Australija

Otkad su se teška vremena navalila na pleća čovečanstva, humanost, solidarnost i saosećanje su ponovo ljudske vrline koje se cene više nego pre. U situacijama kao što je sadašnja, kada je strah od pošasti virusa korona gotovo paralisao ceo svet, treba paziti na bližnje, na nemoćne, na ugrožene. Gest Milana Maksimovića, srpskog humanitarca iz Sidneja, pravi je primer brige za one kojima su pažnja i pomoć danas najpotrebniji. Milanova humanitarna organizacija „Milan Hilda Care“, u saradnji sa Crkvom svetog Nikole u Blektaunu i starešinom ovog hrama ocem Nemanjom Mrđenovićem, proteklih dana isporučila je prvi kontigent pomoći članovima srpske zajednice. Penzioneri, samohrane majke i trudnice dobili su pakete sa najosnovnijim životnim namirnicama, do kojih je u ovo teško vreme najteže i doći. – U ovoj situaciji koja nas je sve prilično iznenadila, upravo te kategorije ljudi su najugroženije, pošto je malo ko od njih uspeo da se na vreme snađe i obezbedi neke od najvažnijih namirnica – ka..

Vanredno stanje izazvano širenjem virusa korona pogodilo je i Srpsku pravoslavnu crkvu u Australiji. Odlukom Savezne vlade, a u cilju sprečavanja eskalacije zdravstvene krize, do daljeg su zatvoreni svi verski objekti. To, međutim, ne znači da Mitropolija australijsko-novozelandska nije dostupna za vernike i celokupnu srpsku zajednicu. Snažna duhovna podrška nastavlja da stiže od episkopa Siluana i svih sveštenika, koji svakodnevnom molitvom i liturgijama iza zatvorenih vrata nastavljaju da šalju poruke ohrabrenja svim našim ljudima, pogotovo onima koji su najteže pogođeni situacijom. Protojerej Miodrag Perić, starešina crkve Lazarice u sidnejskoj Aleksandriji, poručio je vernicima da i oni nastave s molitvama i da uvek posebno spomenu zdravstvene radnike. – Svaki dan se molimo Gospodu da one koji su zdravi sačuva u zdravlju, da bolesne isceli i ozdravi, i pogotovo da blagoslovi lekare i sve koji pomažu da se ova pošast zaustavi. Naročito smo zadivljeni onim što po celom svetu čine zd..

Uzbrdo, nizbrdo – lepe šume, lep pašnjak, lepa klisura, još lepša litica. Lepo i močilo, tj. „dem“. Sad su svi „demovi“ puni vode, te ti se mili da ih pogledaš. Trava buja, raste na uvojke. Farme prepune stoke. I konja. Najviše ima konja i to većinom vrane boje. Ima goveda, ovaca, koza… Nekako me podseća kad sam ja bivao čoban vo vremja ono, a još više kad je Car i prorok David bio čoban pre no što postade car. On je odneo vojnicima užinu na bojno polje i tu je kao dečkić neiskusan u boju ubio najjačeg borca, a neprijatelja jevrejskog – Golijata, te je jevrejska vojska odnela pobedu zahvaljujući tome što je David pastir ubio najljućeg neprijatelja. Jovan Ilin Deretić smatra da je Golijat bio čisti Srbin. Tako, ja sad kao Srbin navijam za Golijata, a kao hrišćanin za Davida. Hajd, pukla ona ravnica, ima i ravnice ali mnogo manje nego li brda i dolina. Te se setih „Pukla Bosna“, tj. rasprostrla se na daleko. Setih se Miloša Bojanića: „Bosno što me pusti, što me pustiiii da luuutaaam po..

Usled pandemija korona virusa na snazi su restriktivne mere Federalne vlade u Australiji. Članovi srpske zajednice pridržavaju se propisanih pravila, pažljivo prate vesti iz svojih sredina, otadžbine i sveta i poručuju da u ovo vreme pre svega treba sačuvati porodice Jadranka Savić: Želim narodu svako dobro – Mi smo kao i većina porodica u Australiji – kuća, park i povremeno do prodavnice. Sa zebnjom pratim događaje u Njujorku i Londonu gde mi žive deca. Situacija u tim gradovima čini mi se strašnom. Posebno u Njujorku… Razočaravajuće je kako su velike i razvijene zemlje nespremno odgovorile na ovaj globalni izazov i nevolju. S druge strane, čini mi se da Kina, Rusija, Koreja spremnije i stručnije odrađuju posao. – Naši u Srbiji su u pravu što slede uputstva kineskih stručnjaka. Žao mi je ako je stanje bolnica loše, ali s druge strane imamo dobre stručnjake i restriktivne mere koje će, nadam se svim srcem, uroditi plodom. Želim našem narodu svako dobro i što brži izlazak iz ove nevol..

Izveo si izvore po dolinama, između gora teku vode. Napajaju sve zveri poljske, magarci gase žeđ svoju .Na njima ptice nebeske žive, kroz grane razliježe se glas njihov. Daješ te raste trava stoci, i zelen na korist čoveku, da bi izvodio hljeb iz zemlje. I vino veseli srce čoveku i lice se svetli od ulja i hljeb srce čoveku krepi. Site se drveta Božija, kedri livanski koje si posadio. Na njima ptice viju gnezda, stanak je rodin na jelama. Gore visoke divokozama, kamen je utočište zečevima. Stvorio si mesec da pokazuje vremena, sunce poznaje zapad svoj. Stereš tamu i biva noć, po kojoj izlazi sve zverinje šumsko. Lavovi riču za plijenom i traže od Boga hrane sebi. Sunce grane i oni se sakrivaju i liježu u lože svoje. Izlazi čovjek na posao svoj, i na rad svoj do večera. Kako je mnogo djela tvojih, Gospode! Sve si premudro stvorio, puna je zemlja blaga tvojega. Gle, more veliko i široko, tu gmižu bez broja, životinja mala i velika. Tu lađe plove, krokodil kojega si stvorio da se igra po..

Strah je kao primitivna ljudska emocija neophodan za preživljavanje. Međutim, postoji i strah koji nije racionalan. U slučaju pandemije virusa korona normalno je biti uplašen, jer time štitimo naše zdravlje i pratimo sve preporuke nadležnih zdravstvenih službi. Ali, ipak nije racionalno upadati u stanje povišene anksioznosti i panike, jer se time slabi imuni sistem organizma. Psiholog Slobodan Benđo Ukoliko ovo stanje potraje duže, kao posledicu prolongiranog straha možemo razviti razne fobije, poput mizofobije (strah od bakterija i virusa). Takođe, strah je naučena emocija. Ljudi imaju kapacitet da nauče strah čak i onda kad nema razloga da se plašimo. Takav, naučeni ili iraconalni strah nema funkciju zaštite organizma već, naprotiv, on kao takav radi protiv nas. Kako se odučiti od straha? Postoji više vrsta terapija koje primenjuju psiholozi, ali šta je to što osoba može sama da uradi? Prvo, svako može da prepozna strah kao iracionalan, a zatim i da mu se obrati u sebi rečima: „Ti s..

Dr Marina Pajić je svetski priznata naučnica, ali pre svega vedra i nasmejana osoba, pa čak i u doba kad virus korona unosi nemir među mnoge ljude. Pozdravljamo se laktovima i smejemo dok ona govori: – Rado bih te zagrlila, ali… Virus… Bolje da pazimo jedni druge i pridržavamo se preporuka. Nismo još ni sele, a već imam odgovor na prvo pitanje… – Naučnici, naročito mi iz Instituta za medicinska istraživanja, trebalo bi da znamo koliko je bitno održavati udaljenost i poštovati protokole. Svi treba da se pridržavaju toga. Naravno, razgovor je dozvoljen, a tradicionalni srpski pozdrav uz tri poljupca ostavile smo za sledeći put. Važno otkriće Marina je Nišlijka. S porodicom se tokom srednje škole preselila na Novi Zeland. Sada živi u Sidneju i radi na Garvanovom medicinskom institutu pri Univerzitetu Novog Južnog Velsa. Njena istraživanja u oblasti lečenja raka pankreasa su među najnaprednijim u svetu. Godišnja nagrada Australijske akademije nauka, Medalja „Rut Stivens Gani“, stigla..

– Poštovani prijatelji! Ne znam šta da vam kažem… Što se nas tiče, ovde je za sada sve ok. Ali, imali smo smrtni slučaj tamo kod kuće. Moj stric, koga sam neizmerno voleo i koji mi je u životu mnogo, mnogo značio, prošle subote je izgubio život u šumi, radeći na traktoru. U velikoj smo tuzi, moja porodica i ja. Još više me je pogodilo to što zbog cele ove situacije koja nas je zadesila nisam mogao da odem, da ispratim strica na večno putovanje. – Ne znam ni sam kako će ovo da se završi, ne miriše mi baš na dobro. Po mom mišljenju, ovo je jedna vrsta biološkog rata. Samo da nam je da sačuvamo našu decu i da izvučeno živu i zdravu glavu. – Što se tiče Srbije, ne bih baš mogao da odgovorim na to pitanje… Mogu samo da kažem da su sve ptice na grani i sva druga živa bića na slobodi, osim čoveka. Mi smo u kavezu do daljeg. Ko preživi – pričaće: Dragana Tica Dragana Tica: Da mi bar sin nije daleko… – Situacija je teška za sve. Da vam kažem iskreno, sama sam kod kuće, sin je zbog posla mora..

Ugostiteljstvo je jedna od najteže pogođenih industrija novouvedenim merama Vlade Australije. Zatvoreni su klubovi, pabovi i barovi, a restorani i kafići mogu da prodaju samo hranu i kafu za poneti. Početkom prošle sedmice ova sudbina je zadesila i liverpulski restoran „Bona Fides“, smešten u Plazi, u stecištu srpskog življa u zapadnom Sidneju. Ovaj lokal je već deceniju i po poznat kao jedno od centralnih mesta okupljanja naših ljudi. Kad smo jednog od ovih dana ušli kroz vrata „Bona fidesa“, čisto onako dobronamerno (baš u skladu latinskog značenja imena), zatekli smo tamo samo Anastasiju, čija je porodica u vlasništvu ovog popularnog restorana. Svakako nesvakidašnji prizor, imajući na umu gužvu koja je uobičajena za ovo mesto tokom celog dana. Upitali smo Anastasiju kako su dočekali ove drastične mere Savezne vlade i prinudno zatvaranje svih ugostiteljskih objakata. Doduše, restoran je i dalje otvoren za hranu za poneti. – Naravno da je ovo veliki udarac za sve biznise u Australi..

Radomir Šušljik već dve decenije živi u Australiji. Ovaj porodični čovek pogođn je restriktivnim merama Federalne vlade još u prvom talasu, kad su zatvoreni svi ugostiteljski objekti. Radomir je, naime, kao dugogodišnji radnik u ovoj industriji ostao – bez posla. – Kao i svi moji sunarodnici i ja sam nespremno doćekao novonastalo stanje. Ova situacija ima naročito negativan uticaj na turizam i ugostiteljstvo. Kao neko ko je 20 godina u ovoj industriji i te kako sam osetio posledice. Vladina mera o zatvaranju klubova, pabova i restorana uticala je da ostanem bez posla, kao i još hiljade ljudi iz ove industrije. Smatra da su za sada vladine mere nedovoljne. – Nadam se da će nam banke uz pomoć države pomoći tako što će „zamrznuti“ stambene kredite na period dok smo bez posla i dok ova situacija ne prođe – očekuje Radomir Šušljik. Чланак „Zamrznite“ kredite се појављује прво на Vesti online.