DONACIJE IZ LUKSEMBURGA I AMERIKE 13-GODIŠNJEM INVALIDU IZ BEOGRADA

Sa prvim jesenjim danima, u isto vreme kao i prethodnih godina, bračni par Svetlana i Dobrislav Panić, koji već tri decenije žive i rade u Luksemburgu, posetili su beogradsko Dopisništvo “Vesti” i doneli novčane priloge za štićenike Humanitarnog mosta.
Pre odlaska iz Beograda, u kome planiraju da prožive svoje penzionerske dane, po već ustaljenoj tradiciji, doneli su donaciju od 200 evra. Prvi deo, u vrednosti od 100 evra, namenili su svom sugrađaninu 13-godišnjem Dušanu Sretoviću iz Beograda, koji je prošle godine u saobraćajnoj nesreći ostao bez jedne noge.
Ono što je dobrotvore iz dijaspore nagnalo da pohitaju u pomoć porodici Sretović je Dušanov zli usud koji ga je obeležio za ceo život, ali i njegovo nastojanje da sačuva srećno detinjstvo.

Ko će biti obradovan?

Drugi deo donacije bračnog para Svetlane i Dobrislava Panića iz Luksemburga, takođe od 100 evra, reporteri “Vesti” uručiće novom štićeniku Humanitarnog mosta. O kome se radi i koje muke muči, dobrotvori će moći da pročitaju u sutrašnjem izdanju “Vesti”.

Reporteri “Vesti” javili su telefonom majci malog Dušana da je stigla nova novčana pomoć za njenog sina, koja je sa oduševljenjem primila ovu radosnu vest.
– Želim da se zahvalim tim dobrim ljudima na pomoći od sveg srca. Ovaj dar za nas ima mnogo veći značaj, prvenstveno zbog toga što nam pokazuje da plemeniti čitaoci “Vesti” nisu zaboravili mog sina i što su imali razumevanja za nepriliku u kojoj se našao i on i mi, njegovi roditelji. Dule se kao i svi u porodici trudi da se što je moguće bolje izbori sa svojim hendikepom, a mi ga u tome u potpunosti podržavamo. Trudimo se svim silama da ne pokleknemo i uprkos finansijskim nedaćama obezbedimo sve što mu je potrebno, ne bi li nastavio normalno da se razvija, ali i da ne propusti ništa od radosti i mogućnosti koje mu život pruža – rekla je hrabra majka Vesna Sretović, diplomirani defektolog, bez zaposlenja, koja se u potpunosti posvetila nezi svog sina.

Donatorsko veče

Kolika je ljubav roditelja prema svom detetu niko ne može izmeriti. To svakoga dana dokazuje i primer Vesne Sretović koja bi za svog sina učinila sve da mu obezbedi bezbedan i siguran korak. Najnoviji podvig ove preduzimljive žene je organizovanje donatorke večeri u Beogradu, na koju je pozvala prijatelje, komšije, kolege, školske drugove…
– Moram priznati da sam bila zaprepašćena odzivom. čak su došli i roditelji mojih školskih drugova koji danas žive u inostranstvu i u njihovo i svoje ime dali novčane priloge. To me je baš do srca ganulo – ispričala nam je majka malog Dušana, a njena istrajnost i upornost već su dale rezultate.
Za buduće elektronsko kolena njenog sina obezbeđeno je 4.000 evra.

Zahvaljujući pažnji ljudi dobre volje, malom Dušanu je obezbeđena natkolena proteza jer su nesrećni roditelji do sada pristiglim donacijama dodali novac koji su pozajmili i tako došli do sume od 6.000 evra koliko je Duletu bilo potrebno za protezu. Time je, međutim, problem samo privremeno rešen jer kroz pet do šest godina ta proteza će morati da se menja. Zadnja reč tehnologije nudi novo rešenje, a to je kompjutersko koleno koje je mnogo skuplje i košta 24.000 evra. Ipak, roditelji su i pored duga u koji su zapali, odlučni da se bore za svoje čedo, vrate dugove i polako prikupljaju novac za novo pomagalo. Da njihova upornost i istrajnost u tome inspirišu ljude dobre volje da im pomognu, pored donacije bračnog para Panić, govori i nedavno pristigao dar na kućnu adresu Sretovića.

– Pre nedelju dana u posetu nam je došao sveštenik Srpske pravoslavne crkve iz čikaga i darovao Dušanu 300 američkih dolara. Toliko sam bila prijatno iznenađena, pa mu se duboko izvinjavam što mu ime nisam upamtila. NJegovo društvo nam je svima u kući izuzetno prijalo i značilo. Blagorodna duša ovog sveštenog lica dala nam je novi polet jer iako se od samog početka nismo predavali sudbini, sada imamo još više energije da nastavimo dalje da se borimo i za ovo novo pomagalo koje nam sada ponekad izgleda kao nedostižan cilj. Pa ipak, tu skepsu brzo prevaziđemo jer verujem da ćemo uz pomoć dobrih ljudi kojih zaista ima mnogo, u šta se uveravam svakog dana, uspeti da san pretvorimo u javu – zaključila je Vesna Sretović, optimistično.
Za ovakva majčinska osećanja zaslužni su ljudi dobrog srca koji su se uključili u akciju, ali i ponašanje njenog sina, koji, kao da ne nosi teret hendikepa na svojim plećima, nastavlja da ređa petice u školi, redovno pohađa muzičku, druži se sa vršnjacima i uspeva da se bavi gotovo svim aktivnostima koje voli.