"Zenica oka moga gnezdo je lepote tvoje", reči su pesnika Hafiza, urezane na fresci u prizrenskoj crkvi Bogorodice Ljeviške.
Odraz lepote mogao se naslutiti i u zenicama posetilaca zagledanih u izložena jevanđelja, čirake, naprsne, ručne i prestone krstove, izrađene u najfinijoj tehnici starih prizrenskih majstora filigrana.
Potpuni posvećenik koji u svaki, i najmanji komadić ovih umetničkih dela utka i delić svoje duše, Goran Ristović Pokimica najpre je rukovodio međunarodnom firmom i prevodio sa arapskog i turskog.
"Jednostavno, bez nekog posebnog povoda, osetio sam potrebu da učinim nešto u tom smeru, nešto sasvim drugačije od mog dotadašnjeg života. U tom trenutku ja taj priziv nisam znao da protumačim. A sada mi je razlog malo jasniji. Tom prizivu, koji je bio neobjašnjivo jak sam se predao. U nedostatku formalnog obrazovanja i nedostatku prave literature, pokušao sam na sve moguće načine da saznam sve tajne vezane za filigran, tako da je taj rad na sopstvenoj edukaciji trajao dobrih desetak godina., da bi se došlo do nekog nivoa", kaže Pokimica.
Goran Ristović Pokimica uvršten je u Monografiju italijanskog Muzeja filigrana među deset najboljih na planeti, a nedavno ga je i Moskovska patrijaršija odlikovala za visoka dostignuća u crkvenom umetničkom zlatarstvu.
Svi predmeti su unikatni, ručno rađeni, a neka od ovih remek-dela srpske filigranske umetnosti nalaze se u najznačajnijim pravoslavnim hramovima širom sveta. Osim šest srebrnih filigranskih kandila, Ristoviću je poverena i čestica časnog krsta, da je ugradi u prestoni krst u Crkvi Hristovog rođenja u Vitlejemu. Pokimica je uglavnom samouk, ali spreman da svoja znanja podeli.
"Planiramo da ove godine otvorimo u Kraljevu letnju školu, možda u Studenici, gde ćemo pokušati da kroz tromesečni kurs ozbiljnije obučimo grupu od desetak đaka, da posle toga mogu raditi kao samostalni, formirani umetnici i stvarati sopstvena dela", kaže umetnik.
Izložbu Gorana Ristovića Pokimice priredila je Milena Đurica, svečano otvorila Danijela Vanušić, pomoćnica ministra Kulture za zaštitu kulturnog nasleđa, a za posetioce je otvorena do 15. maja.
