Predsednica pariskog regiona Valeri Pekres o sudbini pravoslavne baštine u južnoj srpskoj pokrajini: Treba kazniti sve koji uništavaju kulturnu baštinu.
Primićemo predstavnike srpske verske zajednice, da nam prenesu svoja iskustva o dramatičnoj situaciji na Kosovu. Moramo da nađemo način da zaštitimo izuzetno srpsko pravoslavno nasleđe. Imamo obavezu da pomognemo ugroženim zajednicama. To bi trebalo da bude univerzalna uloga Francuske u svetu. U okviru naše skupštinske grupe radimo na tome da se ustanovi sistem krivične odgovornosti za uništavanje svetske baštine i verskih objekata od izuzetnog značaja na planeti.
To, je u razgovoru za „Novosti“ pre dve godine rekla Valeri Pekres, ministarka za vreme Sarkozijeve vlasti i predsednica pariskog regiona. Ona je, inače, pre dve godine prisustvovala službi u srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Sava u Parizu, gde je na poklon od sveštenstva dobila knjigu „Srpsko nasleđe na KiM“.
* Koliko poznajete Srbe i Srbiju?
– Obilazeći svojevremeno srps..
Inicijativa meštana u vikend-naselju kod Beograda. Dr Marković, lekar sa VMA, u svom „sokaku“ postavio tablu. U Sopotu saglasni sa idejom.
Od Trošarine starim putem ka Kragujevcu, pa kada se prođu sva avalska naselja, oko 30 kilometara od centra prestonice s leve strane puta je odvajanje za Trešnju. Ispod samog puta je jezerce gde su Jelisaveta Seka Sablić i Bora Todorović snimili legendarnu scenu „Đenkine kupačice“ u „Maratoncima“. Kada se krene asfaltom ka četinarskoj šumici, dolazi se u Ulicu Pjera Binela – francuskog obaveštajca koji je Srbiji 1999. dostavio ciljeve NATO bombardovanja.
Ulica se nekada zvala Put za Plandište, ali od 11. novembra 2014. na kući dr Tome Markovića stoji tabla s natpisom Pjer-Anri Binel. I komšija Nebojša Denda postavio identičnu tablu. Doktor Toma objašnjava da je pisao predsedniku Opštine Sopot tražeći preimenovanje. Prvi čovek Sopota Živorad Milosavljević kaže, za „Novosti“, da će opštinski oci dati „zeleno svetlo“ za preimenovanje, ali da sve mora ..
Kako se postaje bloger za putovanja i može li to da bude vaš stalni posao? Na ova pitanja odgovarali su predstavnici mlađih generacija i svetski putnici iz Srbije i regiona, koji su ljubav prema putovanjima pretvorili u stil života i zaradu.
„Obišao sam celu Aziju, dobar deo Afrike, Ameriku sam obilazio tri godine, a prošao sam kolima 30.000 kilometara“, kaže Kristijan Iličić.
U tih desetak video-sekundi nastalih na kanarskom ostrvu Fuerteventura stao je život, ali i posao Kristijana Iličića, blogera za putovanja iz Zagreba.
O svakom svom koraku i novoj egzotičnoj destinaciji, fotografijom ili snimkom, svakodnevno obaveštava 18.000 pratilaca na Instagramu i čak 200.000 pratilaca na Fejsbuku. I od toga živi.
Da putovanja mogu da budu posao, svedoče i Anja i Strahinja, blogeri za putovanja iz Beograda. Svoju sedmomesečnu avanturu, nakon što su napustili stalni posao, započeli su u Kambodži. Kažu, bila je najjeftinija.
„Krenuli smo sa 500 dolara i krenuli lagano to da krckamo, a kad ..
I te kako treba poštovati tradiciju Sabora pesnika dijaspore, dugu 17 godina, koju kao čelnik Srpskih pesnika pariskog kruga, ali pre svega kao "svoje dete" brižno neguje i organizuje poetesa Dana Dodić. Na Sabor uvek dođu gosti iz zemalja u kojima dijaspora opeva srpsko rodoljublje i ljubav prema bližnjem. Svake godine početkom proleća hram Sv. Save širom otvori vrata, zbog čega je i Dana Dodić istakla:
Radio, naradio se i odahnuo. Put je to svakog penzionera, pa i našeg žitelja Pariza Živojina Žike Nikolića. Sreća je dokučiti penziju, a tu sreću Žika je ozvaničio lepim druženjem sa raznonacionalnim drugarima. Gde? Pod zemljom, u sali koja je sastavni deo podrumskih hodnika, odnosno – pariskog metroa. Prozora nema, ali ima osmeha koji obasjavaju razdraganije od najsjajnijih sunčevih zraka.
Dugački sto, prenatrpan izazovnim zalogajima koje su marljivo nizale dve Žikine žene: Stanka Martinović mu je odnedavno životna saputnica, rodom iz Topolnice, potom 40 godina Negotičanka, a druga je Dafina Milić, velika prijateljica sa radnog mesta. Pogled na trpezu otkriva da ni inspektori za gurmanluk ne bi pronašli zamerke, jedino – bez pića je. Ne može, jer se radnja zbiva na radnom mestu, a tu se ni slavlje penzionog rastanka ne ubraja u izuzeća striktnog pridržavanja pravilnika ponašanja. Kako na Zapadu nema “cile-mile”, ni ovde, zbog navika, nikome nije zasmetao svečarski ručak zalivan obično..
Našem Parižaninu Draganu Marinkoviću se pisanje baš dopalo, treći roman je objavio. Dela ovog stolara po profesiji, a po opredeljenju pisca već su prevedena na francuski i engleski jezik.
– Meni je pisanje pravi užitak. Ide mi lako, a za ovu treću knjigu imao sam utisak kao da ju je pisao neko drugi, a ja samo držao olovku u ruci – kaže Dragan za „Vesti“.
Njegova treća knjiga nosi naslov „Slovintuteka (Biblioteka nenapisanih knjiga)“.
– Roman se dešava u paklu i ništa nije morbidno. Iza pakla se krije filozofija života, gde junak prolazi kroz razne etape kako bi došao do istine. Na tom putu ima trnja i cveća, često se nađe u situaciji gde mora da donese odluku koja će ga u svakom slučaju koštati njegovih osećanja – obrazlaže autor, žitelj Pariza od 1969.
A, da li je teško ući u pakao? Ko ga gradi? Marinković hitro dodaje:
– Moj junak je u pakao stigao tako što je đavolu prodao dušu kako bi postao slavna rok-zvezda, a kad je umro, zbog trgovine se našao u paklu.
U romanu se nižu li..
Pošto je jutros uspeo da pobegne od svog vlasnika, majmunčić je šetao ulicom skakutajući po metalnim subovima.
Jedan od prolaznika ga je primetio. Majmun je bio izuzetno miran i simpatičan. Prijala mu je sloboda i ulica i skakutao je kao malo dete. Ipak, prolaznik je odmah pozvao vatrogasce, koji su ubrzo došli na licu mesta. Uhvatili su mirnog majmuna i posle odluke predsednika opštine dodelili ga fondaciji „30 miliona prijatelja“. Pošto se radi o posebnoj vrsti (Macaque de Barbarie) vlasnik rizikuje kaznu od šest mesec zatvora i 9000€.
Majmun je bio u dvorištu porodične kuće zavezan za vrat, kada je uspeo pored samopovređivanja po vratu da se oslobodi povodca i pobegne. U narednim danima biće prosleđen u kamp za ovakve vrste životinja na jug Španije gde će moći da uživa u boljim uslovima.
Prenosimo vam u celosti poruku sveštenstva srpske crkve Sveti Sava u Parizu. Na slikama možete pročitati ono što nam saopštavaju. Admin tim Svi Srbi u Parizu želi da vam čestita Badnje veče i sutrašnji Božić. HRISTOS SE RODI
O. Đoković Razigrani: Folkloraši KUD Mladost Jedan od stihova “Himne Svetom Savi” je i “Sveti Savo, ti pomozi”, i pomogao je da Srbi u Parizu budu brojni i složni, dišu kao jedan, ne skidaju pogled sa dečice, gromko im aplaudiraju uz povike “Bravo”, a u finišu nazdrave čašicom prijateljstva. Sve to u slavu Svetog Save