Najradosniji hrišćanski praznik rođenje Isusa Hrista – Božić slavi se u gotovo svim domovima hrišćana. Pored raskošne trpeze postoji jedna tradicija koju ne preskače nijedna domaćica i koja je obavezni deo svakog doma a to je da se ujutru umesi pogača, poznatija kao česnica. Prema verovanju, ona se priprema kako bi doprinela sreći i blagostanju ukućana, a u nju se stavljaju novčić i ona osoba koja ga izvuče imaće sreću i novac cele godine, zrno žita koji predstavlja plodnu i rodnu godinu, kao i grančica badnjaka za koju se veruje da donosi dobro zdravlje i plodnost.
Reklama
Česnica je ime dobila po rečima „čest, deo, sreća jer se lomi na delove i svakome daje po deo, po kome se i sreća proriče”. Takođe, ima i simbolično značenje, jer podseća na noć kada su mudraci došli na poklonjenje. Marija im je ponudila hleb i otuda običaj da se na božićnoj trpezi obavezno nađe česnica.
Ipak mnoge porodice u Srbiji i Republici Srpskoj nisu u mogućnosti da imaju ovaj običaj. Zato je humanitarna organizacija pokrenula akciju Doniraj zlatnik nade za Božićnu česnicu. Prenosimo njihov tekst u nadi da će se kao i uvek do sada predstavnici srpskog rasejanja odazvati i pomoći porodice koji je pomoć zaista neophodna i svima uliti nadu i poverenju u solidarnost i bolje sutra. Takođe na njihovoj stranici je i način kako se može donirati iz raznih zemalja.
Ranom zorom, dok peć tiho pucketa, majčine ruke po stolu belom od brašna mese božićnu česnicu. Prekrstivši testo, majka sakriva porodični zlatnik – zalog zdravlja, sloge i berićeta u godini koja dolazi.
Cela porodica okupljena oko stola lomi česnicu, a dok se dečica najviše raduju da baš oni izvuku zlatnik, stariji ukućani sa mirom u srcu dočekuju Božić, znajući da se u ovim trenucima rađaju najlepše uspomene.
Nažalost, u mnogim domovima praznična slika je potpuno drugačija. Peć je hladna, brašna je premalo, a na trpezi, umesto česnice, deca lome jučerašnji, otvrdli hleb. Umesto dečije graje, kroz oštećene prozore škripi vetar i gasi slabašnu sveću.
Verni ideji da nijedno dete ne treba da dočeka praznike u takvim uslovima, u ovogodišnjoj Božićnoj akciji pretvaramo svaku donaciju u zlatnik nade koji će obasjati domove i uneti prazničnu radost.
U praksi, to znači konkretnu pomoć – toplu sobu umesto hladnih zidova, suv krov umesto kante pod tavanicom, stolariju bez promaje, šporet koji greje, sobe opremljene krevetima, ormarima i radnim stolovima. Da u domovima do kojih stignemo zamiriše česnica i napokon zasijaju dečiji osmesi!
Humanitarna organizacija Srbi za Srbe poziva sve ljude dobrog srca da svojim donacijama simbolično napravimo veliku božićnu česnicu za Anđelu, Aleksandra, Mariju Magdalenu, Marka, Iskru i stotine drugih ugroženih mališana širom Balkana! Neka svako od nas umesi svoje zrno dobrote kao živo svedočanstvo Hristove ljubavi i milosrđa!
Anđela iz Kopane Glavice u Srbiji
Perići iz Kopane Glavice kod Majdanpeka još jedna su porodica koja je u požaru ostala bez ičega. Godinama su Slaviša, Sanela, Marija (9), Milena (7), Nemanja (5) i Anđela (4) živeli u neuslovnom školskom objektu, a onda su pre nekoliko meseci oterani odatle.
Bili su prinuđeni da pređu u kuću koju nisu uspeli još da završe, s obzirom da žive samo od nadnice. Anđelina najveća želja je da ima bezbrižno detinjstvo! Porodici Perić planiramo da obezbedimo kuću. Za završetak akcije potrebno je više od 40.000 evra.
Aleksandar (9) i Relja (5) iz Cera u Srbiji
Stara trošna kuća u zaseoku Cer kod Preševa dom je porodice Marković. Porodicu čine Stefan, Jelena, Aleksandar (9) i Relja (5). Zbog raspadnutih prozora duva na sve strane, pa kad je zima i glavu pokrivaju ćebetom. Sobe su im pune pukotina i rupa, a mališani se boje da u njima ima zmija. Acina i Reljina najveća želja je da imaju toplu sobu!
Porodici Marković planiramo da obezbedimo kuću. Za završetak akcije potrebno je više od 50.000 evra.
Marija Magdalena (5) i Iskra (3 meseca) iz Srebrenice (Republika Srpska)
Porodica Lopatić živi u Srebrenici na šestom spratu – u zgradi bez lifta. Siniša, Vesna, Marija Magdalena (5), Vasilije (4), Atanasije (3) i Iskra (3 meseca) dane provode u tesnom stanu.
Život na šestom spratu bez lifta, sa četvoro male dece, nije uopšte lak. Svakodnevno nošenje kolica, torbi, namirnica – sve to ovi vredni ljudi rade bez žaljenja, jer znaju za koga žive i zašto se bore. Najveća želja Marije Magdalene i Iskre je da imaju kuću sa dvorištem, gde će biti mesta za sve njih!
Porodici Lopatić planiramo da kupimo kuću. Za završetak akcije potrebno je više od 40.000 evra.
Foto: HO Srbi za Srbe
Lara (6) iz Stancea iz Srbije
Porodicu Stanković iz sela Stance kod Vranja čine deda Dragan, baka Blagica, otac Nikola, majka Milica i deca Nikolina (8), Lara (6), Iva (5), Vuk (4) i Vukan (1).
Život im otežava klizište, pa su pukotine na zidovima sve vidljivije. U stalnom su strahu i opasnosti! Najveća želja male Lare je da ima bezbedan dom!
Porodici Stanković planiramo da obezbedimo kuću. Za završetak akcije potrebno je više od 50.000 evra.
Nikola (10) i Marko (12) iz Pelagićeva u R. Sprskoj
Porodicu Cvijanović iz Pelagićeva čine samohrana majka Vahida i deca Marko (12), Ruža (11), Nikola (10), Dušanka (8) i Milanka (6). Život im se tragično promenio pre nekoliko godina kada je domaćin, koji je radio kao vozač kamiona, tragično preminuo. Ostavio je iza sebe nedovršenu kuću, podignut kredit i petoro dece koje više nikada neće zagrliti.
Dobra Vahida, ipak, nije posustala. Uz tugu koja ne prolazi i teret koji malo ko može razumeti, preuzela je sve na sebe. Pored dece, brine i o starim i bolesnim roditeljima svog pokojnog muža, ne odvajajući jednu odgovornost od druge. Nikolina i Markova želja je da im se završi kuća koju im je otac započeo! Porodici Cvijanović planiramo da dovršimo kuću. Za završetak akcije potrebno je više od 30.000 evra.
Izvor: HO Srbi za Srbe/Rasejanje.info
