Zašto pacijenti u Beogradu plaćaju najskuplje ortopedske proteze u Evropi?
Kada neko vaš iz belog sveta iskreno i javno ponudi pomoć – kao što je to učinio dr Dejan Sikinger, ovdašnji vrhunski ortoped i rođeni Somborac, potpredsednik novoosnovanog Foruma srpske dijaspore, poklanjajući dve proteze kolena i njihovu besplatnu ugradnju – a iz Srbije ni posle pola godine nema nikakvog reagovanja, iako je reč o oblasti u kojoj debelo kaskamo za svetom, onda nešto nije na svom mestu!
Naš sagovornik i domaćin u svojoj privatnoj ordinaciji u mirnom delu bavarske prestonice iznosi ovaj podatak potpuno mirno i sa obrazloženjem koje baca više svetla na situaciju u otadžbinskom zdravstvu, a poštenim ljudima predstavlja istinsko upozorenje koliko smo nisko moralno pali.
– Nemam nikakvu potrebu da se angažujem u Srbiji, izuzev što mi to čini zadovoljstvo jer radim nešto dobro i što smatram da je to meni lično priznanje – veli ovaj četrdesetogodišnjak, nekadašnji beogradski student medicine i američki specijalizant, koji je u srpskoj prestonici dvostruko profitirao; stekao je zavidno stručno znanje i upoznao suprugu Sandru. Valjda i zbog toga teže mu pada što se njegove mnogobrojne inicijative da pomogne savetima, prenošenjem novih znanja, od kojih su neka i u svetu tek u prvobitnoj primeni, razbijaju o zid sujeta nabeđenih stručnjaka u otadžbini.
Kako se formira cena
Kao drugi čovek Foruma srpske dijaspore, dr Sikinger smatra da organizovano može da pomogne razbijanju mnogih monopola i razobličavanju manipulacija u oblasti u kojoj je on istinski suveren. A i sa rastojanja u rasejanju neke stvari se bolje i znaju i vide:
– Nemoguće je da je proteza kuka skuplja u Beogradu nego ovde, a to je istina, jer se u Beogradu od pacijenta uzima 1.500 evra više nego što ona stvarno košta. Otuda se pojavljuju i otpori i ignorisanje besplatnih proteza i stručne pomoći – kategoričan je.
Švajcarska proteza kuka, među najkvalitetnijima koju ugrađuje dr Sikinger, košta ovde 1.670 evra i to je najskuplja proteza sa kojom radi. U Beogradu, za klasu lošiju pacijent plaća 2.750 evra.
– Zapravo interes onih koji ovako mešetare nije da proteza bude najbolja već nešto jeftinija kako bi cena mogla što više da se napumpa. Kada sam svojevremeno nudio da ugradim proteze u Beogradu rečeno mi je da sam suviše skup, zato jer ugrađujem kvalitet, pa nema mesta za dodatnu zaradu koja postoji u slučaju nekvalitetnijih proteza. Raspolažem cenama gospodina Luisa Karere, predstavnika za južnu Evropu firme čije je sedište u Barseloni. Meni je ponuđena proteza slična onima koje se ugrađuju u Beogradu po ceni manjoj od 900 evra, a poznato je da su proizvođači proteza spremni da za tržišta slična srpskom daju i veći popust da bi i tamo plasirali svoje proizvode. Ali, i tu postoji uspostavljen privatni dogovor pojedinih lekara sa onima koji već jesu na tržištu, tako da novi ni sa niskom cenom ne mogu da prođu. Pitajte, recimo, zašto su proteze u Podgorici jeftinije nego u Beogradu – veli dr Sikinger, napominjući da je na otadžbinskim prostorima sve monopolisala jedna američka firma, najjača na svetu u ovoj oblasti, koja kupuje sve one koji su joj potrebni da bi takav svoj položaj zadržala.
Veština retka i u svetu
Kad je reč o njegovom stručnom nivou, postavlja se pitanje zašto ga već niko nije angažovao da prenese ona znanja i kontakte po svetu zarad boljeg i modernijeg lečenja pacijenata i u Srbiji. Dr Sikinger odavno već radi ugrađivanje implantanata skočnog zgloba, ramenog zgloba i lakta, što je pojam ne samo za naše nego i za ortopede i u Nemačkoj i na Zapadu, masovno ugrađuje veštačke laktove, što u Beogradu rade najviše dvojica, a u Podgorici samo jedan ortoped. Misionar je reumo-ortopedije, grane koja u Beogradu i ne postoji, uveo je metodu obnavljanja hrskavice, što je potpuna novost u njegovom novootvorenom terapijskom centru Minhen – sever, već dugo operiše kukove sa malim rezom, a to čuva muskulaturu i time skraćuje oporavak i pojeftinjuje lečenje. Možda o njegovom profesionalnom rejtingu najviše govori podatak da je sa dvojicom eminentnih nemačkih profesora, Ašalom i Gradingerom, u stalnoj naučnoj i stručnoj saradnji, sa željom da ih jednog dana dovede i u Beograd.
U materijalnom pogledu ne treba ni ilustrovati koliko ovakav jedan stručnjak može da bude spokojan. Kao vlasnik privatne klinike sigurno je da je morao da obezbedi makar milion evra ne bi li krenuo sa poslom, kao i dozvolu za rad koja se može nabaviti samo kada neko od kolega odustane od privatne prakse ili umre. Sa državnom bolnicom ima ugovor o stalnom zakupu 20 kreveta, operacione sale i ekipe asistenata, a prvi slobodan termin za pregled kod dr Sikingera je sredinom februara.
Sve do polovine aprila naredne godine nema slobodnog termina za bilo kakvu operaciju, iako naš domaćin dnevno napravi i po 11 operacija i ugradi 4-5 proteza.
– Dužnost mi je da skrenem pažnju na to, jer je čoveku najlakše uzeti pare kad je reč o zdravlju. Otuda se od mene zazire u zemlji, jer sam opasan zato što znam jezik, znam struku i znam šta se radi na tržištu. A narodu treba otvoriti oči, onaj ko mesečno uradi samo dvadesetak operacija proteza stavi na crno u džep oko 30 hiljada evra – primećuje dr Sikinger, navodeći da ugrađivanje lošijih proteza podrazumeva da se operacije ponavljaju, da to povećava troškove i profit na crno pojedinih „belih mantila“.
– Dijaspora može i mora nešto da doprinese Srbiji, a ne samo da govorimo o problemima među nama – veli dr Dejan Sikinger. A njegova lična ponuda da pokloni i besplatno ugradi neku od proteza u bilo kom kraju Srbije i dalje ostaje.
Koliko li će ovog puta čekati na odgovor?
