***
Novi prepev Homerovih epova stigao je 2010. godine iz pera Branimira Džonija Štulića, nekadašnji frontmen jugoslovenske rok grupe Azra. Džonijev prepev ne privlači veliku pažnju u naučnim krugovima, budući da tekst nije prevodio sa izvornog starogrčkog, nego se najviše oslanjao na savremene engleske prevode.
Štulić je u intervjuima za regionalne medije nakon objavljivanja svog izdanja „Ilijade“ i „Odiseje“ govorio da su Đurićev i Maretićev prevod nečitljivi, pa je zato smatrao da mora da uzme stvari u svoje ruke.
Prepev koji je napisao Džoni Štulić odlikuju prevodilačka rešenja i izrazi koji se primetno razlikuju od tradicionalnih prevoda. Tako su „drugovi“ postali „jarani“, a tamo gde su kod Đurića „bezjaci“, a kod Maretića „ludaci“, kod Džonija su „budale“.
Profesor klasičnih nauka Orsat Ligorio navodi jedan primer u kom je, kako kaže „paradoksalno Džonijev prevod bolji od Đurićevog i od Maretićevog“.
„Na početku ‘Odiseje’, u jednom stihu se javlja reč ‘psyche’. ‘Psyche’ je kasnije obična reč u značenju ‘duša’, i ovde se zaista i kod Đurića i kod Maretića javlja u prevodu ‘duša’. Ali ako pogledate malo bolje u grčki rečnik, videćete da je to značenje ‘duša’ relativno pozno. I ono je retko kod Homera. Starije značenje te reči je ‘život’. Kod Džonija to glasi ‘za život se boreć svoj’“, navodi Orsat Ligorio.
Profesor klasičnih nauka Vojin Nedeljković kaže da se Štulićev prepev može svrstati u red „ekscentričnih prevoda“, koji prema njegovom mišljenju treba da postoje, ali ne bi trebalo da budu jedini.
„Ekscentrični prevodi su jedan luksuz. To može da bude dobar znak jedne književne sredine koja ima mesta i interesovanja i za to. Kad bismo razgovarali o situaciji u kojoj je jedini prevod Homera onaj Džonija Štulića, onda bismo zaista bili u nevolji. Ali to nije slučaj, nego postoje dva kompetentna i merodavna prevoda“, kaže Vojin Nedeljković.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 13. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP
