Stiven E. Majer 90-tih je kao zamenik direktora Interagencijske grupe zadužene za Balkan, analizirao situaciju na podrucju bivše Jugoslavije.
Prevedeno, platu je tada zaradivao u CIA-i.
Premda je bio vrlo cest gost u regionu, agent Majer nikad nije radio undercover. S obzirom na to da se vodio kao zaposlenik CIA-e, a ne tajni agent, za takvo što naprosto nije bilo nikakve potrebe – iako su ondašnje vlade vrlo dobro znale ko je i za koga radi sredovecni Amerikanac. No, ono što se, u vrlo širokom smislu te reci, naziva špijunažom, a u biti svodi na politicku, vojnu i privrednu analizu, danas je samo prošli život agenta Meyera.
Trenutno profesor americke spoljne politike, Majer poslednjih 9 godina poducava i o Srednjoj Europi, ruskoj politici, te ekologiji na National Defense Universityju u Washingtonu. U posljednje vrijeme Balkan posecuje sve rede, a razlog je, kako nam polupovjerljivo kaže, da „onde ima nekih americkih ambasadora s kojima se, kao i s odredenim aspektima americke spoljne politike, jako razilazi u stavovima“.
Svojim nedavnim opaskama o BiH i regionu – Majer predvida skoro hapšenje Milorada Dodika, porast neslaganja oko ustavnih reformi i oko državne imovine – taj americki ekspert poceo je upozoravati kako BiH opet klizi prema nesigurnosti. Po Majerovom mišljenju, to je direktna posledica nasilnog nametanja multietnicke demokratije toj zemlji. Zapad se, smatra on, nikad nije potrudio upoznati pravu suštinu i potrebe BiH. A njoj ce, kako taj americki profesor nadalje zakljucuje, Amerika ponovno priskociti u pomoc tek dode li do novog nasilja i sukoba.
o Ako tokom iduce godine – kako ste ovih dana tvrdili za Glas Amerike – bude podignuta optužnica protiv Milorada Dodika, hoce li se predsednik Obama aktivnije angažovati oko Balkana, iako ste rekli da mu to nije prioritet?
Stiven Majer: Cak i da ta optužnica bude podignuta, ne mislim da ce se predsjednik Obama opet aktivno angažirati. Americka administracija, pocevši od administracije Georgea W. Busha, pocela je uzmicati kad je u pitanju Balkan. Kada je Bush preuzeo ured, na Balkan se gledalo kao na Klintonovu stvar, a Bush se djelomice i zbog pristrane politike hteo odmaknuti od tog pitanja. Njegova je administracija htela da promeni fokus americke spoljne politke i, kao što znamo, on ju je usmerio na Bliski istok i jugoistocnu Aziju na vrlo zanimljiv, ali ujedno poguban nacin. Problem je s Obamom da se odredeni broj demokrata koji su bili u Uredu s Klintonom sada vratio: Holbruk, na primer, jedan je od njih, a on je gajio veliki interes za Balkan. Vratili su se s nekim istim idejama za Balkan koje su imali kad su bili s Klintonom. No, vremena su se promenila, cak ni s Obaminom administracijom oni nece dobiti istu vrstu koncentracije na Balkan koju su imali u prošlosti.
o Dakle, region nije prioritet za SAD?
S.M: Nije. Oni ce posvecivati nešto pažnje Balkanu, ali ne odviše. Mnogi od njih misle da su pitanja rešena, ali kao što svi znamo, to nije istina.
o No, potpredsjednik đžo Bajden bio je u posetu u septembru prošle godine. Ne znaci li to ipak nešto?
S.M: Sama cinjenica da je potpredsednik bio u posetu, ne znaci da ce Balkan opet postati prioritet. Njega su potaknuli na taj korak neki demokrati iz Ovalnog ureda koji imaju odredene interese vezane uz Balkan. No, to nije znak da ce regija opet postati ista vrsta prioriteta kao u 90-ima. To ce se dogoditi jedino ako izbije nasilje širih razmjera, odnosno rat, što ne smatram mogucim.
o Dakle, njegova poseta je, moglo bi se okarakterizirati samo kao, svojevrsni folklor?
S.M: O, da. Neki ljudi iz Klintonove administracije uvidaju da posao na Balkanu još nije sasvim dovršen. Srpske i hrvatske granice su sigurne, no Bosna je u haosu, Kosovo je u haosu, Makedonija je krhka, pa oni žele biti sigurni da ce uspjeti dovršiti ono što su zapoceli. Vecina njih su administrativci srednjeg ranga. Da, nema sumnje, to je cisti folklor. Nikad više nece imati jednaku vrstu prioriteta.
o Šta je glavni uzrok politicke nestabilnosti u Bosni? Je li to Milorad Dodik, Haris Silajdžic ili nešto trece?
S.M: Da, Dodik i Silajdžic su ono što bi neki americki zapadni funkcioneri hteli da verujemo. No, po meni, razlog nestabilnosti na Balkanu seže u 1995., u Dejtonski mirovni sporazum. On je nametnut vecem dijelu Balkana, Srbi se nikada nisu s njim složili, on je konstruisan u Wašingtonu i u nekim metropolama Evrope. Oni koji su nametnuli Sporazum nikad nisu razumeli ralnost na Balkanu, u Bosni, ona je od samog poceka avantura ili eksperiment koji nije uhvatio korena. Temeljni je razlog to što Zapad nikada nije razumio što se ondje zbiva. Srbi nikada nisu htjeli biti deo Bosne, Hrvati su nervozni, i oni napuštaju zemlju u velikom broju, a Bosanci su nervozni što su sami. To je od samog pocetka bila vrlo bedna politicka konfiguracija i za to je kriv Zapad. Problem je arogantnih americkih i europskih diplomata što oni to ne vide. Oni vide ljude poput Dodika i Silajdžica i druge u Bosni koji ne rade ono što trebaju, niti ono što im se kaže da rade, i to nikada nece funkcionisati jer ljudi u tom regionu i ne žele da funkcioniše.
o Pre otprilike godinu i po rekli ste da je Bosna „nametnuta, arbitrarna, konstruisana država…“ Postoji li opasnost od ponovnog izbijanja nasilja? Vaše su prognoze za Bosnu vrlo ozbiljne: nedavno ste tvrdili da ce se ona za godinu dana raspasti?!
S.M: Opasnost postoji, to je sigurno, sve dotle dok Bosna prolazi kroz ozbiljne probleme. No, ja ne predvidam ponovni generalni rat: moguce je nasilje, pokoji minorni izgred, nešto poput onog što se odigrava na Kosovu pokraj Mitrovice.
o A dezintergacija?
S.M: Mislim da je ona sasvim moguca. U igri politickih struktura niko nikad ne može biti 100 odsto siguran, no mislim da je dezintegracija Bosne sasvim verojatna. Jednom kad UNHCR i EUFOR odu, to je sasvim lako moguce, osim ako vode triju etnickih skupina ne ulože herojske napore, u što ne vjerujem. Pa sam 80 odsto siguran da ce se raspasti.
o Šta uraditi da se to spreci?
S.M: Ne mislim da se to icim može sprijeciti, osim da bosanske vode odluce kako žele ostati zajedno, a ne vidim da ce tako biti. Granice Evrope i veceg dela sveta, ali Evrope posebno, nisu svete. U poslednjih 2000 godina one su se stalno mienjale i nema razloga da se ne vjeruje u to da ce se i dalje mijenjati. Kada su 1100. godine došli Madari i poceli kontrolisati Hrvatsku, ona je prestala biti nezavisna, pa je posle opet bila nezavisna, pa nije, itd. Postoji hrvatska kruna koja ima vlastitu istoriju, Hrvatska ima i istoriju integracije u Jugoslaviju – i to dvostruke. No, granice se pomicu. I u SAD-u su se pomicale punih 200 godina.
o No, nije li to u SAD-u mnogo manje osjetljivo pitanje, s obzirom na to da vi raspolažete s toliko prostora? Ne zaboravimo da je jedinstvena Bosna postojala i prije rata…
S.M: Da, no u SAD-u pitanje granica nije riješeno, kao ni u vecem dijelu Evrope. Veci dio Sjeverozapadne Evrope ide upravo u obratnom smeru – granice postaju sve nevažnije. To nije slucaj na Balkanu, u Jugoistocnoj Evropi, gde granice još nisu postojane. A ja vec 15 godina tvrdim da o granicama trebaju odluciti ljudi koji tu žive, u regionu. No, one se nece ucvrstiti i nece biti mira. Za mene nije toliko bitno da se Bosna sacuva na okupu, koliko poštovanje želja ljudi i voda u tom delu svijeta. Mislim da je najbolji nacin da se to utvrdi na demokratskim izborima, referendumom. Neka ljudi glasaju o tome kakvu politicku zajednicu žele i onda se mogu graditi i privredne veze.
o Je li predsednik Klinton zagovarao pogrešnu strategiju prema BiH?
S.M: Da, mislim da jeste. Ocito, s obzirom na moju tacku gledišta i na moj rad vezan uz Bosnu, pozicija SAD-a od samog pocetka bila je pogrešna. U stvari, mnogo puta tokom rata, kad je na snazi bio Vens-Owenov plan, mi smo rekli „ne“. Mogli smo tada sklopiti mir, ali rekli smo „ne“. Pokazalo se da je plan s kojim smo na kraju došli bio vrlo slican Vense Owenovom. No, Klintonova administracija je pogrešila jer je ljudima na terenu nametnula kako ce izgledati njihova politicka zajednica. Nema ništa sveto u bosanskim granicama, to su samo Titove administrativne granice. Nije bilo razloga da ih Klintonova administracija prihvati. Kada sam na samom pocetku poceo postavljati pitanje: „Zašto Bosna?“, a nikada na to nismo dobili dobar odgovor, pretpostavka je bila da ce Bosna biti tu, i to je bio odgovor. Delomicno je razlog cinjenica da Klintonova administracija nikada nije gledala Jugosla1viju kad se ova raspadala, da se odmakla i pogledala kartu i rekla što bi trebalo biti umjesto Jugoslavije koja se urušava. Mi smo se umjesto toga koncentrirali na komadice, na Sloveniju, Hrvatsku, zatim na Bosnu, Makedoniju, Kosovo, i nikada se nije postavilo pitanje kako gledati vecu kartu i što treba zameniti Jugoslaviju, i kako u to ukljuciti ljude na terenu. To je bila ista igra koju su zapadne snage igrale s Balkanom posljednjih 300 godina, uz nametanje rešenja. I onda smo to ucinili i mi.
o Pa, jeste li onda na kraju dobili odgovor na svoje pitanje – zašto Bosna…?
S.M: Zapravo ne, jer se onda zapetljate u detalje. Jedino obrazloženje kojeg mogu da se setitm bilo je sledece: jednom kad krenete tim putem, nema povratka. Jer onda se opet vracate na pitanje velikih sila koje su pogrešile, koje nisu priznale da su pogrešile, cak i kad su ih na to terali.
o Kako bi trebale izgledati granice BiH?
S.M: Vracam se na demokratski princip, na to da ljudi trebaju glasati. Ako Srbi žele biti deo, ima tri puta kojima mogu krenuti: mogu biti deo Bosne, nezavisni ili deo Srbije. Neka glasaju. A ako onda za nešto postoji jaka vecina, onda trebaju uciniti upravo to. Isto je i s Hrvatima u Bosni, u Herceg-Bosni: neka bude ono što ljudi onde žele. Ako onda ostanu samo bosanski muslimani, to je OK, sasvim prihvatljivo. Onda medunarodne garancije treba strukturirati tako da muslimanska Bosna preživi i da prosperira. Kad se sredi situacija s granicama, onda se možete poceti integrisati ekonomski. Ja kao Amerikanac ne mogu dati odgovor na pitanje o granicama, to nije na meni. Ali, mogu otici prijateljima u Bosnu i reci: „Gledajte, šta želite?“ Mi možemo iskoristiti svoju moc i uticati na to da se postigne to i to, ali im ne bismo smjeli govoriti:
„To treba izgledati ovako“, a upravo to smo radili posljednjih 15 godina.
o Rekli ste da je Dejtonski mirovni sporazum karastrofa. Zašto ga CIA onda nije sprijecila?
S.M: Tu se vracamo na celu pricu oko CIA-e. Bavim se Balkanom 20 godina i uvek me fasciniralo kako ljudi na Balkanu misle da je CIA svemocna organizacija – a nije.
o Istina, neki Ijudi to doista misle?
S.M: Iz CIA-e sam izašao 2000. i otad nisam u njoj. CIA ne stvara nikakve politicke odluke, politiku granica kreirala je Klintonova administracija i CIA nema ni moc ni autoritet da to zaustavi. Mi nismo politicka organizacija, mi se bavimo skupljanjem i analiziranjem informacija. Agencija nije imala moc da zaustavi to što administracija radi, niti je posao CIA-e da to ucini.
o No, ona je sudjelovala.
S.M: Svakako, ali organizacija za koju sam ja radio, Interagencijska grupa zadužena za Balkan – tu je bila ukljucena cela Vlada: Obrana, CIA, State Department. Dakle, svi smo bili ukljuceni u sakupljanje i analiziranje informacija. Pa svaka zemlja to radi.
o Hoce li za odnose na Balkanu ubuduce biti kljucni srpsko-hrvatski ili srpsko-albanski odnosi?
S.M: To nije pitanje ili-ili… Mislim da je za Balkan vrlo važno da Hrvatska i Srbija, kao dve najvece zemlje, imaju solidne veze, rastuce privredne veze – to je dosad davalo povoda za optimizam, ali to nije dovoljno, važno je dobro razumevanje izmedu zemalja. Smatram da vodstvo na Balkanu trebaju imati ili Hrvatska ili Srbija. Za Srbe je pitanje Albanaca i Velike Albanije enormno važno. Srbi imaju pravi problem s tim, i mogu razumjeti zašto, pa cak zašto se dogada to što se dogada na Kosovu: oni imaju i Sandžak koji je muslimanski, razumijem zašto postoji ta zabrinutost, dakle to nije pitanje Hrvatske, Srbije ili srpsko-albanskih odnosa, vec oboje, i potrebe mirnih odnosa u svim tim smjerovima.
o A što je najvažnije za stabilnost na Balkanu?
S.M: Da ljudi i vodstvo na Balkanu preuzmu inicijativu kad je u pitanju njihova vlastita sudbina.
o Kako vidite buducu politiku SAD-a prema Balkanu?
S.M: Mislim da ce to biti manje-više status quo, i dalje cemo insistirati da Bosna ostane jedinstvena država sve dok se ne nastavi dalje dezintegrirati. Ona ce nam i dalje biti od interesa, no vrlo niskog, i ono što sada vidite jeste uglavnom to. Rekao sam svojim prijateljima na Balkanu da je to divna prilika za zemlje Balkana, da preuzmu kontrolu nad vlastitom buducnošcu. Da više pažnje posvecuju sebi, a manje nama.
o Mnogi na Balkanu vjeruju u svemoc CIA-e; kad je ona predvidjela da ce se raspasti Jugoslavija?
S.M: Moram biti oprezan jer mislim da su deo toga poverljive informacije, no to je bilo svakako prije nego što je umro Tito.
o Koliko pre: godinu, dve…?
S.M: Da, otprilike.
o Kako su došli do tog zakljucka?
S.M: Mnogi su od nas polako poceli uvidati to o cemu govorim, ekonomsku dezintegraciju, etnicke probleme.
o Gdje je CIA pogrešila, gde ste pogrešno predvideli razvoj dogadaja?
S.M: Možda je bolje da se previše ne bavimo tim pitanjem, bolje za mene.
o Je li Slobodan Miloševic bio saradnik CIA-e?
S.M: Ne. Nismo s njim imali posla. No, Richard Holbruk jest, naravno, i americka Vlada. To nije bio naš posao.
(Uz minimalna skracenja preuzeto iz „Globusa“, oprema redakcija „Svedok“)
UZROCI RASPADA JUGOSLAVIJE
o Što je prouzrokovalo raspad Jugoslavije?
S.M: Mislim da je to dvoslojno: privredni kolaps, dakle socijalisticki eksperiment u Jugoslaviji poceo je s dezintegracijom, i on se poceo raspadati po etnickim linijama. Dakle, to je izazvala kombinacija etniciteta i ekonomskog kolapsa. Zanimljivo je da se to nije dogodilo sve do deset godina nakon Titove smrti. To je po meni dokaz snage, a ne slabosti. Za njegova vremena Jugoslavija se držala na mnoge nacine – delom silom, delom privrednim uspehom – tako što je vodila racuna o tome da republike i regije budu izbalansirane jedna u odnosu na drugu, brinule su se o pravednoj raspodjeli bogatstva i odgovornosti.
Kad je Tito umro, stvar je pocela pucati po šavovima, novo kombinovano Predsjedništvo nije se moglo nositi sa situacijom jednako dobro kao Tito. Kako je privredna situacija bivala lošija i pogoršavalo se nacionalno pitanje, raspad Jugoslavije postao je gotovo neizbežan.
GRANICA NA IBRU
Kosovo treba podieliti na
srpsko i albansko
o Je li SAD trebao forsirati priznanje Kosova?
S.M: Ne, mislim da nije, mislim da je to bila velika pogreška. Opet se vracam demokratskom modelu: ljudi u regiji trebaju glasati o tome kakvu vrstu politickog vodstva žele. Petnaest godina tvrdim da je verojatno najbolja solucija podela: podrucja sjeverno od reke Ibar trebaju postati dio Srbije, a ona južno od Ibra trebaju postati samostalna ako to žele. No, postoje srpske enklave unutar južnog dela Kosova, i mislim da trebaju postojati specijalni, medunarodno prepoznatljivi programi koji garantiraju prava ovim ljudima, ako oni žele ostati. Ako to ne žele, onda medunarodna zajednica, UN na primer, treba platiti za njihovu relokaciju. No, opet, nema ništa sveto u granicama, nikada nije ni bilo, i nema razloga da ne razmotrimo podelu. To je vrlo teško za srpskog politicara, zapravo, to je ilegalno, no mislim da je to jedina solucija i da je velika pogreška što je SAD gurao nezavisnost Kosova.
