Gradonačelnik Plava Skender Šarkinović i zvanično je potvrdio da mu je nezvanično u posetu banuo predsednik privremene kosovske vlade Agim čeku i da su imali polučasovni „korektan razgovor na obostrano zadovoljstvo“. čeku je nenajavljeno banuo u grad na obali Plavskog jezera u pratnji sedam džipova punih policajaca i ličnog obezbeđenja. Navodno, došao čovek u privatnu posetu, na tradicionalni skup Albanaca u rodno mesto svoje majke.
Sve može biti i ne bi izazvalo posebnu pažnju – nema ničeg rđavog u tome što je čovek poželeo da, makar i bez poziva i najave, dođe u ujčevinu – da u pitanju nije Agim čeku, čovek za kojim je Srbija raspisala poternicu pod sumnjom da je počinio teške ratne zločine i do ramena okrvavio ruke krvlju srpskih civila u Hrvatskoj i na Kosmetu. Ovo je njegova druga poseta Crnoj Gori nakon proletošnje sastanka u Podgorici kada su ga raširenih ruku dočekali svi zvaničnici aktuelne crnogorske vlasti.
Zahvalnost Plavu
Gradonačelnik Plava Skender Šarkinović se pohvalio kako mu je čeku preneo zahvalnost Prištine za prihvat izbeglica sa Kosmeta tokom tamošnjih ratnih zbivanja. Podsetimo, tada je, zahvaljujući predusretljivosti crnogorske vlasti otvorena državna granica i samo u jednom danu u Albaniju ispraćeno oko tri hiljade izbeglih sa Kosmeta, među kojima je, po zvaničnim podacima Vlade Crne Gore, bilo „više od dve stotine naoružanih“.
čeku i njegovi domaćini u Crnoj Gori tada nisu ni pet para dali za burne proteste i reakcije, pre svega prosrpske opozicije, a da se i ne govori o negodovanjima iz Srbije gde je dobrodošlica za „srpskog krvnika“ u drevnoj prestonici pod Lovćenom protumačena kao najkrvaviji nož u leđa koji je Crna Gora ikada udarila svojoj vekovima sestrinskoj državi.
čeku je potom, navodno inkognito, ponovo posetio Crnu Goru, na komociji sa porodicom ručao u jednom podgoričkom restoranu, a sada eto ponovo, barem kako tvrde zvaničnici crnogorske vlasti i policije, bez najave i protokola.
Zanemari li se nebratski, u krajnjem nedobrosusedski odnos crnogorske vlasti prema Srbiji i neljudski i nehumani odnos prema nebrojenim Crnogorcima prognanim sa ognjišta na Kosmetu, nameće se kao nož oštro pitanje da se, možda, iz tih šetnji Agima čekua po Crnoj Gori, to što se naprasno setio ujčevine i poželeo da uživa u njenim lepotama, ne krije kakav drugi mutni scenario – nešto što ima i te kako veze i sa prošle godine razbijenom terorističkom organizacijom Albanaca u Malesiji, sa tada otkrivenim scenario pripremane pobune pod barjakom takozvane Oslobodilačke vojske Kosova.
Podsetimo, u skoro obelodanjenim dnevničkim zabeleškama Antona Siništaja, jednog od jesenas uhapšenih u prigraničnom području Crne Gore prema Albaniji, osumnjičenog za pripremanje oružane pobune Albanaca u Crnopj Gori, pored ostalog stoji da akcija ima podršku Amerike, Albanije i Kosova, odnosno lično Agima čekua. Siništaj, na osnovu nebrojenih susreta i razgovora na Kosmetu i u Albaniji, tvrdi da će ustanak u Malesiji dobiti zeleno svetlo Amerike, da će ga snažno, ne politički, već vojno, u ljudstvu i oružju, podržati i Albanija, odnosno Salji Beriša, i naravno Priština, odnosno Agim čeku. Siništaj pri tom upozorava da su Albanci u Malesiji ugroženi, ukoliko potraje sadašnje stanje, odnosno da ih „očekuje iseljavanje i bošnjakizacija“:
– Iza svega stoji crnogorska država koja pomaže da se projekat Garašanina i čubrilovića sprovodi i ovdje – piše Siništaj i dodaje da je jedini izlaz i put iz takve situacije „neizbježni rat“.
Teroristi prirodni partner
Na posetu čekua Plavu oštro su protestovale i crnogorske opozicione partije. Dragiša Pešić, jedan od prvaka SNP-a ne veruje da je čeku došao nezvan i nenajavljen, bez znanja crnogorske vlasti. On smatra da je to nedopustiv i neprimeren gest.
– Ovo je nova potvrda da su albanski teroristi prirodni partner nedemokratskog režima prve privatne države u Evropi – veli Dobrilo Dedeić, portparol Srpske liste.
Miodrag Vuković, šef poslaničkog kluba vladajuće DPS, pak, ne zna da je čeku bio u Plavu, a u tome i ne vidi ništa problematično, jer čeku je za međunarodnu zajednicu zvanični predsednik Vlade Kosova.
Iako hapšenje Albanaca u Malesiji, odnosno policijska akcija nazvana „Orlov let“ još nije dobila sudski epilog, iako još zvanično nije procenjena težina „dnevnika komandanta Tomoria“ (pseudonim za Antona Siništaja), nesumnjivo je da crnogorska vlast i svi građani imaju razloga za brigu i zebnju, naročito posle posete čekua. Treba li podsećati da je on nekadašnji visoki časnik Tuđmanove soldateske, nosi na prsima devet njegovih odličja za zasluge u uništavanju i čišćenju srpskog naroda sa područja Hrvatske i da je potom bio načelnik štaba, glavnokomandajući čovek u zloglasnoj OVK. Srpski tužioci mu na dušu stavljaju 156 života najuglednijih Srba iz Gospića, bio je jedan od ključnih stratega krvave operacije „Oluja“ i da dobro zna gde je Medački džep i šta se u njemu zbilo.
