Čin osvećenja slavskog kolača povodom krsne slave VSNM grada Vukovara izvršili su paroh borovonaseljski protojerej-stavrofor Slobodan Blažić, paroh sotinski protojerej Miladin Spasojević i paroh druge vukovarske parohije jerej Vukašin Cvetojević. Nakon osvećenja okupljenim gostima i većnicima obratila se predsednica vukovarskog VSNM-a Mirjana Oreščanin koja je podsetila na aktivnosti koje je ovo Veće imalo između dve krsne slave. – Pored tradicionalnih aktivnosti koje godinama održavamo uveli smo i dosta novih i mislim da smo zaista vredno radili cele ove godine. Godinu smo započeli podelom paketića svim osnovnoškolcima koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu u gradu Vukovaru, a u tu akciju smo uključili i decu koja pohađaju vrtić. U saradnji sa našim prijateljima i pobratimima iz Sombora iz Zavičajnog udruženja Srba „Korijeni“, ovde u Borovu Naselju u Parohijskom domu, održali smo radionicu kaligrafije koja je imala izuzetan uspeh i odjek među školskom decom. Kumo..
Sportsko takmičenje dece iz obrazovno-vaspitnih ustanova Vukovarsko–sremske županije u kojima se nastava odvija pa modelu A treći put je uspešno realizovano zahvaljujući Veću srpske nacionalne manjine Vukovarsko-sremske županije. – Prvu manifestaciju održali smo u Trpinji, prošle godine bili smo u Negoslavcima i evo nas ovaj put u Markušici. Dečiju olimpijadu organizujemo kroz projekat koji podržava Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije. Zahvaljujemo se na toj podršci, ali kako iznos koji dobijemo nije dovoljan da se olimpijada održi, preostali deo sredstava doniraju opštine odnosno domaćini. Veće nacionalne manjine u svom planu i programu ima aktivnosti kojima od predškolskog uzrasta pa do fakulteta na neki način spaja decu. Bitno nam je da se upoznaju, a kako je sport veoma bitan za razvoj dece, odlučili smo da na ovaj način ostvare prva poznanstva i naravno upoznaju svoj zavičaj. Nadam se da će se ovaj projekat nastaviti s obzirom da je veoma značajan za našu zajednicu na ..
Srbi su u Belom Manastiru prisutni od ranije, a 1751. godine ovde su bile 73 srpske porodice. Nešto manje od dva veka kasnije, 1924. godine, u Belom Manastiru je živelo 425 pravoslavnih Srba. Belomanastirski hram posvećen svetom arhangelu Miahilu, izgrađen je 1771. godine. U Šematizmu osečkopoljske i baranjske eparhije navodi se da se „hram nalazi na periferiji hrama. Pravougaonog je oblika, sa polukružnom apsidom. Ima površinu od oko 100 m2. Građen je u kasnobaroknom stilu. Toranj je natkriven baroknom lukovicom od lima, s apliciranim stilizovanim girlandama, na uglovima su male klasicističke vaze. Ima tri zvona.“ Ikonostas je nastao u drugoj polovini 18. veka, a većina prestonih ikona u hramu su iz 1772. godine. Carske dveri su iz 18. veka, dok su celivajuće ikone rad ruskih emigranata. Ispred hrama nalazi se pravoslavni krst, a pored ovog krsta u gradu se nalazio još jedan koji je porušen nakon mirne reintegracije. Parohijski dom u Belom Manastiru sagrađen je 1904. godine. Hram ..

Tamne noći hrvatske budućnosti

Ovih dana u medijima smo se mogli naslušati i načitati svega i svačega. Na svim stranama raspaljeni ultradesničari se naprosto utrkuju ko će da učini, predloži ili odvali veću glupost i uvredu na račun onih s kojima ne dele isti pogled na svet. Već po navici, Keleminec je pred redakcijom SNV-ovih „Novosti“ spalio nekoliko primeraka ovih novina, saborskog zastupnika Milorada Pupovca na ulici je ostacima hrane gađao izvesni Saša Mučnjak, bivši Krokapov sparing parner, a Stevo Culej otišao je i korak dalje pa je u Saboru poručio kako bi Zakon o nabavi i posedovanju oružja posebno podržao kada bi se olakšalo da „svaki psihički i fizički zdrav Hrvat, koji se nalazi u pograničnim delovima sa Srbijom ima oružje pod kontrolom i pri ruci, jer ko zna šta nosi noć i budućnost“. Sa druge opet strane, niže se afera za aferom kojima je u centru pažnje jedan od čelnih ljudi HDZ-a i potpredsednik Sabora Milijan Brkić, a u Vukovaru njegov gradonačelnik organizuje protest protiv samog sebe. I dok se j..
Referendum o promeni izbornog zakona te smanjenju broja zastupnika nacionalnih manjina i njihovom onemogućavanju odlučivanja o poverenju vladi i donošenju budžeta, kao i onaj drugi o otkazivanju Istanbulske konvencije o pravima žena, neće biti održani. Bar tako tvrde hrvatski mediji koji navode da nije sakupljen dovoljan broj potpisa. Potpise su u periodu od 13. do 27. maja paralelno i na istim mestima prikupljale dve inicijative -„Narod odlučuje“ i „Istina o Istanbulskoj“. Obe inicijative imale su podršku konzervativnih udruženja i stranaka na čelu sa Željkom Markić i strankom Hrast. Proveru potpisa radila je Agencija za podršku informacionim sistemima i tehnologijama koja je pronašla brojne nepravilnosti i utvrdila da nijedna od inicijativa nije sakupila dovoljno valjanih potpisa. Prema sadašnjem zakonu i prema podacima Ministarstva uprave o broju birača bilo je neophodno sakupiti najmanje 374.740 potpisa za raspisivanje referenduma. Potpisivali se i mrtvi Prema pisanju Jutarnjeg l..
Prepun trpinjski Dom kulture svedoči o tome da je ovaj program zaživeo i da se meštani Trpinje, ali i okolnih sela na njemu rado okupljaju. – Cilj ove manifestacije je da se meštani okupe i zbliže, da se ispričaju, da se vide pa ako treba da se jedni drugima i izjadaju. Moramo da podržimo jedni druge i u dobru i u zlu – kaže predsednica trpinjskog Udruženja žena Marija Opačić. I ove godine članice trpinjskog Udruženja žena pripremile su prigodnu izložbu jesenjih plodova. Žene su izložile razno voće i povrće kojeg je u jesen u izobilju, zatim cveće i zimnicu. – Sve je ovde, i prerađeno i neprerađeno, i sve te plodove aranžirali smo uz stare stvari tako da to šarenilo jesenjih boja sve čini još lepšim i zanimljivijim. Aranžirali smo i jedno staro seosko dvorište sa ogradom, starim alatima i posuđem. Zimnica koja je ovde izložena je sva iz naše domaće radinosti i ovde je donosimo kako bi prikazali šta se sve u selu priprema za zimski period. I slatko i slano, sve je tu – kaže zamenica ..
Povod za održavanje ovog programa bio je obeležavanje dvadesete godišnjice otkako je u Dalju zaživela prva radionica za izradu arhijerejskih mitri na našim prostorima koju je pokrenuo, tada daljski, a danas osečki paroh protojerej Aleksandar Đuranović. Njegovim preuzimanjem osečke parohije i ova radionica preseljena je u glavni slavonski grad. – Želeli smo da na neki način obeležimo ovaj dan kada naša crkva svetkuje prepodobnog Sergija Radonješkog, jednog od najvećih ruskih svetitelja pored čijih moštiju smo i mi studenti na Duhovnoj akademiji u Moskvi uzrastali i bili svedoci svih velikih čuda i milosti koje su se dešavale na njegovom grobu i kivotu. Povodom dvadesete godišnjice rada naše radionice želeli smo da se ovde okupimo i da se prisetimo naših početaka i obeležimo ovaj naš jubilej – rekao je o povodu za održavanje ove duhovne večeri osečki paroh Aleksandar Đuranović. O pravoslavnoj crkvenoj umetnosti okupljenima je predavanje održao doktor teologije jerej Marko Šukunda, a u ..
Ovim je zakoračeno u realizaciju programa osmišljenog kako bi najmlađim članovima naše zajednice olakšali pripreme za uspešnu integraciju u vaspitno–obrazovni sistem čiji deo postaju u septembru ove godine. Ciljna grupa projekta su deca predškolskog uzrasta i slabijeg imovinskog stanja sa područja Vukovara. Zajedničko veće opština je osmislilo i projektni predlog „Deca u zajednici“ uspešno apliciralo prema Nacionalnoj zakladi za razvoj civilnog društva koja je ovu ideju podržalo sa 9.288 kuna. – Glavni cilj je izjednačavanje životnih izgleda dece i ublažavanje negativnih posledica koje sa sobom nosi odrastanje u zajednici slabijeg imovinskog stanja. Reč je o socijalizaciji u okviru vaspitno-obrazovne funkcije, što podrazumeva međusobno upoznavanje, zajedničku igru dece iz svih grupa, razvijanje kreativnosti i edukaciju kroz vežbu. Isto tako, važno je napomenuti da se cilj ovog projekta takođe sastoji i od povezanosti predškolske dece i osoba starije životne dobi, koji su zanemarena sk..
Predavanje uzoraka i komisijski pregled meda održan je 23. septembra, a dve nedelje kasnije zvanično su proglašeni oni najbolji koji su dobili pehare. Podeljene su i medalje i zahvalnice u zavisnosti od kvaliteta meda kojeg su učesnici doneli na ocenjivanje. Od samog početka ova manifestacija ima međunarodni karakter jer medovi dolaze ne samo iz Vukovara i ostatka Hrvatske, nego i iz Bosne i Hercegovine, Slovenije i Srbije. Tako je bilo i ove godine, a jedan med stigao je čak iz Slovačke. Ove podatke vrlo rado ističu u Udruženju „Kornakum“. – Kada je reč o Hrvatskoj, stigli su nam uzorci sa brojnih ostrva, primorja i Dalmacije dole skroz do Metkovića. Ove godine smo po prvi put dobili i med od mandarine, i to ne jedan, nego tri komada, što nas je veoma prijatno iznenadilo. To sve znači da nam ljudi sa raznih strana i sa raznim vrstama meda daju poverenje da možemo da ocenjujemo njihov med – priča nam predsednik Kornakuma Borislav Grbić. Ove godine stiglo je čak 185 uzoraka najrazlič..
Jesen u Erdabovu iz godine u godinu okuplja eminentne srpske književnike i kulturne radnike i kao takva postala je poznata i prepoznatljiva i van prostora na kojem se održava. Ovogodišnja manifestacija posvećena je književniku Đorđu Ociću, tvorcu sada već čuvenog toponima Erdabovo (Erdut, Dalj, Borovo, Vukovar), u čiju je čast, na rodnoj kući, povodom desete godišnjice od smrti, otkrivena spomen-ploča. – Đorđe Ocić je plodan i zanimljiv autor koji je na neki način i svoj život i svoj književni rad podelio na tri etape. Jedna je uslovno rečeno dani u Dalju, druga dani u Beogradu i treća dani u Baru. Sa sve tri lokacije donosio nam je priče sa tematikom iz tog područja. Ocićev daljski ciklus je i najobimniji, a nama iz lokal patriotskih razloga i najzanimljiviji jer ovde prepoznajemo lokalitete o kojima on govori, ali i mesne likove koji su poslužili za uzor junaka njegovih dela – istakao je književnik i direktor KNC „Milutin Milanković“ Đorđe Nešić. Erdabovo se odužilo Erdabovcu Spome..