Trecu godisnjicu petooktobarske revolucije lideri nekadasnje jedinstvene Demokratske opozicije Srbije docekuju poprilicno zavadjeni i zaguseni brojnim aferama – u ocekivanju glasanja o nepoverenju Vladi, novog izbora predsednika Srbije i raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora. Brojne afere, glad za vlascu i stranacki egoizam razbili su nekada jedinstveni DOS, koji se 5. oktobra 2000. godine borio da se prizna izborna volja gradjana koji su na izborima za predsednika SRJ izabrali Vojislava Kostunicu. Gde su i sta rade junaci dogadjaja od pre tri godine, sta im se u medjuvremenu desilo i u kakvim su odnosima?
Vojislav Kostunica: Na izborima 24. septembra 2000. godine izabran za predsednika SRJ i tu funkciju obavljao do formiranja nove drzavne zajednice februara ove godine. Njegov mandat obelezili su sukobi sa Demokratskom strankom, izlazak DSS iz DOS i struktura vlasti, slucaj Delimustafic, afera oko prisluskivanja vladinog Biroa za komunikacije i smena nacelnika Generalstaba Nebojse Pavkovica. Na predsednickim izborima u Srbiji dva puta se kandidovao, oba puta osvojio najvise glasova, ali nije postao predsednik Srbije. Za vreme mandata optuzivan je za nedovoljnu saradnju sa Haskim tribunalom.
Zoran Djindjic: Lider Demokratske stranke, za premijera Srbije izabran 25. januara 2001. godine. Ubijen je 12. marta ove godine na parkingu ispred zgrade Vlade Srbije. Zahvaljujuci prisebnosti njegovog vozaca izbegao je atentat kod hale „Limes“ na Novom Beogradu 21. februara ove godine. Hvaljen i kritikovan zbog reformi. Nakon izlaska DSS iz DOS-a zestoko se sukobio sa Vojislavom Kostunicom, sto je kulminiralo u vreme predsednicke kampanje prosle godine kada je javno podrzavao Labusa.
Miroljub Labus: Postao savezni vicepremijer i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom 4. novembra 2000. godine. Na predsednickim izborima 2002. godine pojavio se kandidat grupe gradjana, iako je u to vreme bio potpredsednik DS i predsednik UO NVO G17 plus. Jedan je od potpisnika Beogradskog sporazuma i zagovornika drzavne zajednice SCG. Tu ideju napusta nakon sto je G17 postala politicka stranka 16. decembra prosle godine i zalaze se za ideju samostalne Srbije.
Mladjan Dinkic: Kao ekspert NVO G17 plus postao guverner NBJ 28. novembra 2000. godine i tu funkciju obavljao do 22. jula ove godine. Za svoj najveci guvernerski uspeh istice stabilan kurs dinara i smanjenje inflacije. Kada je G17 16. decembra prosle godine transformisana u politicku stranku Dinkic postaje clan Izvrsnog odbora, a zatim i potpredsednik stranke. Tokom smene sa mesta guvernera NBS u javnost iznosi madjarska dokumenta u kojima se visoki funkcioneri Vlade sumnjice za pranje novca.
Cedomir Jovanovic: Posle dolaska DOS-a na vlast iskazao se kao dobar pregovarac prilikom hapsenja Slobodana Milosevica. Bio sef poslanicke grupe DOS, a nakon ubistva premijera Djindjica 12. marta ove godine postaje potpredsednik Vlade Srbije. DSS ga je optuzila za povezanost sa „zemunskim klanom“, odlaske u Silerovu ulicu o cemu je raspravljano na zajednickoj sednici skupstinskog Odbora za bezbednost i Odbora za pravosudje sredinom juna ove godine.
Momcilo Perisic: Kao lider Pokreta za demokratsku Srbiju, stranke clanice DOS-a, po konstituisanju Vlade imenovan za jednog od njenih potpredsednika. Na tu funkciju podneo ostavku 19. marta 2002. godine nakon sto je 14. marta iste godine uhapsen u motelu „Saric“ na Ibarskoj magistrali i osumnjicen za spijunazu. Od sudjenja ga stiti imunitet na koji se pozvao kao poslanik u parlamentu SCG.
Dragan Veselinov: Po konstituisanju Vlade postao ministar poljoprivrede. Ostavku podneo 29. maja 2003. godine, mesec i po dana nakon sto je dzip u kome se on nalazio, na uglu ulica Njegoseve i Beogradske usmrtio tridesetjednogodisnju Katarinu Maric. Njegova ministarska funkcija bila je poljuljana i kada je EU pocetkom maja zabranila povlascen uvoz secera iz Srbije, jer se sumnjalo da je izvozen secer koji nije domaceg porekla. Poslanik je u Skupstini SCG.
Vuk Obradovic: Potpredsednik srpske vlade sa najkracim stazom. Nakon sto ga je portparol njegove Socijaldemokratije Ljiljana Nestorovic optuzila da je odlazeci u njegov kabinet dozivela agresivne nasrtaje lascivne prirode sa ciljem seksualnog intimiziranja, svojevremeno najmladji general JNA odbio je da podnese ostavku, pa je premijeru Djindjicu nakon Predsednistva DOS-a 11. maja preporuceno da razresi Obradovica. Bio je predsednik Komisije za ispitivanje zloupotreba u privredi, a posle odlaska iz vlasti zestoko kritikuje DOS i Vladu, narocito proces privatizacije. Kandidatura za predsednika Srbije 2002. godine prosla bez veceg uspeha.
Milan St. Protic: Oktobra 2000. godine kao kopredsednik Nove Srbije postao je gradonacelnik Beograda i tu funkciju obavlja samo nekoliko meseci jer je februara 2001. godine imenovan za ambasadora SRJ u SAD. Nakon sto je odlukom savezne vlade 25. avgusta opozvan sa mesta ambasadora, Protic je za kraj svoje diplomatske karijere okrivio Vojislava Kostunicu i Gorana Svilanovica, koje i danas u medijskim nastupima kritikuje. U medjuvremenu, promenio je stranku i postao predsednik Politickog saveta DHSS. Trenutno obavlja funkciju sekretara Agencije za dijasporu u Vladi Srbije.
Vladan Batic: Ministar pravde, poslanik u parlamentu SCG. Kao lider DHSS zamrznuo je svoje clanstvo u DOS-u, a zbog ideje samostalne Srbije, svojim nedolaskom minirao je usvajanje Akcionog plana u parlamentu SCG. Predsednik je Ustavne komisije koja bi novi ustav, prema Baticevim najavama, trebalo da donese 15. februara sledece godine. Protivnik je predsednickih izbora koji su raspisani za 16. novembar.
Velimir Ilic: Poslanik u parlamentu SCG, gradonacelnik Cacka. Iako clan DOS-a, cesto je kritikovao vladajucu koaliciju iz koje je nakon odluke Predsednistva Nove Srbije izasao u julu prosle godine. Vise puta verbalno je napadao Labusa, Dinkica, Covica i Batica, dok je sa novinarima imao i fizicki kontakt. Za izbore 2002. godine povukao je predsednicku kandidaturu u Kostunicinu korist, 16. novembra ove godine, kako tvrdi, sigurno izlazi.
Nebojsa Covic: Potpredsednik Vlade Srbije, sef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. U prethodne tri godine cesto bio na meti lidera radikala koji ga je optuzio za povezanost sa mafijom, a cesto je bio i u verbalnom konfliktu sa Cedomirom Jovanovicem. Ovih dana u javnosti su se pojavile informacije da je na jugu Srbije planiran (i sprecen) atentat na Nebojsu Covica.
Dusan Mihajlovic: Potpredsednik Vlade Srbije i ministar policije, poslanik u skupstini SCG i predsednik Liberala Srbije, kao i predsednik UO „Lutra“. O njegovoj ostavci prvi put se spekulisalo 2001. godine nakon sto je premijer Djindjic prilikom posete Jagodini rekao da se u 50 gradova Srbije zna ko su glavni kriminalci, a da policija nista ne cini da ih pohapsi. Ostavka je ocekivana i nakon ubistva policijskog generala Boska Buhe i narocito nakon ubistva premijera Djindjica.
Goran Svilanovic: Savezni ministar inostranih poslova postao 4. novembra 2000. godine, kada je konstituisana savezna vlada, a tu funkciju obavlja i sada u Savetu ministara SCG. Njegovu karijeru nisu potresale afere. Najvise mu se zamerilo zbog izjave da ce podneti ostavku na mesto sefa diplomatije ako SRJ ne bude primljena u Savet Evrope do kraja 2002. godine. Clanica SE SCG je postala tek 2. aprila ove godine.
Dragoljub Micunovic: Lider Demokratskog centra, obavljao funkciju predsednika Veca gradjana Skupstine SRJ. U novoj drzavnoj zajednici izabran za predsednika parlamenta SCG. Imao ulogu pomiritelja u DOS-u i na relaciji DOS-DSS. Na predsednickim izborima 16. novembra ove godine pojavice se kao kandidat DOS-a.
Miodrag Isakov: Lider reformista Vojvodine postao je potpredsednik Vlade Srbije nakon njene prve rekonstrukcije 19. juna prosle godine. Poslednjih godina u permanentnom je sukobu sa liderom LSV Nenadom Cankom i novosadskim biznismenom Nenadom Opacicem. Vise puta sukobio se sa ministrom pravde Vladanom Baticem. Poslanik je u Skupstini SCG.
Nenad Canak: Oktobra 2000. postao je predsednik Skupstine AP Vojvodina, cesto kritikovan zbog svojih „autonomaskih“ izjava. Zbog kumstva sa Miodragom Kosticem i prijateljstvom sa Nenadom Opacicem cesto bio na meti lidera RV Miodraga Isakova. Strast prema motorima ga je kostala dva nezgodna pada zbog kojih ima teske zdravstvene posledice.
Slobodan Orlic: Poslanik u Skupstini SCG. Od kako je konstituisana drzavna zajednica SCG direktor je Direkcije za informisanje, dok je u SRJ bio savezni sekretar za informisanje. Lider SDP je dugo bio u dobrim odnosima sa DS-om i ostatkom DOS-a, ali se poslednjih nekoliko meseci, narocito nakon ostavke Rodoljuba Sabica, na mestu ministra za lokalnu upravu i drzavnu samoupravu pominje kao „faktor“ koji bi mogao da srusi Vladu Srbije.
Zarko Korac: Potpredsednik Vlade Srbije, poslanik u parlamentu SCG. Predsednik Komisije za ispitivanje propusta u obezbedjenju premijera Djindjica, verni saradnik premijera Zivkovica i DS-a. Do aprila ove godine bio je kopredsednik SDP-a, a zatim se odvojio i postao lider Socijaldemokratske unije.
Jozef Kasa: Potpredsednik Vlade Srbije, poslanik u Skupstini SCG, lider Saveza vojvodjanskih Madjara.
Dragan Milovanovic: Kao predsednik ASNS postao je ministra za rad i zaposljavanje u Vladi Srbije 25. januara 2001. godine kao nestranacka licnost. Laburisticku partiju Srbije osnovao je 19. oktobra prosle godine. O njegovoj ostavci cesto se spekulisalo u medijima, narocito nakon sto su se pojavile informacije o njegovom imovinskom stanju i sumnje o nelegalnim poslovima sa jednom firmom sa Marsalskih ostrva.
Momcilo Trajkovic: Lider Srpskog pokreta otpora Kosova i Metohije i predsednik Odbora za Kosovu i Metohiju u Skupstini Srbije. Bio u cestim verbalnim sukobima sa potpredsednikom srpske vlade Nebojsom Covicem, koji ga je tuzio za klevetu, ali Administrativni odbor Skupstine Srbije proslog ponedeljka nije skinuo imunitet Trajkovicu.
Branislav Kovacevic: Predsednik Lige za Sumadiju. U javnosti prethodne tri godine istupao sa idejom da Sumadija treba da dobije status autonomne pokrajine cija bi prestonica bio Kragujevac.
