Crkvena opština u Esenu proslavila je svog svetitelja Sv. arhiđakona Stefana. U istoimenom hramu, koji je bio popunjen do poslednjeg mesta, protojereji Jovan Marić i Duško Spasojević osveštali su slavska znamenja koja je pripremila porodica kuma slave Miće Blagojevića, velikog dobrotvora i neimara hrama u Esenu. Posle osvećenja deo slavskog kolača preuzeo je Ratko Božović kao domaćin hramovne slave sledeće godine.
Posle svečarskog bogosluženja, Pozorištance „Sveti Stefan“ koje deluje pri CO izvelo je dirljiv program u slavu velikog svetitelja. Kao i svih prethodnih godina članovi Pozorištanceta bili su nadahnuti u izvođenju programa koji su sa njima pripremile tri neumorne majke Marijana Popović, Željka Cvijančević i Tatjana Božović.
Usledila je slavska trpeza u parohijskoj sali na koju je porodica Miće Blagojevića pozvala sve prisutne u hramu. Bilo je svega i svačega iz Mićinog fočanskog zavičaja a slavskom trpezom našlo se 220 duša. Domaćin Mićo obilazio je prisutne, sa svakim se po..
U Srpskom kulturnom centru Bremen nedavno je organizovano veče sa muzičkim programom koji je sadržao melodije pop i rok muzike koja je stvarana i slušana na prostoru bivše Jugoslavije.
Nemački Institut za zarazne bolesti Robert Koh (RKI) uvrstio je danas delove Hrvatske u listu rizičnih regiona.
Radi se o regionima Šibenik-Knin i Split-Damlacija.
Očekuje se da će Ministarstvo inostranih poslova, na osnovu toga, izdati upozorenje na putovanje za te delove Hrvatske.
Uvrštavanje u listu rizičnih regiona znači da za povratnike sa odmora iz tih regiona važi obaveza testiranja, a dok ne dobiju rezultat i kućni karantin.
Glavni kriterijum za uvrštavanje nekog regiona u rizični region je da je u proteklih sedam dana bilo više od 50 novih zaraza po 100.000 stanovnika.
Prethodno je Austrija, početkom nedelje, za celu Hrvatsku izrekla upozorenje na putovanje, čime je uvela obavezu testiranja prilikom povratka.
Nastavi sa čitanjem
Izvor
Tanjug
U Hramu Svetoga Save u Hanoveru u nedelju je obeležen sveti Vasilije Ostroški, a istovremeno je proslavljen i Đurđevdanski uranak, praznik koji Srbi u Donjoj Saksoniji tradicionalno obeležavaju kao najlepšu i najmasovniju narodnu svetkovinu.
Srpski vajar Mile Prerad se na ostrvu Rigen u Baltičkom moru udomio pre četvrt veka i za to vreme ostrvo je pretvorio u pravu galeriju granitnih figura.
Na tom turističkom ostrvu sa dugim plažama, bujnim šumama i bogatim lovištima divljih svinja i srna, gotovo da nema pristaništa za brodove, hotela, crkve, ili muzeja bez njegovih
skulptura. Jatom mramornih morskih životinja osvojio je i „kapiju Rigena“ Štralzund, grad na obali Baltika iz kog se mostom dugim gotovo tri kilometra stiže na Rigen. Štralzund je poznat po staroj gotskoj arhitekturi i najvećem Okeanijumu, evropskom pomorskom muzeju u kom se nalazi i nekoliko Preradovih skulptura.
Tomas Milke i Mile Prerad
Ovog umetnika smo pozvali da vidimo kako provodi leto u uslovima korone i kada će na
godišnji odmor u svoje potkozarske Niševiće u kojima je kao dete, praveći lutkice započeo razvoj svog vajarskog talenta, a on nam je počeo o svojoj prezaposlenosti zbog koje ove
godine neće u zavičaj, a zbog pomenutog Okeanijuma možda i do..
Mnogi poštovaoci krajiške kulture i običaja već davno su rekli da su prela i zborovi u dijaspori lepši od onih u zavičaju Petra Kočića. Da je to tako potvrdio je i 22. Kočićev zbor održan minule nedelje u porti hrama Sv. Luke u Dortmundu. I nebo je bilo Blagoslov za 3.000 prisutnih, prizvao je sveštenik Branislav Čortanovački, a Slobodan Vergić, predsednik Fondacije "Petar Kočić", 22. zbor proglasio je otvorenim.
I. ŠkaraNema praznika bez pozorištanceta: Milja sa decom na nedavnoj Svetosavskoj akademiji Već šest godina sve slave i svečanosti, pa i u teškim godinama pandemije, pod okriljem Crkve Svetog arhiđakona Stefana u Esenu obeležene su radošću i izuzetnim kulturno-umetničkim ostvarenjima Pozorištanceta “Sveti Stefan”. Članovi pozorišta, mala i malo veća deca, a veliki čuvari naše kulture
U Gradskoj kući u Hildenu održana je tradicionalna internacionalna književna manifestacija Proleće u srcu, s koje su, osim veličanja spajanja različitih kultura, upućene i poruke deci i mladima celog sveta da pišu stihove na temu mira, a protiv nasilja.
Nemačka se suočava sa realnošću koju su kritičari godinama najavljivali – sve skuplja energija, pad konkurentnosti i političke odluke donete bez dovoljno sluha za privredu guraju nekadašnji industrijski motor Evrope u ozbiljnu krizu. Kako piše portal ,,Deutschlandkurier“, sve više fabrika smanjuje proizvodnju, za tvara pogone ili razmatra preseljenje u zemlje sa jeftinijom energijom i stabilnijim
Na nedavnoj sednici Crkvenog odbora pri hramu Sv. Luke u Dortmundu odlučeno je između ostalog da se dodele priznanja i zahvalnice Aci Simiću tutoru, Tamari Kidžun pojcu i učiteljicama Ivani Škari i Svetlani Kojadinović.