„Što je lepo kad se neko voli“ bila je tema na koju su srpski pesnici sa prostora Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske županije odgovorili čitajući po dve svoje pesme.
– Večeras će se pesnici predstaviti poezijom koja govori o ljubavi, većina njih su naši članovi koji pišu o onom što osećaju, o svojoj deci koja se nalaze negde u svetu i koliko im je teško što su ostali sami. Imamo 25 pesnika na ovim prostorima, a večeras učestvuje njih deset. Svi koji mogu večeras su sa nama, mnogo je njih došlo i na štakama, jer ljudi vole da se druže. Svi bi voleli da dođu, da ih dovedemo, ali mi nemamo svoje prostorije. Za večerašnji program prostor nam je ustupio Srpski kulturni centar i zahvalni smo na tome, ali čak nam je i ovaj prostor mali. Pripremili smo druženje nakon pesničke večeri, nešto kolača, kafu i sokove koje će poslužiti naše aktivistkinje – izjavila je predsednica Udruženja penzionera Vukovar Novi Zlata Miškić.
U programu održanom u SKC-u učestvovalo je deset pesnika, moderator ..
Vlada Republike Hrvatske donela je Odluku o raspisivanju izbora za članove veća nacionalnih manjina u jedinicama lokalne i područne (regionalne) samouprave i Odluku o raspisivanju izbora za predstavnike nacionalnih manjina u jedinicama lokalne i područne (regionalne) samouprave. Izbori će biti održani u nedelju 5. maja.
Iz Ministartstva uprave su saopštili da birači pripadnici nacionalnih manjina za koje će biti organizovani izbori, mogu pregledati, odnosno zatražiti dopunu ili ispravak podataka upisanih u registar birača u službi za opštu upravu ureda državne uprave u županijama i Gradskom uredu za opštu upravu Grada Zagreba, prema mestu svog prebivališta, svakim radnim danom u radno vreme kancelarija, zaključno do srede, 24. aprila.
Pripadnici nacionalnih manjina koji će navršiti 18 godina do dana izbora, mogu se izjasniti o svojoj nacionalnoj pripadnosti pred nadležnim uredom državne uprave.
Na popisima birača na dan izbora nalaziće se samo birači pripadnici nacionalnih manjina k..
Doajeni osječkog, a može se slobodno reći i hrvatskog, novinarstva Drago Hedl i Goran Flauder bili su učesnici tribine koja je privukla veliki broj zainteresovanih građana. Moderator rasprave koja je održana u prilično opuštenom tonu bio je urednik ovog portala Nikola Milojević.
Dva kompetentna sagovornika davali su veoma zanimljive odgovore na pitanja o stanju u hrvatskim medijima, kako sada, tako i u prošlosti. Flauder, voditelj i urednik emisije „Karte na stol“ koja se emituje na Osječkoj televiziji pričao je o stanju na lokalnoj televiziji, ali i o tome kako su mediji ranije funkcionisali.
– Nijedan medij danas nije potpuno nezavisan, pogotovo u Hrvatskoj jer znamo gde smo po medijskim slobodama u Evropskoj uniji. Danas nezavisnost medija ne ugrožava politika niti politička moć, nego finansijska moć, ali i nedostatak političke volje da medijima osigura nezavisnost i slobodu izražavanja. Posebno se to odnosi na lokalne medije koji su u pravilu egzistencijalno ugroženi i oskudevaju..
Na istočnom delu Pakraca 1991. godine devastirano je i uništeno tridesetak sela. Uništena je kompletna infrastruktura, a uništena su i porodična imanja i kuće. Stanovništvo ovih krajeva je izbeglo u Republiku Srpsku, Srbiju ili u treće zemlje i sada na ovom velikom području živi samo nešto oko 600 stanovnika. Obnova je krenula kasno, reelektrifikacija prekasno zbog čega je i povratak bio veoma slab. Četiri sela sa ovog područja još uvek su bez struje, a bez struje je i život u njima gotovo nemoguć, sveden samo na puko preživljavanje.
Međutim, nedostatak električne struje nije jedini problem. Do ovih sela teško je i doći jer putevi nisu asfaltirani i gotovo su neprohodni i leti, dok je zimi do njih nemoguće doći. Ali, ljudi se ipak nadaju da bi dolazak struje mnogo toga promenio. Reelektrifikacija ova dva sela dala bi značajan impuls ovdašnjim poljoprivrednicima i izbeglom stanovništvu da se vrate na ova područja i da na njima opstanu.
– Trudom kluba zastupnika SDSS-a uspeli smo da do..
Proslava je započela obraćanjem predsednice udruženja Željane Ristić koja je pozdravila prisutne goste i kratko se osvrnula na proteklih devet godina postojanja udruženja.
Deca iz „Pčelica“ održala su i jedan prikladni program, u kom su mlađi članovi recitovali i odigrali dve dečije igre, dok su Milan i Momir, članovi udruženja od prve godine rada, pokazali svoje veštine na harmonici.
Rođendanu su prisustvovali i gradonačelnik Belog Manastira Tomislav Rob, predsednica Gradske organizacije Samostalne demokratske srpske stranke u Belom Manastiru Svetlana Žarković, predsednica Srpskog kulturno-umetničkog društva „Jovan Lazić “ Svetlana Pešić, predsednica Suž-a „Dukat “ Radmila Ognjenović, sveštenici srpske pravoslavne crkve Dragan Vukadinović i Vlado Kljajić, te mnogobrojni roditelji i rodbina dece koja su članovi udruženja.
U ime Zajedničkog veća opština slavljenicima je paket prepun raznovrsnih slatkiša uručila Svetlana Žarković i na taj način obradovala najmlađe članove ovog udružen..
Naslov ove večeri je ustvari prevod jednog od stihova romske himne „Đelem, đelem“.
– Možda neko i ne zna da je pesma „Đelem, đelem“ himna svih Roma sveta, a veče smo posvetili Romima jer je 8. aprila međunarodni Dan Roma pa smo i mi odlučili da ih izvučemo sa margina na kojima se obično nalaze. Hteli smo da pokažemo svo bogatstvo njihove kulture, tradicije, muzike i stvaralaštva i isto tako da naglasimo koliko su u raznim zemljama, pa i zemljama bivše Jugoslavije, drugi iskoristili to bogatstvo romske kulture kako bi stvarali filmove, muziku i književna dela – objasnila je motive za održavanje ove književne večeri direktorka Narodne biblioteke u Dalju Vukosava Milakić.
Program je imao za cilj da učesnike i publiku upozna sa nekim istorijskim činjenicama o Romima, odakle su došli, gde i kako žive. U njegovom prvom delu bilo je reči o Romima u Rusiji, Francuskoj, Italiji i Španiji, a u drugom o Romima koji žive na području bivše Jugoslavije.
– Kada je o književnosti reč večeras smo či..
Kako prenosi sajt eparhije Osečkopoljske i baranjske, nepoznate osobe urezale su simbol ustaškog režima na zid pored ulaznih vrata s leve i desne strane. O svemu je obaveštena policija.
Mirkovci su selo nedaleko od Vinkovaca koje je nekada imalo većinsko srpsko stanovništvo, ali se posle mirne reintegracije demografska slika promenila i sada se procenjuje da 70 odsto stanovništva čine Hrvati, a 30 odsto Srbi.
Hram Prenosa moštiju svetog oca Nikolaja građen je od 1804. do 1813. godine, a poslednji put je obnovljen 1993. godine.
The post Ustaški simbol urezan na hram u Mirkovcima appeared first on srbi hr.
Nakon što je prošle godine predstavljena nematerijalna kulturna baština opštine Trpinja ovaj put je u korice knjige ušla nematerijalna baština opštine Borovo. U okviru projekta „Svedoci vremena“ zabeležena su istorijska saznanja o selu Klisa nadomak Osijeka.
Obe publikacije predstavili su njeni autori Nebojša Vidović i Veljko Maksić koji su tokom proteklih godinu dana sakupljali istorijsku građu o selu Klisa i snimili na desetine sati intervjua sa stanovnicima Borova kako bi se upoznali sa običajima koji su postojali ili još uvek postoje na teritoriji ove opštine. Autori su se, kako su i rekli na promociji, i sami iznenadili koliko su novih činjenica saznali radeći na ovom projektu.
– Možda je tako i najbolje kada niste svesni u kom će pravcu priča da vas povuče. Naročito je to došlo do izražaja kada smo radili publikaciju o selu Klisa. Pomislite kako je to priča koja traje nekih osamdesetak godina, a onda vidite da je ona daleko interesantnija, kompleksnija, dublja i veća. Saznali s..
Ipak, u svetu je, a pogotovo kod nas, najrasprostranjenije sakupljanje markica, novca, starih automobila, oruđa i oružja. Razvojem tehnologije i sveopštim društvenim otuđivanjem, sve više ljudi vraća se starinama i okreće se njihovom čuvanju i prikupljanju.
Jedan od takvih kolekcionara je i Savo Cabunac iz Vukovara, strastveni lovac i ribolovac, ljubitelj prirode. Savo je rođen u Virovitici, a sedamdesetih godina prošlog veka doselio se u Vukovar. Oduvek je voleo lov i pre rata devedesetih bio je član vukovarskog lovačkog društva.
– Lovom se bavim od 1982. godine, a ljubav prema njemu rođena je još u selu u kom sam rođen kod Virovitice. Otac mi je takođe bio lovac, ali ne nešto posebno aktivan, dok mi je tetak koji je živeo kod nas u blizini bio profesionalni lovočuvar. Već petanestak godina član sam Lovačkog društva „Fazan“ iz Bršadina i tamo lovim uglavnom sitnu divljač, srneću divljač i divlje svinje, ukoliko ih bude. Takođe, imam prijatelja kod kojih često idem u lov i na visoku ..
Spomen ploča Branku Radičeviću prošle godine je otrkivena u njegovom rodnom gradu, a nalazi se u dvorištu pravoslavne crkve svetog Georgija u Slavonskom Brodu koja je u izgradnji. Ploču sa likom pesnika sahranjenog na Stražilovu finansirali su županijsko i gradsko Veće srpske nacionalne manjine.
Kako javlja portal sbplus.hr građani su se ove godine okupili kako bi odali počast Radičeviću.
– Pozdravljam vas u ime županijskog i gradskog Veća srpske nacionalne manjine te srpskog Kulturno-umetničkog društva „Branko Radičević“. Bio je on jedan od najvećih srpskih pesnika koji se rodio u Slavonskom Brodu – rekao je predsednik Veća srpske nacionalne manjine grada Slavonskog Broda i organizator ovog okupljanja Darko Spasojević.
Spomen ploča Branka Radičevića u Slavonskom Brodu je stajala kraj zgrade Strojarskog fakultea tu ovom slavonskom gradu, ali je sklonjena za vreme rata devedesetih godina. Prošle godine je vraćena na insistiranje brodske parohije nakon što gradski VSNM nije dobio odgo..