U Beogradu je održan sastanak predstavnika srpske dijaspore u Evropskom parlamentu, kao i više srpskih organizacija i istaknutih pojedinaca srpske dijaspore sa premijerom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem. O zaključcima sastanka, razgovaraćemo sa predstavnikom srpske dijaspore iz Francuske Milisavom Aleksićem.
Ponedeljak-ističe rok od 120 dana koji su dali predstavnici Republike Srpske...
Američki predsednik Barak Obama i SAD zalažu se za ilegalnu migraciju, jer "žele što je moguće više muslimana u Evropi", poručili su danas iz kabineta mađarskog predsednika Viktora Orbana.Šef Orbanovog kabineta Janoš Lazar rekao je da američki milijarder Džordž Soroš predvodi Obaminu imigracionu politiku za Evropu i dodao da određene grupe u SAD žele da Evropa ostane u "zabuni", kako bi nastavila da sarađuje sa Amerikom bez uzdržavanja.Lazar je kazao da je Soroš šef bivšeg američkog predsednika Bila Klintona i favoritkinje Demokratske stranke za predsedničku nominaciju Hilari klinton. On je naglasio da je američki mogul mađarskog porekla finansijer demokrata i da je spreman da pokrene kampanju protiv Orbana.Obama i Klintonovi u više navrata kritikovali su Orbana zbog autoritarnosti i pokušaja da uguši građanske grupe koje se zalažu za prava Roma i homoseksualaca. Mađarski predsednik nazvao je nazvao njihove aktiviste stranim plaćenicima.
U suštini, čuli smo od pojedinih vernika, ništa neobično jer svaka parohija u Nemačkoj slavi svoju crkvenu slavu. Ali, ova proslava je bila specifična jer se na bogosluženju u hramu i na slavi našlo ni manje ni više nego sedam srpskih vladika! Celu liturgiju je predvodio mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije uz činodelovanje episkopa vranjanskog Pahomija, raško-prizrenskog Teodosija, timočkog Ilariona, moravičkog Antonija, jegarskog Jeronija, a prisutan je bio i vladika frankfurtski i cele Nemačke Sergej kao domaćin. Upućeni kažu, da od osnivanja Eparhije srednjoevropske koja je svojevremeno obuhvatala Holandiju, Nemačku, Švajcarsku i Austriju, na čijem je čelu kao prvi arhijerej bio vladika Lavrentije, pa do njenog „uisitnjenja“ na više manjih eparhija iz koje je nastala i ova eparhija čudnog imena „Frankfurtska i cele Nemačke“, na jednom mestu van Srbije nije viđeno ovoliko vladika. Službu u harmu Svetzog Save su uveličali Srpski pravoslavni pojci iz Beograda kao i Crkveni hor iz Frankfurta predivnim pojanjima, a vladika Porfirije je čitao iz Jevanđelja a vernicima se obratio i svojom besedom. Posle osvećenja slavskog kolača i žita, besedio je i domaćin, episkop Sergej koji je tek oko 2 godine na ovoj dužnosti u Nemačkoj. Pomenimo da su bogosluženju prisustvovali generalni konzuli Republike Srbije Nebojša Košutić i Grčke Gregorij Delavekouras i druge zvanice. Domaćin slave je bio Crkveni odbor. Po uobičajenom ritualu sličnih proslava, posle bogate slavske trpeze, u zabavnom delu programa nastupili su folkloraši nekoliko naših klubova kao i jedan lokalno poznati narodni guslar. Naravno da su se posle velelepne službe i dobro organizovane slave, ručka i zabavnog dela proslave, neki vernici upitali, čemu ovoliko vladika i opšteg sjaja, raskoša i gozbe u vreme kada je u Srbiji toliko sirotinje. -Silne vladike su mogle, novac potrošen za dolazak u Dizeldorf da udele sirotinji, a mi bi lepo slavili i bez njih, rekao nam je jedan od prisutnih koji ne želi da mu pomenemo ime. Kaže, plaši se, anatemisanja njegovog sveštenika. Drugi sumnjaju da je ovaj nezvanični skup ustvari trebalo da bude dogovor nekolicine vladika, kako nastupiti na Svetom sinodu koji je odžan samo nekoliko dana kasnije u Pećkoj patrijaršiji. Iz novina se znalo, da je navodno na listi za uklanjanje sa dužnosti episkopa i vladika Sergej zbog brojnih pritužbi sveštenika iz njegove eparhije. Optuživan je za navodno loš rad, samovolju, maltretiranje sveštenstva, nejasne finansije isl. Bilo je dosta pritužbi na Sergeja po društvenim mrežama, na koje je on, prema pisanju jednih novina koje izlaze u Nemačkoj, reagovao tako što je zatražio od nemačke policije da mu dostavi, verovatno radi lične osvete neposlušnim sveštzenicima, ko stoji iza pritužbi. To su Nemci izgleda i uradili. Da li je Srgije ipak posle slave a pre održavanja Sinoda, u razgovoru sa drugim episkopima hteo da ugovori podršku svojih kolega u Pećkoj parijaršiji ostaje da se vidi. Nije više nikakva tajna, da se već dosta dugo u Sprskoj pravoslavnoj crkvi u inostranstvu i u matici primećuje nesloga, postoje navodno finansijske maleverzacije, utaje novca pa čak i krađe kao npr. u crkvi Ružica na beogradskom Kalemegdanu. Govori se o samovolji vladika, progonu „neposlušnih“ sveštenika itd. Čitaocima Novosti su sigurno u sećanju novinski izveštaji o vladiki Konstantinu i njegovom rođenom bratu koji je bio vladika u Kanadi o njihovim maleverzacijama ali i o nekim vladikama u otadžbini.– Izgleda, kažu brojni vernici sa kojima smo razgovarali u Štutgartu, da Crkva na čelu sa patrijarhom ili ne može ili ne želi da ozbiljnim i oštrim rezovima među episkopima i sveštenstvom sredi i smiri situaciju da bi Crkva, kao jedini pravi stožer okupljanja naših ljudi u inostranstvu i u matici, ponovo vratila svoj ugled i svoj autoritet. Kako drugačijhe objasniti svojevremenu situaciju oko Kačavende, Pahomija čiji je verovatno na mig ondašnjih vlsti predmet „zastareo“ u sudu, zatim mesecima trvenje oko Konstantina, pohlepu nekih vladika za novcem i zemaljskim dobrima kojih su se kao bivši monasi a oni bi to trebali da su i danas, pred Bogom odrekli? Zašto mi kao vernici, kada ukažemo na neku nepravilnost u radu sveštenstva pa i samih vladika, uvek čujemo istu floskulu – pa i oni su ljudi i mogu da (po)greše -pita se jedan naš sagovornik.
Ne tako davno, poznati nemački slavista prof. dr Volfgang Gladrov koji je tokom 1977.g. u Beogradu usavršavao srpski jezik i upoznao deo srpske kulturne baštine je rekao, da je šteta da jedan stari evropski narod velikih kulturnih dostignuća u prošlosti i danas, nema mogućnost da svoju kulturu adekvatno prikaže Nemcima. – Posebno je velika šteta što to kulturno nasleđe svog naroda koje su doneli brojni doseljenici iz Srbije, oni nedovoljno prenose na drugu pa ni na već treću generaciju u Nemačkoj rođenih Srba -kazao je ovaj porofesor sa berlinskog Humbolt univerziteta. Dozvoljeno je pitanje, kako uopšte prenositi „kulturno nasleđe“ novim generacijama Srba i Nemaca, kada u zemlji u kojoj živi najviše migranata Srba i nemačkih državljanja srpskog porekla, ne postiji kulturni centar Republike Srbije? U mnogim delovima Nemačke nema čak ni Srpskih dopunskih škola koje bi mogle da deci prenesu bar osnove srpske kulture i pismenosti. Poznato je da jedini zvanični srpski Kulturni centar postoji u Parizu – i to je u Evropi sve! Doseljenici tzv. prve generacije su uglavnom bili nedovoljno obrazovani da bi mogli svoja često oskudna poznavanja kulture svog naroda da uspešno prenose Nemcima i svojim naslednicima. U novije vreme neki klubovi, dajući sebi veoma zvučna ali neodgovarajuća imena kao „Srpski kulturni centri“, pokušavaju da se angažuju, podosta amaterski i neuko, na polju širenja srpske kulture. Nažalost, rekao nam je u jednom razgovoru čuveni evropski automobilski stručnjak rodom iz Užica prof. dr dr Dušan Gruden, jedini vid predstavljanja srpske kulture su nastupi folklornih grupa –i ćevapčići. Mada su i ćevapčići najverovatnije presijsko-turskog porekla, pa i nisu deo samo srpske kulinarske kulture! Primere retkog amaterskog ali uspešnog rada na predstavljanju bar dela srspke kulturne baštine Nemcima i našim ljudima, viđamo kod svega nekoliko organizacija. Među najuspešnije treba pomenuti Društvo inženjera i tehničara „Nikola Tesla“ iz Štutgarta, prvo te vrste osnovano van matice. Ono je na šest velikih godišnjih akademija prikazalo dobre dokumentarne filmove sopstvene produkcije na nemačkom jeziku o Tesli, Pupinu, Milankoviću, Ruđeru Boškoviću, Pavlu Saviću i nedavn o Milevi Marić-Ajnštajn. Srpska akademska mreža „Nikola Tesla“ takođe iz Štutgarta, redovno organizuje prikazivanje srpskih filmova titlovanih na nemački jezik, organizuje kniževne večeri itd. Udruženje pisaca „Sedmica“ iz Frankfurta je takođe veoma aktivno ono čak učestvuje na najvećem evropskom Sajmu knjiga u Frankfurtu itd. U Nemačkoj postoji i nekoliko veoma angažovanih pojedinaca kao npr. Dragica Šreder iz Hildena, Desa Burazor iz Štutgarta idr. Oni ne štede ni vreme a često ni svoj novac kako bi iz otadžbine doveli poznate pisce, slikare, umetnike... Najveći problem su adekvatne prostorije za takve priredbe. Ipak i tu je nađeno rešenje - Generalni konzulat Republike Srbije u Štutgartu, kao i neki drugi konzulati, rado ustupa svoju, doduše neveliku salu za održavanje književnih večeri, promocije slikarskih radova itd. Nedavno je gost u Štutgartu bio poznati književnik i aforističar iz Republike Srpske, nosilac brojnih nagrada za svoj književni rad Živko Vujić. Uz promociju knjiga, akademski slikar Branko Rusmir koji živi i radi u Kotor Varoši, je zajedno sa svojom ćerkom Snežanom -ona je studirala u Italiji i radi u Milanu kao slikar i restrator, izložio njihove prelepe slike. Branko Rustimir je imao više samostalnih izložbi u Torinu, Veneciji, Sloveniji kao i zajedničke izložbe u Rimu, Milanu itd. Lepom intepretacijom nekoliko najpoznatijih starogradskih pesama, prisutne je oduševio lokalni umetnik Danilo Maletin. Kroz program su vodili Filip Perišić, potpresednik udruženja „Prosvjeta“ iz Republike Srpske i organizatorka skupa Desa Burazor. Generalni konzul Božidar Vučurović je pozdravljajući goste i publiku rekao da je sala Generalnog konzulta, naravno besplatno, kao i desetine puta do sada otvorena svim poetama, piscima, slikarma i drugim umetnicima, uvek kada im je to za njihove promocije potrebno. Pomenimo, da je brojna publika bila veoma zadovoljna ovom kombinacijom predstavljanja lepe pisane reči, interesantnih slikarskih radova oca i čerke Rusmir i intepratacijama starogradskih pesama.
Da ste samo pre nekoliko dana nekoga od brojnih Srba koji žive u Štutgartu i okolini upitali ko je Nenad Janković, malo ko bi uspeo da vam da tačan odgovor. Razgovor bi se, verovatno, završio protivpitanjem –ko to beše. Ali, kada je Srpska akademska mreža „Nikola Tesla“ iz Štutgarta oglasila da je u goste pozvala čuvenog muzičara, kompozitora, tekstopisca, glumca, scenaristu –ukratko čoveka univerzalnih, gotovo genijalnih sposobnosti dr Neleta Karajlića, mnogi su pogledali Vikipediju da vide ima li dr Nele zaista doktorsku titulu! Naravno, saznali su da je to njegovo umetničko ime a ujedno videli su i njegovo pravo ime. Cilj posete dr Neleta Štutgartu, u kome je boravio prvi put iako je već boravio i muzicirao u više nemačkih gradova kao i u preko 50 držva širom plnete, bila je promocija njegove knjige „Fajront u Sarajevu“ koju je izdala naša kompanija Novosti. Čim se pročulo da dolazi Nele Karajlić, nastala je trka za kartama za pozorište „Tribina“ u centru Štutgarta. To kultno pozorište sa oko 200 sedišta bilo je premalo da primi sve zainteresovane, pretežno mlade ljude, željne da vide i čuju autora. Tražila se karta više, a organizator je bio primoran da u salu unese dvadesetak dodatnih stolica. Ipak su mnogi ostali napolju. Gost je puna dva sata odgovarao na pitanja koja mu je u ime organizatora postavljao Dragoslav Ružić. Ticala su se gotovo celog umetničkog stvaralaštva, njegovog života u rodnom Sarajevu, prelazak u Srbiju, knjige… Umetnik se zahvalio kompaniji Novosti koja mu je omogućila izdavanje knjige, njegovog prvenca pisanog u dugim, kako reče besanim noćima, dodavši da je to bio težak rad pun znoja i muka kako staviti na hartiju bar deo njegovog burnog života. Neka su pitanja bila pedugačko formulisana i ne toliko profesionalna, neka su se ticala i politike, pitnja migranata itd. Na sva pitanja je dr Nele imao veoma duhovite, često, recimo slobodno, urnebesne odgovore koje su posetioci ove književne večeri uz salve smeha pozdravljali burnim aplauzima. Pošto se organizator potrudio da i pitanja i odgovori dr Neleta budu prevođeni na nemački jezik jer su se u publici našli i Nemci, moramo pomenuti, da se i gospođa prevodilac dobro oznojila, tražeći adekvatnane reči za prevod mešavine žargona jezika Sarajeva a sada i Beograda. Autor je pomenuo da je njegova knjiga prodata u preko 100.000 primeraka i da se sprema da napiše knjigu sa temom o Beogradu. Naveo je da će biti razgovora da se „Fajront u Sarajevu“ izda na nemačkom jeziku. – Ja već u naslovu ove knjige imam reči iz tri jezika, rekao je duhoviti dr Nele Karajlić. -Sarajevo je bošnjački, fajront dolazi iz nemačkog a ono „u“ je iz hrvtskog jezika. Tako je, tipično Nele, aludirao duhovito na nemila događanja u susednoj državi. Posle prezentacije knjige, sledilo je uobičajeno signiranje kupljenih primeraka i fotografisanje sa autorom. Iz brojnih razgovora sa posetiocima književne večeri smo čuli da će im susret sa dr Neletom Karajlićem ostati u lepom i trajnom sećanju.
Srpska pravoslavna zajednica u rasejanju, kao i u matici, proslavlja najradosniji praznik - Vaskrsenje Isusa Hrista.
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobeda vere i života nad smrću.
U pravoslavnim hrišćanskim crkvama se na Vaskrs otvaraju Carske dveri na oltaru, čime se...
Selekciona komisija je od 193 umetnice sa 319 radova za izlaganje odabrala 275 radova 184 umetnice iz 8 zemalja i to iz: Meksika, Hrvatske, Mađarske, Rusije, Tajlanda, Australije, Republike Srpske, BiH i Srbije.
Žiri je doneo Odluku o nagradama XIV Međunarodne izložbe Žene slikari 2016:
Gran Pri (Grand Prix), Veliku nagradu...
Nekada je ovu školu koja se nalazi u dolinama planine Velebit pohađalo više stotina učenika. Danas, ovde nastavu sluša svega desetoro đaka srpske nacionalnosti, i to raspoređenih u četiri razreda, javlja za Program za dijasporu RTS-a Tatjana Đorđević.
„Pre tri godine sam došla u ovu školu i tu sam zatekla...
Srpska dijsapora, ma gde da žive pripadnici našeg naroda, je širom sveta proslavila veliki hrišćanski praznik –Uskrs. Tako je bilo i širom Nemačke, države u kojoj momentalno živi verovatno najveći broj Srba, naravno ne računajući Srbe iz neposrednog okruženja matice. Prema nemačkoj statistici, u njihovoj državi živi oko 400 hiljada naših sunarodnika. Statističari kažu da nas je, ako se računaju i oni koji su odavno postali nemački državljani, i preko pola miliona. Zato nije čudo, da su naše pravoslavne crkve odavno postale pretesne za sve veći broj vernika koji odlaskom u brojne srpske crkve na teritoriji Nemačke, aktivno upražnjavaju svoju religiju. To se i ove godine pokazalo u Štutgartu gde je uz prisustvo episkopa cele Nemačke gospodina Sergeja proslavljen Uskrs. Posle litije u kojoj su učestvovali brojni sveštenici i episkop Sergej, služena je Uskršnja liturgija. Računa se da je za Uskrs preko 1200 vernika boravilo ili je zbog velike gužve samo kratko prošlo kroz crkvu, upalilo sveće i pomolilo se, ili učestvovalo u do danas neviđeno tako masovnoj litiji čije je kraj bio udaljen skoro kilometar od čela litije. Inače, Srpska pravoslavna crkva u Štutgartu, gradu u kome po nemačkim statistikama živi oko 12.000 Srba i preko 5000 sada nemačkih građana koji su se ispisali iz našeg državljanstva, je osnovana 1971.godine. Crkva je pratila svoje vernike koji su došli na rad u glavni grad pokrajine Baden Virtemberg. Zbog sve većeg pristupa posebno mladih Srba svojolj crkvi, postoje razmišljanja, da se u dogledno vreme možda nađe veći sakralni objekat koji bi se preuredio u Srpsku pravoslavnu crkvu.
Autorka izložbe i direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša Elena Vasić Petrović rekla je agenciji Beta, da je velika čast što je izložba otvorena u Nacionalnom etnografskom muzeju u Sofiji.
"Izložba o Gostuši izazvala je veliko interesovanje kod publike u Sofiji jer je reč o selu koje je...