Dvadesetjednogodišnji fizički radnik u građevinarstvu i mladi nadničar Jagoš Bulatović iz Berana, posle iznenadne smrti oca 47-godišnjeg Branislava u januaru ove godine postao je, sticajem okolnosti, najstarija muška glava u porodici. Preuzeo je brigu o majci, baki i osmoro braće i sestara, izbeglih sa Kosova.
Jagošu su prošle nedelje uručene još dve novčane donacije naših čitalaca, 900 dolara iz Australije i 30 evra iz Nemačke.
– Nemam reči kojima bih se u svoje i u ime svoje porodice zahvalio ljudima dobrog srca koji nam nesebično pomažu posle očeve sahrane – kaže Jagoš koji ovog leta sa bratom radi teške fasadne poslove u Tivtu za potrebe jedne nikšićke građevinske firme.
Braća nisu ni zdravstveno, ni penziono osigurana. Promenili su u poslednjih mesec i po dana pet soba u Tivtu jer su njihovi vlasnici tražili duplo veće kirije jer im dolaze turisti koji mnogo bolje plaćaju. Polovinu zarade svakog meseca šalju majci u Berane. Veći deo zarade potrošili su na nedavno organizovan šestomesečni pomen svom ocu na groblju u Beranama.
I lepa reč mnogo znači
Prvog vikenda po preuzimanju donacije, Jagoš je otišao u Berane da novac preda majci koja će znati kako da ga rasporedi jer ovo su teška vremena i oprez, pogotovu sa finansijama, nikad nije na odmet.
– To je zaista velika donacija, ali i da su dobrotvori poslali i mnogo manje, ja bih bila prezadovoljna jer nama i lepa reč mnogo znači. Saznanje da nismo sami i zaboravljeni pruža nam sigurnost u to da i pored svega što nas je snašlo, dolazi možda bolje vreme. Najviše novca trošimo na hranu i osnovne potrebe jer danas je svakodnevan život preskup. Ipak, ovu donaciju ću prištedeti jer ne znam šta donosi dan, a šta noć i da li nešto nepredviđeno može da iskrsne, a mi se opet nađemo u velikoj neprilici – rekla je Dragana Bulatović, samohrana majka devetoro dece, koja je na molbu dobrotvora odmah odgovorila na njegovo pismo.
NJihova porodica nije ostavljena sama i na cedilu. Mnogo ljudi im pomaže. Dobili su deo nameštaja i tehničkih uređaja, ali im najveću stavku, kako kaže samohrana majka Dragana, predstavljaju svakodnevni izdaci za hranu. U septembru treba kupiti knjige i sveske i odeću za male đake Bulatovića koje majka svakog jutra od septembra do juna odvodi u školu udaljenu dva i po kilometra.
– Nekad sam mislio da o humanim ljudima ne treba pričati, ali sada mislim drugačije. Ako se govori o dobrobiti koju čine za bolesne, siromašne, unesrećene na bilo koji način, to može da bude podsticaj za promenu svesti ljudi i može doprineti da u svetu bude više čovečnosti. Lepo je kada se pomaže drugima, mnogo lepše nego kad se pomoć prima – kaže Jagoš.
Podsećamo, Branislav Lekić iz Melburna prikupio je, zajedno sa devetoro prijatelja, novčanu pomoć za Bulatoviće – 900 australijskih dolara. Branislav je rodom iz okoline Andrijevice, a u pismu navodi da je njega i njegove prijatelje dirnula vest o smrti njegovog imenjaka Branislava iz Berana, koji je za sobom ostavio suprugu Draganu, majku i devetoro nezbrinute dece.
Za razliku od Branislava Lekića, anonimni donator iz Nemačke koji svakog meseca izdvaja 30 evra za ovu porodicu, ni sada nije napisao ništa o sebi. Jedino je poželeo da ih zdravlje služi i da svako od devetoro dece Bulatovića ima više sreće od njihovih roditelja.
