U izbegličkim centrima u Danskoj raste broj azilanata koji fizički obolevaju zbog neizvesnosti dok čekaju azil, piše danski list „Politiken“. Ministar za integraciju Bertel Haarder priznaje da je sve više obolelih i da neki tek posle lečenja dobijaju dozvolu iz humanitarnih razloga.
– Mnogi se pretvaraju da su više bolesni nego što jesu da bi time izvršili pritisak i mogli da ostanu, kaže ministar. On dodaje da depresija zbog odbijenog azila ne daje pravo na dobijanje boravišne dozvole.
U Danskoj živi 5,3 miliona ljudi, a od toga je oko pola miliona doseljenika. Najveći priliv azilanata bio je od 1994. do 2003. kada je, samo iz Bosne, više od 20.000 ljudi dobilo boravišnu dozvolu. Precizna danska statistika zabeležila je da je 1994. bilo samo 69 osoba iz Bosne i Hercegovine.
„Turbo-danski“
Danska vlada planira da u naredne četiri godine smanji budžet za doseljenike za milijardu kruna. Na drugoj strani izdvojena su dodatna sredstva za brže integrisanje. Između ostalog planira se poboljšanje nastave danskog jezika. Doseljenici treba da uče danski po intenzivnom modelu, koji vlada naziva „turbo-danski“.
Ostalih doseljenika iz bivše Jugoslavije ima oko 18.000, od čega je više od 5.000 poslednjih godina stiglo na osnovu pripajanja porodici.
Međutim, ovako veliki broj useljenika koji dolaze putem spajanja familija vlada je rešila da ograniči. Tako mediji navode primer opštine Ishoj, koja je u poslednjoj godini prepolovila broj stranaca koji do boravišne dozvole dolaze na ovaj način.
– To je dokaz da vladini strogi propisi deluju, zaključuje gradonačelnik ovog grada.
O problemima otežanog spajanja porodica u Danskoj „Vesti“ su i ranije pisale. Iako su uvedene mere naišle na stroge kritike EU većina Danaca ih podržava. Ispitivanje javnog mnjenja pokazuje da dve trećine danskih građana želi da zadrži ili čak poveća granicu starosti od 24 godine za spajanje doseljeničkih porodica.
Trećina beskućnika stranci
„U Kopenhagenu više od trećine stanara u institucijama za beskućnike čine doseljenici i izbeglice“, pokazuju podaci Instituta za socijalno istraživanje. Stručnjaci kažu da ih šokira otkriće koliko su beskućnici usamljeni. Predviđa se da će se problem beskućnika među doseljenicima i izbeglicama veoma brzo proširiti i na gradove u unutrašnjosti.
Ovakvo raspoloženje odraz je nezadovoljstva domaćeg stanovništva dosadašnjom integracijom doseljenika. Umesto uklapanja u novu sredinu sve više doseljenika u Danskoj i dalje živi u naseljima koje ovde nazivaju geto. Prema poslednjim podacima u ovakvim naseljima danas živi oko četvrt miliona ljudi od kojih skoro trećina pripada grupi socijalno ugroženih osoba. Od 1995. do 2003. godine zabeležen je drastičan porast doseljenika i njihove dece u ovim stambenim delovima.
