Kompanija Ahold Delhaize (Ahold Delez), koja je vlasnik trgovinskog lanca Delez i brenda Maxi, pokrenula je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Setlements of Investments Disputes) zbog ograničavanja marži u Srbiji, objavio je nemački Frankfurter Algemajne Cajtung (FAZ) a prenela Nova.rs.
Prema pisanju FAZ, na njihov upit o razlozima za pokretanje tužbe koncern je odgovorio da su mesecima bezuspešno pregovarali sa vlastima u Srbiji o sporazumnom rešenju.
„Državna intervencija je ‘momentalno dovela podružnicu Delhaize Serbia u poziciju gubitaša“, stoji u odgovoru FAZ-u.
„Državna intervencija“ o kojoj je reč zapravo je usvajanje uredbe o ograničavanju trgovinskih marži , čije važenje je ograničeno do 1. marta ove godine.
Nakon registracije pri ICSID-u sledi konstituisanje tročlanog arbitražnog suda, ali nije poznato kada se može očekivati odluka, piše FAZ.
delez kažnjen u srbiji zbog kršenja uredbe o maržama
U septembru je ministarstvo trgovine saopštilo da je tržišna inspekcija utvrdila da trgovinski lanci Delez i Veropulos nisu poštovali uredbu vlade o ograničavanju marži.
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine, Jagoda Lazarević, izjavila je da su im izrečene kazne u ukupnom iznosu od 25,5 miliona dinara.
Od 86 kontrolisanih objekata, prekršaj je utvrđen u 70 objekata Deleza i tri objekta Veropulosa. Ministarka je precizirala da je kazna za Delez 24,5 miliona, a za Veropulos milion dinara, navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.
„svađa“ sa narodnom bankom srbije
Delez Srbija dva meseca kasnije odbacio kao netačne tvrdnje Narodne banke Srbije da je kompanija „iznela 130 miliona evra iz Srbije bez plaćanja poreza“ i da je „fingirala postupak likvidacije“.
Svi pomenuti koraci statusnih promena, uključujući izdvajanje, prenos kapitala i naknadnu likvidaciju novonastalog entiteta 2021. godine, sprovedeni su u skladu sa zakonima Republike Srbije i uz konsultaciju sa međunarodno priznatom revizorskom i poreskom kućom, naveo je Delez u saopštenju krajem novembra.
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković je u na predstavljanju Izveštaja o inflaciji, ispričala da je NBS svojevremeno obavila transakciju za Delez, koja je „logično“ delovala kao isplata dividende u vrednosti „od 120 ili 130“ miliona evra, ali da se ispostavilo da se radilo o „isplati likvidacione mase“.
„Preduzeće Delez je tada osnovalo kompaniju i sa namerom ga je ‘držalo’ pet meseci, što smo utvrdili po dokumentaciji. Tih 130 miliona prenelo je na račun te kompanije, ćerke, registrovane na istoj adresi gde je i Delez, i kad je prošao taj zakonski rok koji zakon o privrednim društvima dozvoljava, oni su taj novac izneli bez dinara plaćenog poreza jedinom osnivaču u Belgiji, svojoj matičnoj kompaniji…Sve je to bilo po zakonu, samo je bilo toliko očigledno da je reč o fingiranom postupku da nema šta ko da mi zameri ili kaže da sam rekla neistinu“, ispričala je Tabaković novinarima u novembru prošle godine.
