Григорије Божовић, други живот

григорије божовић

 

 

Хришћански писац хришћанског хуманизма, Григорије Божовић

 

Завод за уџбенике Београд објавио је Сабрана дела Григорија Божовића (1880–1945), у два тома, на више од 2.600 страна. Књиге је за штампу приредио Јордан Ристић, изузетан познавалац дела Григорија Божовића. У првом тому, у две књиге, објављене су приповетке, а у другом, у четири књиге, путописи.

Житије писца Григорија Божовића, теолога, професора, књижевника, друштвено-политички ангажованог радника и великог хуманисте и родољуба, изложио је његов потомак др Маринко Божовић, док је професор књижевности Миладин Распоповић казивао о тематским круговима и областима о којима је писао Григорије Божовић: ту је Стара Србија, Јужна Србија, живот у Отоманској империји, односи са муслиманима, арнаутима… о Колашину, бројним српским манастирима на Косову и метохији и широм Србије и ван ње, о портретима српских духовника…

Приређивач сабраног дела Григорија Божовића,великог српског писца, скрајнутог и прећуткиваног, мр Јордан Ристић који се бави истраживањем преко двадесет година и најбољи је познавалац цитирао је између осталог речи самога писца: ” …надничар сам добровољни за велике и нове који ће свакако доћи, хтео сам да дам што више мотива и типова, што шаренији мозаик Јужне Србије  за писце боље среће него што сам ја.”

Син крстоносног проте Вукајла Божовића из Придворице у Ибарском Колашину, кнеза и заштитника народа на простору данашње општине Зубин Поток, велики српски стваралац Григорије Божовић, основну школу завршио је у Колашину, Богословско-учитељску школу у Призрену (1895) и литерарни одсек на Духовној академији у Москви (1898). Од 1898. до 1913.

Био је учитељ и наставник у Призрену и Битољу. Посланик Народне скупштине Срба за Битољ постао је 1909. године. Од 1913. до 1919. секретар је и председник призренске општине, а потом начелник, окружни, и инспектор у министарству социјалне политике. Био је и народни посланик у Уставотворној скупштини 1920. и Народној скупштини 1925.

Почео је да се бави књижевношћу у ђачкој дружини „Растко” у Призрену. Прве радове објавио је у „Цариградском гласнику” (1899) и „ Голубу” (1889). Касније је сарађивао у „Новој искри” (1904), „Српском књижевном гласнику” (1906), „Делу” (1908), „Мисли” (1924), „Речи и слици” (1926), „Новим видицима” (1928). Био је сарадник и уредник „Политике”. За време Другог светског рата наводно је сарађивао са италијанским окупаторима. Стрељан је у Београду 1945. године.

Неправедна пресуда Војног суда Команде града Београда којом је Григорије Божовић осуђен на смрт стрељањем окрњила је и затамнела биографију овога писца, скрајнула и анатемисала његово дело у читавом послератном периоду до деведесетих година 20. века. Решењем Окружног суда у Београду од 4. априла 2008. године којим је писац Григорије Божовић рехабилитован и сматра се неосуђиваним, а пресуда Војног суда Команде града од 29. децембра 1944. године проглашена неважећом, делимично је исправљена велика неправда нанета овом угледном писцу и његовом делу.

У крипти храма Светог апостола и јеванђелисте Марка у четвртак 4. маја 2017. крстоносни прота Трајан Којић старешина храма поздравио је народ који се сабрао да о Григорију Божовићу, великом српском писцу и путописцу слуша приповедно изузетно излагање Бориса Латиновића (Завод за уџбенике), потомка Григорија Божовића – др Маринка Божовића, проф. књижевности Миладина Распоповића и Јордана Ристића.

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.