Da naši čitaoci pomno prate svaki njihov korak i čine sve da im olakšaju duga pešačenja do škole, nemaštinu i težak život u zabitim golijskim selima, na početku i ove školske godine, još jednom su se uverili Stefan Pendić iz zaseoka Đonlije, Nikola Matković iz sela Vučinića i Nikola Petronijević iz udaljenog Joša. Sva trojica su štićenici Humanitarnog mosta „Vesti“, tačnije Stefan Pendić osam godina, Nikola Matković sedam godina, a Nikola Petronijević od ovog leta.
Da nije dobrotvora, ne bi nastavio školovanje
Nakon što je u selu Šaronje završio osnovnu školu, do koje je po kiši, snegu i ledu svakodnevno pešačio i po 15 kilometara, Stefan Pendić sada stanuje u Novom Pazaru, gde pohađa drugi razred Srednje tehničko-tekstilne škole. Sa njim je i njegova majka Rada. Samo za stan, struju i grejanje mesečno moraju da obezbede 200 evra, koje u zabitom i napuštenom selu ne mogu da zarade.
Da nije stipendije koju mu već godinama, sada u iznosu od 370 australijskih dolara, svakog meseca šalje dobrotvor O. V. iz Sidneja, Stefan ne bi mogao da se školuje.
– Zbog problema sa koronom poslednja stipendija je nešto kasnila, pa smo se ozbiljno zabrinuli, jer od nje zavise Stefanova dalja sudbina i školovanje. Hvala Bogu i našem dobrotvoru iz daleka, kao i njegovoj porodici, stigla je baš na početku školske godine. Odmah smo Stefanu kupili knjige, ranac, školski pribor i nešto od odeće. Ostalo nam je i za namirnice, a platićemo i zaostali dug za struju – uz neizmernu zahvalnost dobrotvoru kaže dečakova majka Rada, a Stefan dodaje:
– Iako je zbog korone bilo više prekida nastave, prvi razred sam uspešno završio. Nadam se da će se ove školske godine situacija popraviti, da ću imati i praksu i da ću se dobro obučiti za posao kožarsko-tekstilnog tehničara. Želja mi je da postanem modelar obuće, a ako bude mogućnosti i da se, kad za to dođe vreme, upišem na neki od tehničkih fakulteta Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Hvala mnogo našem dobrotvoru O. V. Da nije njega ja bih ostao u selu i ko zna šta bi bilo sa mojom porodicom.
Nikoli od Nikole
Mada je polovinom avgusta iz Australije dobio donaciju od 1.000 dolara, novih 100 evra koje mu je početkom ovog meseca poslao imenjak iz Berlina sa prezimenom Nikolić, mnogo će značiti Nikoli Matkoviću iz podgolijskog sela Vučinići, izuzetno talentovanom i odličnom učeniku drugog razreda novopazarske gimnazije.
Da bi stigao na časove, Nikola najpre mora da kroz šumu pešači pet kilometara, a potom autobusom pređe još 25. Isto toliko ga čeka i pri povratku iz škole. Iako od kuće odlazi rano ujutru, a vraća se kasno popodne (zimi i po mraku), Nikola zna samo za petice, a osim školskog udžbenika čita raznu literaturu i „sve što mu dođe do ruke“.
– Moj otac Slavomir i bolesna majka Jevrosima žive od potrage za pečurkama i drugim šumskim plodovima. Desi se da za celo leto ne zarade ni 100 evra. Zato, da nije bilo čitalaca „Vesti“ koji su nam slali pomoć još dok sam bio prvak, ne znam da li bih se uopšte školovao. Dobri ljudi sa raznih strana sveta kupili su nam kravu i kozu, meni lap-top, radni sto, knjige i mobilni telefon, odeću, obuću, namirnice… Digli su nas iz veoma teške situacije i postavili na svoje noge. Ovih 100 evra čuvaću za autobus do Novog Pazara. Ostaće nešto i za burek. Mnogo hvala dobrotvoru i mom imenjaku Nikoli Nikoliću, želim mu dobro zdravlje i svaku sreću u životu – poručuje Matković.
Težak zadatak za nejaka pleća
Vredna donacija od 100 švajcarskih franaka uručena je i 14-godišnjem Nikoli Petronijeviću iz sela Joše na Goliji. On sa ocem Milosavom (majka mu preminula pre sedam meseci) živi u oronuloj straćari bez kupatila i svakodnevno pešači do škole u Šaronjama podno planine po sedam kilometara u jednom pravcu. Pošto mu je otac ozbiljno bolestan, Nikola je prinuđen da muze kravu, mesi hleb, kuva mleko i pravi sir. Iako je još dete, silom prilika postao je stub kuće. Donaciju od 100 švajcarskih franaka, koju mi je iz Ciriha poslao anonimni čitalac „Vesti“, potrošiće za kupovinu nepromočive jakne i dobrih čizama.
– Pozdravite mnogo mog dobrotvora iz Ciriha i sve druge dobre ljude koji su nam pomogli ovog leta. Moj otac i ja smo im do neba zahvalni – poručuje ovaj učesnik sedmog razreda OŠ „Sveti Sava“ u Šaronjama.
Nemoguće obezbediti prevoz
Još na stotine mališana sa Golije, Rogozne, Kopaonika i Peštera pešači do svojih škola. U opštinama Novi Pazar, Sjenica, Tutin i Raška se trude da im organizuju prevoz što je često „nemoguća misija“, zbog loših puteva i malog broja dece. Čak i da imaju svoj automobil, Stefan i dvojica Nikola morala bi da pešače.
Чланак Godinama uz đake – pešake се појављује прво на Vesti online.
