Marina i Dule Zdravković su na privremenom radu u Švajcarskoj od 1981. godine, a u Niderucvilu blizu St. Galena, već 20 godina obrađuju baštu.
– Ove godine je paprika rodila kao nikada do sada, ima je više nego u Leskovcu – kaže u šali Marina Zdravković i dodaje da su posadili 600 strukova, a da su ubrali više od tone roda.
– Svaki struk ima oko dva kilograma čiste paprike – ponosna je Marina.
Za razliku od paprike, krompir, kaže ona, nije tako dobro rodio.
– Posadili smo pet kilograma krompira, a do sada smo izvadili samo oko 50 kilograma, što je manji rod nego inače. Imamo i oko 60 strukova paradajza, 200 praziluka, 50 kupusa i oko 100 strukova krastavaca. Krastavce sadimo u tri navrata od aprila do jula, tako da skoro cele godine imamo sveže iz naše bašte – objašnjava nam Marina, koja je inače rodom iz Kumanova.
Paprika rodila kao nikad
Dule, rođeni Skopljanac, kaže da od proleća kada stigne prva zelena salata, pa sve do septembra ne kupuju ništa od povrća.
– Sve što nam treba ..
Ambasada Srbije u Bernu priredila je prijem povodom Dana državnosti, dva prijema, prvi za diplomatski kor, predstavnike švajcarskih institucija, a drugi za srpsku dijasporu. Prvom prijemu prisustvovali su predstavnici švajcarskih ministarstava, naučno-kulturnih institicija, medija, a odazvao se i veliki broj ambasadora.
Prisutni su bili i stalni predstavnik Misije Srbije pri UN u Ženevi ambasador Dejan Zlatanović i Zoran Jeremić, generalni konzul u Cirihu. Svečanost je otvorena himnama dve zemlje u izvođenju Danijele Bijelice, operske pevačice iz Ciriha.
Ambasador Goran Bradić je podsetio na značaja Sretenja po srpsku državu, a najveći deo obraćanja je posvetio odnosima Berna i Beograda.
„Šta povezuje Srbiju i Švajcarsku danas – Novak Đoković i Rodžer Federer? Ili uspešne švajcarske investicije, koje su u Srbiji stvorile hiljade radnih mesta“, kazao je on.
Bradić je ukazao da su brojni Srbi, pored univerziteta u Nemačkoj, Austro-ugarskoj, Rusiji i Francuskoj, u prošlosti birali i o..
U hramu Sabora Sv. arhangela Mihaila u Hamburgu u prvu nedelju časnog posta, nedelju pravoslavlja služena je sveta liturgija, na kojoj su pored sveštenika Siniše Vujasinovića prisustvovali i sveštenici iz grčke, ruske (moskovske), ruske (zagranične), rumunske, ukrajinske (Mitropolit Onufrije) parohije, kao i horovi iz gruzijske, bugarske, ruske, ukrajinske i srpske parohije. Besedu je držao otac
Dokumentarno-igrani film „33 anđela” koji govori o tragičnoj sudbini srpske dece zatočene u nacističkim logorima u Norveškoj prikazan je protekle nedelje u Beogradu i Vranju. U Beogradu u Kraljevskog dvoru i u opštini Zvezdara, a u Vranju u Pozorištu Bore Stanković. Nakon filma „Logor smrti u Karašjoku”, koji govori o stradanju Srba tokom Drugog svetskog
Prvi put istoriji naše crkve u istočnoj Švajcarskoj, u Roršahu, na Bodenskom jezeru, za Bogojavljenje 20-ak kršnih momaka nadmetalo se ko će pre stići do časnog krsta. Nakon verskog obreda, koji je obavio sveštenik Brane Sarić, prvi je stigao do časnog krsta Stevan Kovačević, rodom iz Teslića, a nakon završene ceremonije plivači su otišli organizovano na svečani ručak u crkvenoj sali u St. Galenu.
Švajcarske vlasti skinule su Srbiju sa takozvane crvene liste, čime su ukinule karantin za povatak iz Srbije, ali to važi samo za lica sa boravkom u Švajcarskoj, izjavio je ambasador u Bernu Goran Bradić.
Proteklih dana, nakon što je objavljena nepotpuna vest o skidanju sa crvene liste, Ambasada Srbije u Bernu dobila je veliki broj poziva i mejlova sa molbom za pojašnjenje uslova za dolazak u Švajcarsku.
– Još uvek nije moguće turističko putovanje. Skidanje sa crvene liste omogućava našim ljudima sa boravkom da mogu iz Srbije da se vrate u Ssvajcarskoj bez da moraju u desetodnevni karantin, koji su mogli da prekinu posle sedmog dana uz testiranje o sopstvenom trošku – objasnio je Bradić.
U Švajcarskoj postoje dve liste, vezane za uslove ulaska u zemlju.
Jedna je lista koju izdaje Savezna služba za zdravlje (BAG) koja određuje da li je neka regija, teritorija, zemlja na crvenoj listi u skladu sa incidencijama na svakih 14 dana i drugim kriterijumima.
Drugu listu utvrđuje Savezni sek..
Više od 200.000 osoba u Švajcarskoj zarađuje za život čišćenjem, a radi se uglavnom o migrantima, najčešće ženama. Zarade od tog posla su često jedva dovoljne za preživljavanje.
Marijane Plečer je publicistkinja i autor brojnih dokumentarnih filmova još od 1980-ih, za koje je dobijala mnoge nagrade. Godinama se specijalizovala za pitanja migracija. Ona je i autor knjige “Ko čisti Švajcarsku” u kojoj predstavlja jedanaest migranata koji rade u sektoru čišćenja za već pomenute minimalne plate.
Švajcarski nezavisni portal objavio je izvode iz dva poglavlja te knjige. U prvom delu počinje ličnom pričom o svojoj baki koja je, kao udovica sa sela, došla da živi sa troje dece u industrijskoj četvrti Ciriha.
Baka je pre stotinak godina čistila “otmene kuće”, kako ih je zvala, uglavnom na poznatoj bogataškoj Zlatnoj obali Ciriha. Nije mnogo govorila, samo da su njeni kasniji bolovi u kolenima i prstima nastali zbog čišćenja. U to vreme, taj posao su gotovo isključivo radile Švajcarkinje koje..
S. Nikodijević i Rasejanje Info KAO NEKAD: Bal je počeo Kraljevim kolom Umetnički centar SOKO počeo je 2020. godine da organizuje balove u Bazelu. Taj prvi Svetosavski bal u januaru 2020. bio je u tom trenutku nešto zaista novo i drugačije i svi su jedva čekali da se ponovi. Nažalost, zbog pandemije naredne dve godine
U BUTIKONU ODRŽANA GODIŠNJA SKUPŠTINA SRPSKOG KULTURNOG SAVEZASIMO PAVLOVIć IZVODI IZ KRIZE • Tesnom većinom za novog predsednika krovne organizacije Srba izabran ugostitelj iz Ciriha • "Ima nas na papiru, ali ne i na delu", čulo se između ostalog na ovom skupu Simo Pavlović, ugostitelj iz Ciriha,...
Svake godine đaci i roditelji željno iščekuju dan školske slave. To je prilika da se okupe, druže i vide šta su deca naučila. U dijaspori je to posebno važno jer se slaveći slavu podsećaju da nisu sami i da samo kada su zajedno, mogu očuvati svoj jezik i kulturu. Tako je bilo i u kantonu Argau u Švajcarskoj.