Данас је Бадњи дан

  1. 01. 2019.

Православни верници у Србији обележиће данас Бадњи дан и Бадње вече на литургијама у храмовима Српске православне цркве (СПЦ) које најављују празник рођења Исуса Христа, као и традиционалним породичним окупљањем за посном вечерњом трпезом јер са овим празницима истичу и последњи сати божићног поста.

Прослава Бадње вечери почиње службама бденија и традиционалним паљењем бадњака у храмовима СПЦ када се најављује празник Рођење Спаситеља, а у православне домове се уноси бадњак по коме је празник и добио име и коме је црква дала посебан смисао.

Бадњи дан

Име бадњак је везано за реч “бдење” јер се овог дана дочекује (бди) најрадоснији хришћански празник.

Припреме за овај празник почињу 40 дана пре 7. јануара, Божићним постом, који представља прочишћење духа и тела. Људи се у Србији поздрављају речима “Христос се роди”, а отпоздрављају са “Ваистину се роди”.

Божић је празник целе породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу, а прати га велики списак народних обичаја, попут ломљења погаче.

Срби Божић обележавају од памтивека, а бадњаком, односно божићним дрветом, у кућу се уносе срећа, здравље и напредак.

Уз дрво се дарује и жито да би наредна година била плодна.

Обавезно је и уношење сламе, а на тај начин се приноси жртва духу Христа који је и рођен на слами.

Обичај налаже да укућани првог госта на Божић, положајника, дарују поклонима и госте најбоље што могу, јер он симболизује божанство.

Трпеза за Бадњи дан је посна, с обзиром да је то последњи дан божићног поста, богата и свечана.Неким јелима се придавао посебан, магијски значај, зато су она и обавезна: риба, пасуљ, бели лук, купус, ораси, лешници, јабуке, суве шљиве, мед.

Паљење бадњака означава завршетак Бадњег дана и увод у Божић. Бадњак се целива, маже медом и ставља на огњиште. Обичај налагања бадњака на ватру веома је стар, спомиње се још 1272.год. у писаним изворима. Деца „џарају“ ватру, односно гранчицама распаљују ватру изазивајући прегршт варница и искри говорећи „колико искрица толико парица, пилића, кошница…“ набрајајући сву стоку и живе чије се благостање прижељкује.

Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара славе све православне цркве и верници који поштују Јулијански календар – Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти. Све остале хришћанске цркве, међу којима и неке православне, Божић су прославиле пре 13 дана, поштујући ново рачунање времена и Грегоријански календар.

“Српска стварност”

Original Article