Kikinda i Berlin, ali i Srbija i Nemačka mogu da ostvare daleko bolju privrednu, kulturnu i obrazovnu saradnju, a srpska udruženja iz Nemačke su most koji će povezati i države, ali i narode.
Ovo je ukratko poruka s kojom su se u Berlin vratili predstavnici Centralnog saveta Srba u Nemačkoj posle sastanka sa gradonačelnikom Kikinde, Nikolom Lukačem.
Desetak predstavnika ove srpske organizacije boravilo je na tradicionalnoj manifestaciji Dani ludaje, a posetu otadžbini su iskoristili i kako bi predočili mnogostruke mogućnosti u poboljšanju saradnje dve zemlje.
Saradnja Banata i Berlina
Andreas Karsten, referent za političku edukaciju Centralnog saveta Srba u Nemačkoj, ističe za “Vesti” da su gradonačelniku Kikinde predočili niz konkretnih poteza koji mogu da doprinesu boljoj saradnji u privredi, kulturi i obrazovanju, posebno kada je reč o saradnji između Kikinde i Berlina.
– Nemci znaju za Srbiju, ali isključivo kroz istorijsku perspektivu. Međutim, veoma su zainteresovani da nas bolje upoznaju i saznaju kakve sve mogućnosti postoje za saradnju na privrednom, kulturnom i svim drugim oblastima – ističe Karsten i dodaje da će uskoro gradonačelniku Lukaču predočiti i konkretne projekte kojima će se pospešiti saradnja između Kikinde, Banata i Berlina.
– Praveći te mostove preko lokalnih samouprava mi ćemo zapravo u delo sprovoditi dobre međudržavne odnose koje Srbija ima sa Nemačkom. Dakle, implementiraćemo ono što je dogovoreno na najvišem državnom nivou dve zemlje – ističe Karsten.
Dragana Nikolić, prva Srpkinja u Nemačkoj član Upravnog odbora Privredne komore Berlina i autor više projekata o potencijalima privredne saradnje dve zemlje koje je radila za potrebe vlade Nemačke, ističe da su mogućnosti velike i “dvosmerne”.
Pomoć selu
– Srbija je interesantna zemlja nemačkoj privredi što pokazuju i dosadašnja ulaganja, a to je sada još izraženije zbog događaja u Ukrajini gde je upravo naša zemlja “most” između istoka i zapada, pa je sve više firmi iz Zapadne Evrope, SAD, ali i Rusije koje otvaraju svoja predstavništva upravo u Srbiji. Istovremeno, kada je reč o izvozu, mala i srednja preduzeća u Srbiji moraju da shvate da na zapadnom tržištu ne mogu da konkurišu cenom i kvantitetom svoje robe već upravo suprotno, njihovim eskluzivitetom i kvalitetom – ističe Dragana Nikolić i otkriva da će uskoro u okolini Beograda biti otvorena prva mini fabrika za preradu voća i povrća, a da je ideja da se po tom projektu slične fabrike otvore i u celoj Srbiji.
– Suština je da se u to aktivno uključe lokalni proizvođači. To je i najbolji način da dignemo naša sela na noge i zadržimo mlade jer će se veoma brzo uveriti da je i na selu moguće lepo živeti i dobro zaraditi. Sa gradonačelnikom Kikinde sam razgovarala o tome da bi jedna od tih mini fabrika trebalo da bude u ovom gradu kako bi se fokusirali na preradu muskatne bundeve koja je veoma tražena na zapadu – otkriva detalje razgovora Dragana Nikolić.
Najmlađi da uče srpski
Kada je reč o “mostogradnji” u oblasti obrazovanja, Jasmina Drinjak Malogajski ističe da treba dodatno insistirati u radu sa decom, i to od najmlađeg uzrasta.
– U Berlinu sam osnovala jezičko-dramsku radionicu Štramplica i do sada imamo oko 300 porodica koje su se priključile, a najmanje polovina su mešoviti brakovi. Zato je plan da taj model rada: učenje srpskog jezika kod najmlađih proširimo i na ostatak Nemačke jer pokazalo se da naše dopunske škole nemaju mogućnosti da se bave i mališanima do sedam godina i tinejdžerima. Samo kroz rad sa tom decom možemo da sprečimo njihovu asimilaciju – priča Jasmina Drinjak Malogajski.
Ona objašnjava da bi već sledeće godine upravo u Kikindi trebalo da zaživi dečji kamp u kome bi se okupila deca iz dijaspore kako bi kroz igru i sa vršnjacima što bolje savladali srpski jezik.
Olivera Beker, koja već 24 godine u Berlinu drži pozorište “Boka” prepoznatljivo po lutkarskim predstavama kaže da je cilj i uvezivanje dečjih pozorišta dve zemlje.
– Već smo ostvarili sjajnu saradnju sa pozorištem “Lane” iz Kikinde, a u planu su ne samo njihova gostovanja u Berlinu, već i organizovanje dečjih radionica glume, ali izrade pozorišnih lutaka. Više od dve decenije, uz pozorišne predstave koje izvodim i na nemačkom i na srpskom jeziku, bavim se izradom lutaka, pa sam uverena da će to moje iskustvo biti dragoceno za slična pozorišta u Srbiji. Istovremeno, i meni će biti čast da nešto naučim – priča Olivera Beker.
Deca isto reaguju
Olivera Beker je u sklopu manifestacije Dani ludaje izvela predstavu “Pčelica Maja”. Više stotina mališana je netremice uživalo u doživljajima najpoznatije pčelice na svetu.
Ovu predstavu Olivera izvodi i na nemačkom jeziku pa smo je pitali da li su reakcije dece drugačije u Srbiji i u Nemačkoj.
– Reakcija dece, ma gde živela su istovetne. To je ta neiskvarena, prelepa emocija. Deca su najzahtevnija, zapravo jedina publika koju je nemoguće prevariti – ističe ova iskusna glumica i lutkarka.
Promocija privrede
Dragana Nikolić kaže da je plan da uz pomoć Ambasade Srbije u Berlinu već od sledeće godine započne promocija srpske privrede u Privrednoj komori Berlina.
– Zbog čega se Dani ludaje i brojne druge uspešne privredno-kulturne manifestacije u Srbiji ne bi promovisale i u Nemačkoj. To je pravi način pravljenja “mostova”, odnosno povezivanja privrednika obe države – ističe Nikolićeva.
Nemci ambasadori Srbije
Andreas Karsten kaže da je jedan od ključnih ciljeva Centralnog saveta Srba da Nemci budu najbolji i najglasniji ambasadori Srbije u ovoj zemlji.
– To nije proces koji je moguć preko noći, ali je realan. Nemci malo znaju o Srbiji i uglavnom se oslanjaju na ono što im predočavaju njihovi mediji. Nažalost, to nekada nisu dobre slike. Naša ideja je da se to promeni i da upravo Nemci budu najbolji ambasadori Srbije. To je moguće upravo kroz povezivanje naših udruženja. Mislim da nema Nemca koji je posetio Srbiju, a da se nije zaljubio u našu zemlju. Istovremeno, oni su saznavali i kakvi su Srbi kao narod, da su otvoreni, gostoprimljivi, ali iznad svega tolerantni i multikulturalni. Zato je važno da što češće vide upravo to naše pravo lice – ističe Karsten, kome je majka Srpkinja, a otac Nemac.
Чланак Gradimo mostove za budućnost се појављује прво на Vesti online.
