Kao i svake godine, tako je i ove školska slava Sveti Sava svečano proslavljena u sidnejskoj Lazarici. Kao i u većini hramova SPC, zbog održavanja Svetsosavskih festivala u manastirima u Holu i Ilajnu, obeležavanje dana najvećeg srpskog prosvetitelja odloženo je za protekli vikend, pa je tako u Lazarici slava proslavljena u subotu 1. februara.
Posle bogosluženja i slavskog obreda, u crkvenoj sali hrama u sidnejskoj Aleksandriji održana je Svetosavska akademija na kojoj su školska deca recitovala i pevala prigodne pesme posvećene svetitelju, za šta ih je publika nagradila burnim aplauzima.
Domaćini slave za 2020. godinu bili su Nebojša i Đurđina Stevanović sa decom Isidorom, Lukom i Mijom, a za iduću godinu slavari će biti Miroljub i Milica Mihajlović sa decom Anastasijom i Matejom.
Čestitajući slavu, starešina crkve Svetog kneza Lazara, otac Miodrag Perić, ovom prilikom je i na srpskom i na engleskom jeziku objasnio prisutnoj deci zbog čega slavimo Svetoga Savu, koliki je značaj prvo..
Svetom arijerejskom liturgijom i prigodnom Svetosavskom akademijom, vernici Srpske pravoslavne crkve Svetog Save u Grinzborou obležili su u nedelju hramovnu slavu. Svetu arhijerejsku liturgiju služio je episkop australijsko-novozelandski gospodin Siluan sa sveštenoslužiteljima Viktorije: arhimandritom Petrom Radulovićem, protojerejima Petrom Damljanovićem i Čedomirom Videkanićem, jerejem Dejanom Miloševićem, nadležnim parohom protonamesnikom Vladislavom Šipovcem i protođakonom Miodragom Tomićem.
Domaćin crkvene slave za ovu godinu bio je predsednik Crkvene opštine Samojko Mirković sa porodicom, suprugom Maricom i sinom Zoranom, koji su se pokazali kao pravi domaćini. Slavi je prisustvovao i veći broj predstavnika drugih crkvenih opština iz Melburna.
Nakon trokratnog ophoda oko hrama i osvećenja slavskog kolača, kad je izabran i domaćin naredne slave gospodin Milan Bašanović sa porodicom, vernicima se prigodnim rečima obratio i episkop Siluan. Čestitajući slavu, vladika je podsetio na ..
Članovi ansambla Kulturno-umetničkog društva Kraljevačka riznica krajem protekle nedelje stigli su u Australiju, a već u subotu imali su svoj prvi od više planiranih nastupa za zemljake. Zajedno sa članovima „Benđo Akademije“ gosti iz Kraljeva najavili su spektakularne koncerte na kojima predstavljaju neke od najlepših narodnih igara i pesama iz otadžbine.
U Australiju je stigao deo izvođačkog ansambla kako bi prikazao srpsku kulturu i tradiciju, ali i predstavio njihovo Kraljevo i Srbiju u Melburnu, Gold Kostu, Sidneju i još nekim gradovima, a po prvi put posetiće i Pert.
U zemlju „na kraju sveta“, kako je zovu mladi Kraljevčani, neki su došli prvi put, ali o Australiju su dosta čuli od njihovih drugara iz kulturno-umetničkog društva koje je ovde boravilo pre dve godine. Iako je interesovanje za put bilo veliko, iz opravdanih razloga krenulo je 16 igrača i njihov koreograf Igor Gudić.
Emotivni trenutak: Svi zajedno otpevali „Tamo daleko“
Već na samom početku turneje Kraljevčane je o..
Parohijani Crkve Sveti Nikola iz Blektauna uputili su molitvenu podršku braći i sestrama u stradalnoj Crnoj Gori Akatistom, usrdnom molitvom Majci Božijoj Trojeručici. Akatist su služili otac Nemanja Mrđenović, starešina crkve u Blektaunu i otac Samuilo iz ruske pravoslavne crkve.
„O, presveta Vladičice Bogorodice, Ti koja si čudesno Jovanu Damaskinu javila, a on veru istinitu i nadu nepokolebljivu pokazao, usliši nas grešne koji se pred čudesnom ikonom Tvojom usrdno molimo i tražimo pomoć Tvoju; ne odbaci molitvu ovu radi mnogih sagrešenja naših, već kao Majka milostiva i dugotrpeljiva, izbavi nas od bolesti, patnje i tuge, oprosti nam grehe koje učinismo i ispuni radošću i veseljem sve koji poštuju ikonu Tvoju Trojeručicu, da bismo radosno pevali i ljubavlju proslavljali ime Tvoje, jer si od svih pokoljenja izabrana i blagoslovena u vekove vekova. Amin“.
Ikona Majke Božije Trojeručice
U svojoj besedi nakon molitve, otac Nemanja je nadahnuto i emotivno govorio o važnosti očuvanja sve..
Letnji raspust u Australiji je završen za mnoge osnovce, pa su se posle zasluženog odmora i đaci dopunskih škola na srpskom jeziku prošle subote vratili u svoje školske klupe.
U melburnškom Sent Albansu nastava je započela uz uobičajeni žagor mališana koji su bili srećni da ponovo budu sa svojim drugarima, sa kojima se nisu videli još od decembra. Ipak, najveća radost je bila među đacima prvacima, njihovim roditeljima, bakama i dekama, koji su došli da zabeleže još jedan važan dan u životima svojih sinova i kćerki ili unuka.
Učenje kroz igru
Nastavnici i školski odbor etničke škole „Vuk Stefanović Karadžić“ u Sent Albansu dočekali su svoje učenike, koji su nakon prvog školskog zvonca krenuli prema učionicama. I dok su roditelji sa nastavnicima razgovarali o ovogodišnjem radu, mališani su vreme pred prvi ćas iskoristili da međusobno prepričaju letnje dogodovštine, poneki o poseti bakama i dekama u otadžbini, ali i planovima da navijaju za Novaka Đokovića koji je u nedelju igrao svoje ..
Imadosmo mi Srbi velikana od uvek. Mnoge smo već i zaboravili, a mnogih se sećamo samo po imenu. Da nabrojim one kojih se još samo po imenu i po sili zakona istorije iliti pamćenja sećamo. Sava Tekelija, Sima Igumanov i drugi. Onih koje smo zaboravili ne mogu da navedem ni jedno ime.
No, bilo kako bilo, mi Srbi Australije imamo svojih velikana i ne bi smelo da ih zaboravimo. Imamo ih, Bogu hvala, dosta. Borka Barlov, Milan Pavlović i drugi. Ima ih, nije da nema, Bogu neka je hvala.
Kad sam 1979. došao iz Srbije u Australiju u Kanberi upoznah dve čestite, onda za mene prestare duše, a sad sam ja kao njih dvoje onda, ali sad tako ne gledam.
Elem, dođosmo vladika Vasilije (Vadić, sada episkop sremski), te pokojni arhiđakon Vikentije (Vujović), popadija Dragica i ja kod Voje i Jelene na gibanicu. Naišli smo kroz Kanberu.
Uzgred budi rečeno, oko pola noći smo krenuli te sam po ponoći vozio ja do Vodonge. Onda su pomenutih troje spavali, a ja sam otišao na posao, radio sam u fabrici Sanjo..
Proteklog vikenda posetioci Svetosavskog festivala u manastiru Novi Kalenić kod Kanbere imali su priliku da vide šest kulturno umetničkih društava iz Sidneja i glavnog grada Australije. Među izvođačima se i ove godine našao KUD Karađorđe, sa jednim od svojih pet ansambala. Gosti iz Sidneja predstavili su se u sjajnom svetlu, u raskošnim nošnjama i savršeno uigranom koreografijom, za koju je zadužen Aleksandar Popović.
Po završetku Festivala, koreograf „Karađorđa“ se prisetio dana kada je i on kao dečak učestvovao na velikom saboru srpske mladosti u Kanberi.
– Nije nam prvi put da dolazimo ovde u manastir. Učestvovali smo i ranije, još u danima kada nismo nosili sadašnje ime, a i prošle godine kao KUD „Karađorđe“. Za nas koji smo kao mladi redovno dolazili ovde, zajedno odrastali i družili se sa vršnjacima iz cele Australije, Svetosavski festival u manastiru je uvek bio nešto veliko. To su veoma vredna iskustva koja u životu mnogo znače. Koliko vidim i osećam, isto je s današnjom decom..
Prva srpska školska ustanova na prostorima Australije počeće sa radom u januaru 2021. godine! Na zvaničnoj internet stranici Koledža Sveti Sava u sidnejskom naselju Varovil objavljena je zvanična informacija da će u drugoj polovini ove godine početi upis dece u prvu školsku godinu.
Do ovog istorijskog momenta za srpsku zajednicu na Petom kontinentu ostalo je da se završe preostali građevinski radovi, da se izabere direktor škole i da se uspešno prođe kroz proces registracije u državnim institucijama Australije.
Na imanju koledža se neprestano radi
„Da, sada je zvanično! Uz Božiju milost i zahvaljujući neprekidnoj podršci zajednice i predanom radu Komiteta škole, Koledž Sveti Sava biće otvoren u januaru 2021,“ navodi se na sajtu buduće školske ustanove.
Iz Koledža obaveštavaju da su trenutno u završnoj fazi popunjavanja aplikacije za registraciju u Ministarstvu obrazovanja.
Nazire se završetak radova
„To je veliki i izuzetno ozbiljan zadatak. Ali, takođe je i velika radost za sve nas..
U ponedeljak 27. januara Srbi u otadžbini, regionu i rasejanju svečano su obeležili praznik posvećen Svetom Savi, osnivaču Srpske pravoslavne crkve, ktitoru srpskih svetinja, začetniku srpske srednjevekovekovne književnsti, veštom diplomati…
Svečano je bilo i u svim srpskim crvama i manastirima na Petom kontinentu. Savindan je okupio mnogo vernika, imajući u vidu da je ponedeljak bio neradni dan zbog nacionalnog praznika Australije koji je obeležen dan ranije.
Kao i ranijih godina, tako je i sada posebno svečano bilo u prvoj srpskoj svetnji izgrađenoj na tlu Australije, u hramu posvećen Svetom Savi u sidnejskom kvartu Flemington. Svetu liturgiju služio je, vernike pričestio, slavsku litiju predvodio i slavski kolač presekao starešina hrama otac Saša Čolić. Sasluživali su sveštenosluželji Vladislav Đorđević i Dejvid Lojd iz Ruske crkve, kojima se kasnije pridružio starešina blektaunske crkve Svetog Nikole, otac Nemanja Mrđenović, a odgovarao crkveni hor, dok je Apostole čitao Milenko M..
Obeležavanjem Dana Svetog Save, liturgijom i lomljenjem kolača, u ponedeljak je u Manastiru Novi Kalenić kraj Kanbere završen 39. Svetosavski omladinski festival. Čast da bude kum ovogodišnje slave u manastiru pripala je 33-godišnjem Savi Kovačeviću iz Melburna, koji nije skrivao koliko je ponosan zbog toga.
– Od malih nogu roditelji su me dovodili ovde u Manastir Sveti Sava u Kanberi. Dolazeći ovde, pogotovo o Svetsosavskom festivalu, oduvek sam želeo da jednog dana budem domaćin slave i to mi se sada ostvarilo. Dobio sam tu čast, bogu hvala, i mnogo sam srećan zbog toga – kaže Sava.
Poštovanje prema svojoj veri i poreklu nosi iz kuće. To je stvar porodičnog vaspitanja, pa otud i ne čudi što Kovačević duboko u sebi nosi ljubav prema svom narodu i njegovoj tradiciji. Kaže, nikad mu nije bilo, niti će biti teško da iz Melburna dođe ne samo u manastir kraj Kanbere, već i drugde gde su pravoslavne svetinje i gde se okuplja srpski narod.
– Ma kakav problem?! Ako treba i 15 sati da se voz..