srbije – čista fantazija.
– Dve najozbiljnije stavke za koje je Milošević optužen su genocid na Kosovu i da je sa Ratkom Mladićem i Radovanom Karadžićem, kao i sa vođama Srba iz Hrvatske pokušao da stvori veliku Srbiju. Moje svedočenje se odnosilo uglavnom na drugi deo optužnice da je hteo da stvori Veliku Srbiju. Za vreme mog službovanja u Jugoslaviji od 1990. do 1992. godine vrlo pažljivo pratio događaje u Jugoslaviji i da ni u kom slučaju Milosević nije pokušavao da stvori Veliku Srbiju. On je činio sve što je bilo u njegovoj moći da očuva jedinstvenu Jugoslaviju. Tribunal i mediji su mnoge njegove govore pogrešno tumačili. Ako se pažljivo čita njegov govor u Kosovu (Gazimestan), za kojeg kažu da predstavlja najavu plana za stvaranje velike Srbije, postaje jasno je da je Milošević želeo da očuva multietničku Jugoslaviju. NJegov glavni cilj bio je očuvanje višenacionalnog karaktera Jugoslavije, jer je verovao da je u tome njena jačina – kaže bivši kanadski ambasador u SFRJ.
Za odbranu Srba
– Kada da me je tužilac DŽefri Najs upitao zašto stalno branim Srbe, odgovorio sam da ih branim zato što su nepravično demonizovani i da oni koji znaju činjenice treba da govore u njihovu odbranu. Naglasio sam vrlo jasno da je NATO prekršio svoja pravila, navodeći član 1. Ugovora NATO zemalja po kojem NATO ne sme da koristi silu u rešavanju međunarodnih sporova. U proleće 1999. NATO je bombardovao suverenu zemlju koja ni na koji način nije ugrožavala bezbednosti svojih suseda i koja je samo pokušala da uguši oružani ustanak terorističke organizacije. Naravno, Tribunal nikad nije prihvatio činjenicu da je NATO ne samo prekršio međunarodni zakon i svoj Ustav, već i Povelju UN – rekao je Biset.
On je istakao je da Milošević ne bi aktivno učestvovao u svim mirovnim inicijativama koje su bile preduzimane u tom periodu da je imao nameru da gradi neku veliku Srbiju.
– Evropska zajednica se umešala kad je počeo rat u Hrvatskoj između krajiških Srba i Tuđmanove vojske, a Milošević je odigrao ključnu ulogu da ubedi vođu krajiških Srba Milana Babića da prihvati plan EU. Ja sam u tom smislu i svedočio. Milošević nije bio srećan načinom na koji je EU intervenisala, a uprkos poznatoj činjenici da je hrvatska armija okupirala celu zapadnu Hercegovinu, EU je uvela sankcije samo Srbiji. Miloševiću to nije bilo po volji. Ali, i pored toga, u želji da održi mir i da spreči nasilje, on je ubedio Babića da pristane na mirovni plan. Milošević je takođe odigrao ključnu ulogu u i Vens-Oven planu. Svedočio sam da mirovni plan u Dejtonu ne bi bilo moguće sklopiti da nije bilo Miloševića. On je izvršio pritisak na Srbe u Bosni i Srbe u Krajini da prihvate plan i zbog toga mnogi Srbi u Bosni i Hrvatskoj veruju da ih je Milošević izdao – rekao je DŽejms Biset.
Govoreći o sukobu na Kosovu, Kanđanin je istakao da optužbe da su Albanci bili proganjani jednostavno nisu tačne.
Karla kao Hitlerov sudija
– Tužilac Najs me je napao navodeći sve što sam ikada rekao o sudu. Ja sam Tribunal ranije okarakterisao kao politički sud staljinističkog tipa. Glavnog tužioca Karlu del Ponte uporedio sam sa Hitlerovim sudijom u Narodnom sudu koji je naredio da se svi zaverenici iz pobune od 20. jula 1944. obese pomoću klavirskih žica. Najs je na vrlo jasan način želeo da pokaže da ne verujem u objektivnost suda. Nije mi bilo prijatno. On me je pitao da li i dalje verujem u to šta sam rekao. Odgovorio sam da bih možda sada koristio druge primere, ali pošto sam to tada izjavio, mora da sam u to i verovao – objasnio je Biset.
– Mnogi Albanci koji su radili u državnoj službi kao policajci i slično nisu bili izbačeni sa posla, već su se na svoju inicijativu povukli sa tih funkcija. Svedočio sam i da nije bilo mnogo nasilja na Kosovu sve dok teroristička OVK nije uzela oružje i počela da ubija srpske policajce, gradonačelnike i Albance koji se nisu slagali sa njihovim ciljevima. Milošević je tada, naravno, učinio ono što bi učinio svaki predsednik države, poslao bezbednosne snage sa namerom da uguše oružanu pobunu organizacije, koju je američki Stejt deparment samo godinu dana ranije, 1998, i zvanično okarakterisao kao terorističku – zaključio je Biset.
