Svajcarska

Radio Mladost iz Araua koji program na srpskom jeziku emituje već 25 godina, posle letnje pauze nastavlja redovan rad. – Počinjemo redovno emitovanje naših emisija, za koje se trudimo da budu informativne, zanimljive i sadržajne – navodi za “Vesti” Anđelka Krasojević, urednik Radija Mladost. Ona dodaje da su dobili i novog člana redakcije, Milijanu Božić, pesnikinju, tekstopisca i predsednicu Udruženja muzičkih stvaralaca Zlatna nota. – Počastvovana sam što ću biti deo ove vredne ekipe i radija koji se sluša u celom svetu. Mi smo inače dugogodišnji saradnici, tako da sam sa zadovoljstvom prihvatila ponudu da budem deo redakcije Radija Mladost – ističe Milijana Božić. Koncepcija emisija je pre svega namenjena slušaocima u dijaspori, a njihov prevashodni zadatak je da da našim ljudima pruži sve bitne informacije o dešavanjima u Švajcarskoj otadžbini. Brojni slušaoci su dokaz i potvrda uspešnog rada redakcije i dobre koncepcije. Muzički prilozi su vrlo slušani zahvaljjujući poznatom mu..

Prema podacima objavljenim ovog meseca u Švajcarskoj je trenutno svega 2 odsto nezaposlenih, što je izuzetno dobar rezultat i kvota kakvu beznadežno priželjkuje većina zemalja sveta. U prošlosti je ovako niska stopa nezaposlenosti bila i u novembru 2001. godine. Podaci o kojima je reč sakupljeni su krajem jula na osnovu izveštaja dostavljenih iz regionalnih Centara za posredovanje pri zapošljavanju i na spisku su se našla imena tačno 91.474 osobe koje još traže posao. Vlasti je obradovala činjenica da je broj nezaposlenih smanjen za 1.037 u odnosu na jun, a čak za 36.805 u odnosu na jul prošle godine. Ovo je saopštio Državni sekretarijat za privredu (Seco). Чланак Nezaposlenih samo 91.474 се појављује прво на Vesti online.

Više od 200.000 osoba u Švajcarskoj zarađuje za život čišćenjem, a radi se uglavnom o migrantima, najčešće ženama. Zarade od tog posla su često jedva dovoljne za preživljavanje. Marijane Plečer je publicistkinja i autor brojnih dokumentarnih filmova još od 1980-ih, za koje je dobijala mnoge nagrade. Godinama se specijalizovala za pitanja migracija. Ona je i autor knjige “Ko čisti Švajcarsku” u kojoj predstavlja jedanaest migranata koji rade u sektoru čišćenja za već pomenute minimalne plate. Švajcarski nezavisni portal objavio je izvode iz dva poglavlja te knjige. U prvom delu počinje ličnom pričom o svojoj baki koja je, kao udovica sa sela, došla da živi sa troje dece u industrijskoj četvrti Ciriha. Baka je pre stotinak godina čistila “otmene kuće”, kako ih je zvala, uglavnom na poznatoj bogataškoj Zlatnoj obali Ciriha. Nije mnogo govorila, samo da su njeni kasniji bolovi u kolenima i prstima nastali zbog čišćenja. U to vreme, taj posao su gotovo isključivo radile Švajcarkinje koje..

Svaka druga osoba ide u zatvor zbog zbog siromaštva, navodi autor osvrta na jednom nezavisnom švajcarskom portalu. Objašnjenje je svakome razumljivo – onaj ko mora da ide u zatvor zbog neplaćene kazne zbog “švercovanja” u prevozu ili kazne za parkiranje – jednostavno, nema novca. Prema zvaničnim podacima švajcarskih vlasti čak 7.345 ljudi moralo je da ide u zatvor tokom 2020. godine. U 45 odsto ili skoro u polovini slučajeva, novčana kazna bila je razlog za put koji je vodio iza rešetaka, zbog takozvane konverzije novčane kazne. Prethodnih godina ova pojava bila je u više 50 odsto slučajeva. To pokazuju podaci Zavoda za statistiku.Većina ovih zamenskih zatvorskih kazni odnosi se na vožnju bez karte u javnom prevozu ili kršenje Zakona o drumskom saobraćaju (npr. nepropisno parkiranje ili prekoračenje brzine). To znači da skoro polovina mora da ide u zatvor zbog “zločina” koji se zove siromaštvo. U zemlji blagostanja kakva je Švajcarska, ako ne platite kaznu pre nego što odete u zatvo..

Letnji školski raspust bi trebalo da bude vreme odmora, ali u mnogim švajcarskim sredinama u ovom času nema vremena za opuštanje. Pred sam početak nove školske godine u velikim kantonima još nisu popunjena sva upražnjena radna mesta nastavnika u školama jer odavno caruje dramatični nedostatak kadrova školovanih za taj posao, upozorilo je ovih dana Udruženje švajcarskih nastavnika. Preti masovno zapošljavanje onih koji po obrazovanju ne ispunjavaju sve potrebne uslove za rad u prosveti, ali su nužno privremeno rešenje za vanredni izlazak iz višegodišnje krize. Odgovor školskih vlasti je obeshrabrujući jer poruka glasi da je bolje angažovati i nastavnike koji nisu dovršili školovanje nego ostaviti upražnjena radna mesta. Samo u kantonu Cirih trenutno ima više stotina nepopunjenih mesta u školama, a početak školske godine je na pragu. Ni u drugim kantonima situacija nije bolja, ističe se u komentaru na jednom od najpoznatijih švajcarskih nezavisnih portala. Škole su sada pod pritiskom d..

Muzička ikona vlaških izvornih pesama, Božica Boba Nedeljković, umetnica iz Švajcarske, boravila je u otadžbini i gostovala u Jutarnjem programu RTS-a, ali nije zaobišla da poseti redakciju “Vesti” u Novom Beogradu. Ističe da odavno gaji veliku želju da upozna medijsku kuću koja pomno prati sve njene muzičke aktivnosti, kako u Švajcarskoj gde živi, tako i u domovini. – Pošto sam gostovala u Jutarnjem programu RTS-a, jednostavno sam taj dolazak u Beograd iskoristila da posetim i redakciju “Vesti”, da posetim i pozdravim sve divne novinare koji pridaju značaj i važnost nama u dijaspori i prate naše aktivnosti i život. To nam znači mnogo, jer nismo stavljeni u drugi plan i matica nas, na neki način, ceni i uvažava. Mi se takođe trudimo da svoju otadžbinu u najlepšem svetlu predstavimo na Zapadu – ističe Boba. Ova umetnica je poznata čitaocima “Vesti” kao vrsna interpretatorka izvornih narodnih vlaških pesama, ali i srpskih. Voli da peva o ljubavi, ali istim intenzitetom i kazuje stihove ..

Meštani iz vlaškog sela Isakovo kod Ćuprije koji žive i rade u inostranstvu osnovali su 2020. godine klub pod nazivom Dijaspora Isakovo u cilju bolje međusobne saradnje i održavanja komunikacije sa maticom. Ovaj novoformirani klub održava odlične veze i sa čelnicima Opštine Ćuprija, kao i za ljudima iz Mesne zajednice u Isakovu. Asfaltiranje ulica – Pre dve godine smo osnivali klub dijasporaca i to sa jednim ciljem, kako piše i u statutu, da održavamo i ulepšamo naše selo Isakovo. Članovi ovog kluba su naši ljudi na privremenom radu u Švajcarskoj. Uradili smo dosta toga. Pomogli smo jednoj siromašnoj porodici, Vikici Jovanović i njenom sinu Aleksandru ozidali smo kuću u vrednosti od 18.000 franaka. Uradili smo puteve i propuste za vodu, očistili smo groblje koje je bilo zapušteno i u veoma lošem stanju – kaže za “Vesti” Jugoslav Stojanović, član udruženja, koji živi i radi u Fungenu blizu švajcarskog grada Vintertura. Akcija čišćenja seoskog groblja Plemeniti zemljaci su uraditi mnogo..

Sekondosi, kako švajcarski mediji popularno krste drugu generaciju stranaca u toj zemlji, po pravilu su školovaniji od svojih roditelja. Takav zaključak izveden je na kraju posla oko izrade opsežne studije koja je ovih dana predstavljena javnosti. U časopisu “Društvene promene u Švajcarskoj” objavljeni su rezultati tog istraživanja i potonje analize u kojima je detaljno upoređivan obrazovni nivo doseljenika, konkretno, šta imaju roditelji od školske spreme, a šta njihovo potomstvo koje je uglavnom uspevalo da iskoristi pogodnosti obrazovnog sistema u novoj sredini. Istraživači su radi što preciznijih i uverljivijih podataka za svoju analizu organizovali zamašan poduhvat anketirajući čak 24.000 bračnih parova stranaca i njihovu decu. Taj posao obavili su demografi sa Univerziteta Ženeva, a njihov stručni moto je bio sažet u kovanici “međugeneracijska mobilnost”. Uzorak su bile porodice iz delova sveta odakle potiče najveći broj doseljenika u Švajcarsku: Nemačka, Francuska, Italija, Port..

Savezni predsednik Ignacio Kasis 1. avgusta je krenuo na svoju Tur de Svis, odnosno na “putovanje kroz modernu Švajcarsku”, kako je zvanično nazvan ovaj praznični izlazak iz kancelarije i susret sa građanima. Zajedno sa grupom mladih ljudi koji govore italijanski ušao je u osam sati u jutarnji voz iz Lugana za Cirih. Prva stanica na tom putovanju bila je Knonau u kantonu Cirih. Po lepom letnjem vremenu, Kasis je stigao na peron 2 stanice Lugano nešto pre osam časova. Nadao se da će zajedničko putovanje biti “lepo i emotivno”, poručio je savezni predsednik mladima pred polazak kompozicije voza Intersiti. Mladi su planirali, kako je objasnio Kasis, da će ovom prilikom biti vremena i za razgovor o aktuelnim temama. – Nadam se da ste svi u formi, jer će dan biti dug – kroz smeh je zaključio savezni predsednik. S obzirom na neizvesnu situaciju, lajtmotiv Kasisovog putovanja je “dijalog i različitost”, kako je navedeno u saopštenju za medije Ministarstva inostranih poslova (EDA), prenela ..

Još kao dečak u rodnom kraju Stanislav Aksić iz Sent Galena je zavoleo pecanje. Ribu je lovio i u jezeru Gazivode. A rođen je 2. februara 1973. u selu Rajanovce u opštini Ranilug na Kosovu. U obližnjem Prilepcu svetlo dana ugledao je čuveni car Lazar Hrebeljanović, koji je poginuo u Kosovskom boju i potom proglašen za sveca. Stanislav se ponosi svojim zavičajem. Ta ljubav plamti istom jačinom iako je kao dete, avgusta 1985. godine, otišao u Švajcarsku kod roditelja. U ovoj zemlji je nastavio da peca na velikim rekama. Svoje veštine je oprobao i kao ribolovac u reci Po u Italiji, a pecao je i po Austriji i Nemačkom, pa čak i u Egiptu. Pecanje u Egiptu Stanislav je nedavno zadivio svoje prijatelje jer je u Bodenskom jezeru upecao soma kapitalca! Često lovi šarane – Ulovio sam dosta velikih riba, ali ovaj som je za moju ličnu knjigu rekorda. Kao mamac sam koristio malu bodorku. To je malena riba i ne sme da bude živa, jer tako nalažu pravila u Švajcarskoj. Nakon dobrih pola sata borbe u..