Emilijan Asentić je rođen u Zavidovićima, u Bosni i Hercegovini, gde je sa nepunih 14 godina doživeo i preživeo strahote rata, da bi se 2000.godine sa porodicom preselio u Ameriku, u Čikago, u potrazi za boljim životom.
I taj život je došao. Emilijan je završio školu, počeo da radi u transportnoj industriji, porodica se skućila, stigli su i prvi plodovi napornog rada.
Sve je išlo kako se samo poželeti može do te nesrećne 2018.godine kada je Emilijanov otac proteran iz Amerike posle velike hajke na Srbe koji su učestvovali u građanskom ratu. Jedna nesreća nikad ne ide sama, pa su Asentići izgubili sve što su imali, kuću, firmu…
Emilijan je mesecima bio pod velikim stresom, a onda mu je 2019. na mozgu otkriven rak veličine šake.
-Počela je pandemija Covida a ja sam osetio da nešto nije u redu, imao sam glavobolje, padao u nesvest. Ispostavilo se da imam ogroman tumor u glavi, a operisao me jedini lekar koji ne hteo da me pregleda, Grk pravoslavac. Bog me je poslao nekome ko veruje u Boga i ja sam nekako znao da sam u pravim rukama.
Emilijan se u međuvremenu oporavio od operacije i njegovo zdravstveno stanje je sada dobro, ali on lično nikada neće zaboraviti ono što je doživeo dok je ležao u bolničkom krevetu…
-Desile su mi se neka neobjašnjive stvari. Dok sam tako ležao u nekom stanju između sna i jave obratio mi se isus Hrist i upitao da li sam grešan? U tom trenutku mi se vratilo u misli sve loše sto sam uradio za života…”Sad si čist, rekao mi je, “ostani takav”. Isti dan sam počeo da se oporavljam, a uskoro sam i stao na noge. Postojala je mogućnost da neću moći da hodam posle operacije, ali ja sam se posle mesec dana sasvim oporavio.
Ono što je doživeo je veoma uticalo na njega…
-Počeo sam da čitam svete knjige, vodim debate na forumima sa pripadnicima drugih religija. U glavi mi je ostalo to da mi je Hrist u tom našem razgovoru pominjao ime Mihajlo i rekao mi da sagradim crkvu…
I tako, dok sam jednom prilikom raspravljao na nekom forumu obratio mi se jedan svestenik iz Niša i upitao da li sam teolog i pohvalio za moje diskusije. Bio je to otac Nikola Milić, paroh crkve svetog Mihajla u Nišu, priseća se Emilijan.
On se ležeći u bolnici molio Bogu da mu pošalje sveštenika jer sam nije mogao da nađe neke odgovore.
-Nastavio sam da se dopisujem sa ocem Nikolom a prošle godine smo se upoznali. Otišao sam u Niš i video da su njegova crkva i parohijska kuća u vrlo lošem stanju. Setio sam se reči Isusovih i počeo da skupljam i šaljem novac ocu Nikoli. Godinu dana kasnije, Bogu hvala, crkva je renovirana, stavljen je asfalt, novi oltar, a pre nekoliko dana je i osveštana. Episkop niški Arsenije je služio liturgiju i dodelio mi Orden 2.reda Svetog Romana Đuniskog, s ponosom ističe naš sagovornik.
Tu, međutim, za Emilijana Asentića nije bio kraj…Odlučio je da uzdigne iz ruševina još jednu crkvu, Svetog Vaznesenja, koja se nalazi nedaleko odatle i uništena je još za vreme Osmanlijskog carstva.
-Ovo je moj način da se zahvalim Bogu što me je izbavio od smrti i okrenuo da pođem njegovim putem, ističe on na kraju razgovora.
A svi oni koji žele da se priključe Emilijanovoj akciji obnove crkve mogu da doniraju novac na GoFundMe stranici OVDE!
Piše: Antonije Kovačević Foto: Privatna arhiva
PROČITAJTE JOŠ:
JOKIĆ SA DRUGE PLANETE: Srbija pobedila Grčku u gostima, najbolji košarkaš sveta briljirao! (VIDEO)
TRAMP POTPISAO TAJNU NAREDBU: Amerika je upravo ušla u novi veliki rat!
