Najveći pravoslavni praznik u Australiji ove godine se proslavljao potpuno drugačije od onoga kako smo navikli: nije bilo okupljanja, odlazaka kod porodice i rođaka. Srpski pravoslavni hramovi već gotovo mesec dana zbog pandemije korona virusa zatvoreni su za vernike, pa su svete liturgije i praznične molitve mogli da prate preko društvenih mreža ili MIS televizije.
Naši iseljenici u Australiji su prihvatili da će ovaj Uskrs biti drugačiji od onog na šta su navikli zbog aktuelnih mera, pa su praznik proslavili u krugu svojih porodica.
Daliborka i Đorđe Marinković potrudili su se da svojim kćerkama Mili i Lari prenesu lepotu Uskrsa, pa su ih angažovali da na Veliki petak tradicionalno boje i šaraju Uskršnja jaja. I oni se još uvek privikavaju na nastalu situaciju koja je pogodila svet.
Čuvaju tradiciju i na Petom kontinentu
– U prvi navrat pomalo zbunjujuće – kaže Daliborka za „Vesti“ i dodaje da su se prilagodili nastalim okolnostima, pa su odlučili da praznik proslave u krugu porodic..
Vaskrs 2020. godine pamtićemo kao malo koji veliki praznik ranije. Usled pandemije virusa korona na snazi su vanredne restriktivne mere, zbog kojih su zabranjena sva okupljanja, a vrata svih hramova privrmeno su zatvorena za vernike.
Uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika, koji obeležavamo u ovu nedelju, 19. aprila, episkop australijsko-novozelandski gospodin Siluan uputio je poruku vaskolikoj srpskoj zajednici na prostorima Australije i Novog Zelanda, ali i svim Srbima u matici i rasejanju.
– Pre svega bih želeo da svim vernicima širom Australije i Novog Zelanda, ali i u Srbiji i svugde gde živi srpski narod kao i drugi pravoslavci, čestitam najradosniji praznik. I u ovim teškim vremenima kroz koja svi prolazimo, pozdravljam vas sve sa pozdravom smisla, života, nepokolebljive snage i pozdravom vaskrsenja Hristovog – Hristos vaskrese!
Proleće umesto zime
Vladika Siluan se najpre osvrnuo na značaj predstojećeg praznika za sve vernike.
– Sve do Hrista, do njegovog vaskrsenja, bila je..
Kad prekomerni strah u vanrednoj situaciji kao što je pandemija nadvlada sposobnost kritičkog razmišljanja pojedinca, stvara se kolektivni strah, koji se putem medija i interneta širi velikom brzinom i pretvara u psihičku pandemiju.
Psihologija mase po Frojdu svodi se na tri osnovna mehanizma: imitaciju, sugestibilnost i cirkularnu reakciju. U eri interneta i brzog širenja informacija veoma lako dolazi do globalnog aktiviranja mehanizama imitacije i sugestibilnosti, što dovodi do masovne i gotovo istovremene cirkularne reakcije, u ovom slučaju pandemije straha. Utapanjem u takvu preplašenu masu, individua gubi sposobnost kritičkog razmišljanja i prepušta se vođstvu masovne svesti, uz ubeđenje da stavovi većine moraju biti ispravni. Prema osnovnim načelima psihologije masa, pojedinci u masi postaju kognitivno, moralno i duhovno inferiorni.
Kako se odupreti pandemiji straha?
Pre svega, treba preseći izvore nepotrebnih informacija koji napajaju pandemiju straha. Dakle, dovoljno je da s..
Srbi širom sveta, kao i drugi pravoslavni hrišćani, pripremaju se da obeleže najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Hristovo. Ove godine, međutim, svi se suočavamo sa pandemijom korona virusa usled koje je najveći broj svetinja zatvoren.
Kako će proteći ovogodišnje obeležavanje pravoslavnog Vaskrsa u prvoj srpskoj svetinji podignuta na tlu Australije, rekao nam je starešina ove naše svetinje, protojerej Saša Čolić.
– Crkva Svetog Save u Flemingtonu, kao i ostala mesta javnog okupljanja koja prema mišljenju Vlade Australije nisu od životnog značaja za građane, i dalje ostaje zatvorena za prisustvo vernika tokom bogosluženja. Ista zabrana važi i za crkveno imanje i parohijski dom. Toga radi, sva bogosluženja koja se inače odvijaju prema uobičajenom rasporedu, u ovom periodu vrše se uz učešće samo dvoje pojaca neophodnih za obavljanje službe, što je jedini dozvoljeni kriterijum za prisustvo bilo koga drugog osim sveštenika na službama. Proizvoljno ublažavanje ove mere Vlade nećemo uzimat..
Mi Srbi imamo nekako podsvesno mišljenje da su strogo srpska prezimena koja se završavaju na ić. Marković, Jović, Teofilović i druga. Takođe bi proizišlo da neka druga nisu srpska prezimena – Tarlać, Tulać, Laban, Ćerman i druga. Po meni Marković, Jović i Teofilović su samo posrbljena imena uzeta od jevrejskog i grčkog jezika i značenja imena,a onda je izvedeno i prezime, ali o tom, možda, veliko možda, nekom drugom prilikom.
Rekao bih nekoliko reči o porodici, strogo srpskoj porodici sa prezimenom Dančuo. Nekako Srbima lakše zvući Tulać i Tarlać nego Dančuo, jer mi Srbi ne volimo jedno pored drugog dva vokala, tj. samoglasnika, kao što je Danč-uo.
Bilo kako bilo, Milovan Dančuo i njegova vredna supruga Mika su dobri ljudi, vernici, pošteni penzioneri, supružnici itd, dok ne dođemo do toga i da su srećni deda i baba. Mislim i znam, jer sam deda i sam, dok je Popadija baba i ćeramo se, što bi rekao Matija Bećković, sa unučićima, a to je veliko zadovoljstvo i mnogi mi to potvrđuju.
Ele..
Vreme je da se vratite svojim kućama. Ovo je poruka premijera Skota Morisona koja je početkom meseca upućena studentima iz inostranstva, u jeku pandemije koronavirusa u Australiji.
Kovid-19 nije doneo samo zdravstvstvene i ekonomske probleme već će, prema tumačenju eksperata za demografiju, kriza ostaviti ozbiljne posledice i na kulturni život u zemlji.
– Australija mora da usmeri svoje napore na pomoć svojim državljanima i osobama koje imaju boravak, a sve kako bi im pružili maksimalnu ekonomsku pomoć koju imamo – rekao je prvi ministar Skot Morison.
Isključivanje studenata iz inostranstva iz paketa finansjiske pomoći, namenjenje za prevazilaženje teškoća usled lošeg ekonomskog stanja u državi, može da dovede do ozbiljnih poteškoća za njihov ostanak u Australiji. Poruka Federalne vlade studentima iz inostranstva više je nego jasna – vratite se svojim kućama ukoliko nemate sredstava za život u Australiji.
NA MUKAMA: Mnogi akademci su veoma razočarani
Studenti iz inostranstva plaćaju..
Povodom epidemije virusa korona, narodni poslanik u Saveznom parlamentu Australije za okrug Fauler i uvaženi član Laburističke partije Kris Hejz, uputio je proteklih dana poruku građanima delova Sidneja koje zastupa, da se što efikasnije zaštite od bolesti Kovid-19 tako što će poštovati sve preporuke na saveznom i državnom nivou.
„Ovo je vreme kad treba da radimo zajedno, poštujući osnovne higijenske i druge društvene mere ako želimo da usporimo stopu zaraze tokom ovog perioda. Moja kancelarija će ostati otvorena, a moje osoblje i ja ostajemo posvećeni tome da vam pomognemo. Iz predostrožnosti Vas molim da se obratite mojoj kancelariji telefonom ili putem e-maila. U ovim teškim vremenima važno je da pokažemo dobru volju sugrađanima, jer svi osećaju efekte nesigurnosti“, kaže se između ostalog u Hejzovoj poruci.
Za građane ovog dela Sidneja, koje u Saveznom parlamentu Australije zastupa Kris Hejz, broj telefona na koji mogu da se jave za potrebne informacije je (02) 9726 3988, a e-mail..
Novonastala situacija sa korona virusom poremetila je gotovo sve industrije. U nekim granama došlo je potpunog kolapsa, dok je sa druge strane, u nekim industrijama došlo do povećane potražnje prozvoda i usluga. Jedna od onih koje spadaju u ovu drugu grupu je i farmacetutska industrija, gde je postalo gotovo nemoguće izaći u susret raznoraznim zahtevima uspaničenih kupaca.
Tim povodom popričali smo sa lokalnom apotekarkom Vukosavom Vuković, poznatijom kao Viki – kako je znaju mnogi naši sunarodnci koji posećuju apoteku „Murrays Pharmacy“ u Liverpulu, gde radi već dugi niz godina.
Pored Viki, u ovoj apoteci smeštenoj u popularnoj Macquarie ulici u centru Liverpula, radilo je dosta devojaka našeg porekla. Pojedine su i dalje tu, ali Viki ipak ima najduži staž i na neki način postala je zaštitno lice apoteke.
Rado je prihvatila poziv za razgovor jer, uostalom, ne samo da u dušu poznaje naše ljude već i ostatak multietničke liverpulske zajednice.
– Kao i svuda drugde, trenutno su maske,..
Ovih dana sve je stalo. Osim nekih nužnih životnih potrepština, kao što su hrana i medicinske usluge, u svim ostalim sferama našeg društva radi se smanjenim intenzitetom ili je sve potpuno ugašeno.
U Australiji, baš kao i u otadžbini i širom sveta, stopirana su i sva kulturna dešavanja, pa i pozorišna scena. Kao što znamo, svaki teatar ima posebnu moć interakcije, koja nije tako izražena u nekim drugim granama umetnosti, kao na primer filmskoj. Pozorišni komad nam daje neverovatan doživljaj kroz razmenu energije sa glumcima na daskama koje život znače. Kako se kulturni život u poslednjih nekoliko nedelja ugasio, za sve to smo ostali uskraćeni.
Tim povodom razgovarali smo sa glumcem Borisom Mitrovićem, koji se prošle godine nastanio u Sidneju i pojačao jedino srpsko pozorište na Petom kontinentu – „Pilipenda“. Ovaj umetnik, koji je diplomirao glumu u klasi profesora i starijeg kolege Nebojše Dugalića, izuzetno je aktivan i sada. Boris živi za glumu i teatar. Sa nama je podelio utiske o..
Koronavirus je samo vrh ledenog brega, ali ono što još uvek nismo u stanju da sagledamo su psiho-socijalne posledice ove pojave.
Proteklih nedelja je zabeležen drastičan globalni rast nasilja u porodici. Na primer, u vreme pandemije korona virusa ova vrsta nasilja je utrostručena u Kini. Zabrana kretanja i život članova porodice u zatvorenom i skučenom prostoru na duže vreme ogroman je test za svaku porodicu.
Kako da u takvim, abnormalnim uslovima života sačuvamo mir u porodici? Kako izdržati život u izolaciji? Kako takav život učiniti podnošljivijim za sebe i za druge članove porodice?
Na takva pitanja najbolje mogu da odgovore oni koji godinama žive u izolaciji, a to su – zatvorenici.
Kao psiholog imao sam privilegiju da radim sa zatvorenicma i iz prve ruke naučim kako se preživljava izolacija. Zatvorenici koji se uspešno nose sa izolacijom su oni koji su razvili neki hobi, koji ih ispunjava i daje im osećaj produktivnosti, bilo da je to pisanje, crtanje i slično. „Ubijanje vreme..